Normalno je da profesori zapošljavaju svoju decu

, ,

Tako je svugde, na mnogim fakultetima u Srbiji, kaže naš sagovornik

– Ne zameram profesoru Milanu Tasiću što me je u vašim novinama optužio za nepotizam na Učiteljskom fakultetu. On je instruiran, a ti napadi deo su borbe za mesto dekana – kaže u razgovoru za Vranjske Bora STANIMIROVIĆ, dugogodišnji dekan ove ustanove Univerziteta u Nišu, a pre toga direktor Pedagoške akademije koja je 1993. prerasla u fakultet.

IVER I KLADA

Podsetimo se, u 719. broju našeg nedeljnika profesor Tasić je rekao da Stanimirović i dalje vedri i oblači fakultetom, kao njegov istinski spiritus movens:

– Ćerka Bore Stanimirovića, koji je 18 godina bio dekan, Ljiljana Mitić, živi u Beogradu i, po pričanju, nije održala nijedan čas ovog semestra. Potom, kuma Borine ćerke, Buba Stojanović, je takođe doktorirala na Učitenjskom kod Stane Smiljković i sada je docent. Administracija je puna rodbinskih veza, ali to neka bude manje važno – rekao je, između ostalog, Tasić.

On je za nepotizam prozvao i aktuelnu dekanicu Stanu Smiljković, čija ćerka takođe predaje na Učiteljskom, ali nam je u dekanatu  rečeno da Smiljkovićeva ne želi da odgovara Tasiću. Oko teme nepotizma pokušali smo da razgovaramo sa još nekim predavačima na Učiteljskom koji nisu direktno pomenuti u polemici, ali niko od njih nije želeo da govori na ovu temu.

– Kada je reč o profesorima i njihovoj deci, takođe profesorima, važi ona narodna da iver ne pada daleko od klade. Međutim, problem počinje onda kada deca profesora “genski mutiraju“ i nadalje nisu kao ostali, pa mogu, ako hoće, da drže časove, ali ako neće – neće! Njihovo je da samo slede svoje želje, ma kakve bile, smišljaju predmete za sebe, štampaju šta hoće… Paradoksalno, ali i dalje niko ne mari zbog toga, ali pitanje je u sledećem: zašto deca i roditelji smatraju da smo mi ostali istinska pretnja njihovom uspehu u životu, te da treba da povedu borbu na život i smrt sa nama- kazao je Tasić.

Stanimirović, međutim, koji penzionerske dane provodi na relaciji Vranje-Niš, kao da se ne uzbuđuje previše zbog ovih Tasićevih tvrdnji. Prema njegovim rečima, nije ništa neobično u tome da deca profesora, pošto završe fakultete, zaposlenje dobiju u ustanovi gde im već rade roditelji.

– Tako je svugde, na mnogim fakultetima u Srbiji – kaže naš sagovornik.

Stanimirović kaže da se njegova ćerka Ljiljana Mitić reguralno zaposlila na Učiteljskom, gde je i diplomirala, ali dodaje da Tasićevi navodi da je ovde zaposlena i njena kuma nemaju veze sa istinom.

– Znate, ja Tasićevim rečima ne bih pridavao poseban značaj, ali ću reći da sam i njega zaposlio na Učiteljskom pošto su ga isterali sa Univerziteta u Skoplju, ali i njegovu sestričinu koja radi u biblioteci. Zaposlio sam i ćerku sadašnje dekaanice Stane Smiljković, ona je počela da radi dok sam ja bio dekan – kaže Stanimirović.

On kaže skoro čitav radni vek proveo na razvoju i unapređenju Učiteljskog fakulteta „koji bez mene ne bi ni postojao“, i da se nikada, kao kadar SPS, prilikom prijema na posao nije rukovodio nečijom partijskom pripadnošću. U ovo vreme krize, kaže Stanimirović, raditi na fakultetu ne samo da je stvar prestiža, već pruža i izvesnu dozu materijalne sigurnosti. Međutim, po Stanimiroviću, to nije motivisalo profesora Tasića da ga, uz još neke kolege, optuži za nepotizam:

– Iza tih napada ne stoji Tasić, iako ih je on izneo u vašim novinama. On je instruiran od drugih profesora, a prema mojoj proceni to je znak da je borba za mesto dekana već počela iako će se on birati tek 2012 – kaže Stanimirović.

Milan Tasić, na drugoj strani, priznaje da je primljen u vreme Stanimirović, ali u tome ne vidi ništa čudno. On dalje kaže da nepotizam nije jedini greh koji stavlja na dušu Stanimiroviću:

– Da, primljen sam kad je on bio dekan, misleći da, pod jedan, dekan ne “prima“, već raspisuje konkurse; pod dva, treba da se nešto javim na konkurs; i pod tri, moja dokumentacija bude verodostojna. A, šta ćemo, sa ovim: ja, taj isti, na istom fakultetu, u slučaju istog dekana, bivam te ’95. godine najpre neizabran u zvanje docenta za filozofiju, a samo kratko vreme posle toga – izabran. Ili: besplatno, pet godina sam predavao matematiku, tek tako, iako su mi, svakako, legalno mogle biti dodeljene matematika i informatika. Kad bi to bilo sve – kaže Tasić.

ŽUTA KUĆA

Prema njegovim rečima, konkursi su na Učiteljskom „suvišan detalj“, a Stanimiroviću i još nekim profesorima ne zamera što svojevremeno nisu bili baš najsrećniji kada je došao za profesora:

– Tačno je, radi dijagnoze, da sam još pre godinu dana, recimo, rekao rektoru Univerziteta, pred dekanom Učiteljskog fakulteta: “Naš fakultet je kao ona žuta kuća u Albaniji – samo što nisu počeli da nam vade organe. Da li biste došli da svojim autoritetom …?“ A onda i sledeće: ne samo da ja imam vrlo visoko mišljenje o sebi, već to isto uzima razmere gotovo consensusa, pa, uglavnom, stoga nisam nigde ni bio “izbačen s posla“. Baš suprotno- kaže Tasić.

– Milan Tasić uskoro ide u penziju i on svakako nije kandidat za dekana, nije zainteresovan za to mesto, ali ne znam čije interese zastupa napadajući mene i neke druge profesore, kao što ne znam ni šta će mu sve to. Ja nemam nikakav uticaj na dešavanja na fakultetu, penzioner sam i tek ponekad objavim poneki rad u stručnoj literaturi. Svaki dekan vodi svoju politiku pa je naivno pomisliti da ja sada tamo na nešto utičem – kaže Stanimirović.