Kružni tok bez dozvole

Eko Taxi Vranje

Mi smo obezbedili građevinsku dozvolu za kružni tok: Dragan Stojković,

Motiva, zasad, nema, jer Stojkovića policija ne sumnjiči da je sebi ili drugima pribavio protivpravnu imovinsku korist – Stojković kaže da je dozvola samo kasnila zbog odlaganja usvajanja Plana generalne regulacije na gradskoj skupštini i da je sve rađeno u javnom interesu



 

Dragan Stojković (48), direktor Direkcije za razvoj i izgradnju Grada Vranja, pod policijskom je sumnjom da je, kao odgovorno lice u ovom javnom preduzeću, tokom avgusta i septembra 2010. godine naložio rekonstrukciju Beogradske ulice i izgradnju kružnog toka kod Vatrogasnog doma u Vranju bez prethodno pribavljene građevinske dozvole.

Inspektori Odeljenja privrednog kriminala Policijske uprave (PU) su 7. decembra zbog toga podneli krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u kojoj Stojkovića, osim za već navedeno krivično delo („građenje bez građevinske dozvole“, član 219, stav 2 Krivičnog zakonika) sumnjiče i za „zloupotrebu službenog položaja“ (član 359, stav 1 KZ). Kako se navodi u prijavi, Stojković je zloupotrebu počinio „prekoračenjem granica službenog ovlašćenja dana 25. septembra 2009. godine“, kada je, navodno, „samoinicijativno doneo rešenje kojim se menja režim u Ulici Ivana Cankara“ (koja spaja ulice „Zmaj Jove“ i „Partizansku“, ranije izlazila na raskrsnicu, p.a.) čime je zabranjen saobraćaj iz „Partizanske“ u Ulicu Ivana Cankara i obratno. Sve je to, navodno, učinjeno „bez prethodno dobijene saglasnosti Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove grada Vranja“ čime su, kaže se u prijavi, „oštećena prava stanara u Ulici Ivana Cankara“.

SVE U JAVNOM INTERESU

Mi smo obezbedili građevinsku dozvolu za kružni tok: Dragan StojkovićU Gradskoj upravi, te Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove nisu mogli da nam potvrde da li je dozvole bilo ili ne. Nebojša LjUBIĆ, načelnik Gradske uprave, kaže da nije baš uputno da bilo šta govori dok traje faza pretkrivičnog postupka. Isto nam je kazao i Jovan STOŠIĆ, načelnik Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove (ovaj organ je trebalo da izda saglasnost Direkciji za zatvaranje Ulice Ivana Cankara), koji je, saznajemo, ovim povodom već dao izjavu policiji, ali je njena sadržina zasad nepoznata.

Osumnjičeni Stojković, utisak je, vrlo teško podnosi celu situaciju. Trenutno je na godišnjem odmoru. Kada se stvari pogledaju sa strane, uočljivo je da u njegovom ponašanju nema motiva za izvršenje krivičnih dela zbog kojih je sumnjiv policiji. Naime, on sebi, a ni drugima nije pribavio protivpravnu imovinsku korist. Znači, niko nije opljačkan, niko nije pare stavio u džep, sve je u finansijskom smislu čisto.

Dok nadležni organi pokušavaju da dokažu da je povrede zakona, ipak, bilo, Stojković uzvraća da je Direkcija radila „u javnom interesu“. Objašnjava da je sve počelo 24. avgusta kada je „skinut“ asfalt u Beogradskoj ulici kako bi se sanirala atmosferska kanalizacija koja potiče još iz doba Turaka.

PRIJAVA I PROTIV DIREKTORA PZP

Policijska uprava podnela je, u vezi istog građevinskog poduhvata, krivičnu prijavu i protiv direktora Preduzeća za puteve (PZP) u Vranju Srđana Filipovića (41) zbog osnova sumnje da je u svojstvu direktora PZP počinio krivično delo „građenje bez građevinske dozvole“. Policija sumnja da je Filipović tokom avgusta i septembra 2010. godine „kao direktor izvođača radova i odgovorno lice u pravnom licu, izvršio rekonstrukciju Beogradske ulice i izgradnju kružnog toka bez građevinske dozvole“.
Nažalost, više telefonskih pokušaja da direktora PZP pronađemo i čujemo njegovu reakciju nisu urodili plodom. U firmi su nam govorili da je odsutan, pa potom da je u Beogradu, a na mobilni telefon se nije javljao.

– Građevinsku dozvolu za taj deo radova dobili smo od Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove 26. jula, dakle mesec dana pre početka radova – tvrdi Stojković.

U skladu sa ovom dozvolom je raskopana ulica i sanirana kanalizacija. To saniranje, prema Stojkovićevim rečima, zahvatilo je i deo nekadašnje raskrsnice na kraju Beogradske, na potezu prema ulicama „Ivana Cankara“ i „Partizanskoj“.

– Imajući u vidu da je Beogradska praktično ključna saobraćajnica, mi smo nakon radova na atmosferskoj kanalizaciji morali da je asfaltiramo. Uobičajeno je i u skladu sa zakonom da se ulica vrati u pređašnje stanje. Time se omogućava bezbednost u saobraćaju. Smatram da smo mi tu potpuno ispravno postupili – napominje Stojković.

NEKA ME ŽIGOŠU

Ali, policija sumnja da nije bilo građevinske dozvole za te radove. Početkom oktobra počelo je raskopavanje na potezu gde je sada kružni tok, takođe radi saniranja atmosferske kanalizacije, kaže Stojković. On pojašnjava da se tada rodila ideja da se, u saradnji sa Zavodom za urbanizam koji je posedovao određene urbanističke planove za tu gradsku zonu, bivša raskrsnica modernizuje i napravi kružni tok. Direkcija je računala da će ti „planovi“ tokom septembra biti usvojeni na Skupštini grada, kako je bilo planirano. Tu dolazimo do onoga što policija sada osporava.

PRIJAVLjENA ŠEFICA GRADjEVINSKE INSPEKCIJE

Inspektori privrednog kriminala podneli su i krivičnu prijavu i protiv Snežane Mihajlović (46), šefice Građevinske inspekcije grada Vranja, zbog osnova sumnje da je počinila „dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja. Mihajlovićeva, navodno, nije radila svoj posao, pa tokom avgusta i septembra 2010, najpre, „nije sačinila zapisnik i donela rešenje kojim se obustavljaju svi građevinski radovi na rekonstrukciji Beogradske ulice i izgradnji kružnog toka“ koja je rađena „bez prethodno građevinske dozvole od strane investitora JP Direkcija za razvoj i izgradnju grada Vranja“.
Drugo krivično delo vezano je okolnost da je inspektorkinim navodnim nereagovanjem Direkcija iskoristila mogućnost da u Ulici Ivana Cankara izgradi rampu kojom je navedena ulica zatvorena za saobraćaj čime su oštećena prava stanara te ulice.
Posle odobrenja načelnika Gradske uprave da nam da izjavu, naš razgovor sa Mihajlovićevom tekao je ovako:
Vranjske: Kako komentarišete podnošenje krivične prijave protiv vas i da li su njeni navodi tačni?
Mihajlović: Znate šta, svako može da podnese krivičnu prijavu, ali ona mora biti osnovana. Direkcija ima građevinsku dozvolu, tj. pribavila je dozvolu za Beogradsku ulicu i kružni tok. Sve je tu rađeno u javnom interesu.
– Ali, kada je obezbedila dozvolu, pre početka radova ili kasnije?
– Naknadno, ali ubrzo. Odmah nakon stupanja na snagu Plana generalne regulacije koji je usvojen na sednici Skupštine grada. To je sve što mogu da kažem.

– Ubeđeni da ćemo brzo nakon skupštinske odluke obezbediti dozvolu, počeli smo da radimo, sklonili semafore. Zavod za urbanizam je kasnio sa izradom planova zbog velikog obima posla, pa je Plan generalne regulacije usvojen na skupštini tek 10. novembra. Mi smo, međutim, ceo postupak uradili sa prethodnom dozvolom za raskopavanje ulice i mislim da tu nije napravljen veliki prekršaj – kaže Stojković.

Veliki ili mali, prekršaj ili krivično delo, to je pitanje za istragu koju će voditi nadležni organi, naravno ukoliko krivična prijava ne bude odbačena u tužilaštvu. Stojković navodi da je pravni vakuum rešen odmah nakon donošenja skupštinske odluke.

– Čim je Plan generalne regulacije prošao na skupštini, mi smo obezbedili građevinsku dozvolu za kružni tok. Pitanje da li smo u datom trenutku radili bez dozvole može se tumačiti dvostrano. Imali smo dozvolu za raskopavanje, a onda smo odmah morali da adaptiramo ulicu jer nismo mogi da je ostavimo raskopanu. Odlučili smo se da bivšu raskrsnicu adaptiramo, modernizujemo i pretvorimo u kružni tok koji, kao i svuda u svetu, obezbeđuje maksimalnu bezbednost i efikasnost u saobraćaju – kaže direktor Direkcije

Izgradnja kružnog toka, napominje on, podrazumevala je obavezno zatvaranje Ulice Ivana Cankara jer bi ona ometala režim saobraćaja.

– Ta ulica je praktično izlazila na „Partizansku“, a ne na raskrsnicu i to je bio problem. Morali smo da je zatvorimo zbog bezbednosti u kružnom toku, a to predviđa i privremena mera iz glavnog projekta koji sadrži plan saobraćajnog uređenja raskrsnice – ukazuje Stojković.

On dodaje da su izgradnjom kružnog toka na godišnjem nivou smanjeni troškovi za održavanje semafora na tom potezu za 150.000 dinara.

– Hteli smo da modernizujemo taj deo grada, bez namere da se nanese nekakva šteta. Da nismo zatvorili Ulicu Ivana Cankara, možda bi došlo do nekog udesa, materijalne štete ili ljudskih žrtava, a to bi nas sve zajedno mnogo skuplje stajalo – kaže Stojković.

TUŽILAŠTVO I PROCEDURA

Iz Osnovnog tužilaštva u Vranju nam do momenta zaključenja ovog broja „Vranjskih“ nije odgovoreno šta se dešava sa krivičnom prijavom protiv  Dragana Stojkovića i da li su po njoj preduzete nekakve radnje zbog komplikovane procedure i kašnjenja odobrenja iz Višeg tužilaštva.

On smatra da je krivična prijava protiv njega ima političku pozadinu.

– Nekima očigledno smeta kada ljudi u ovom gradu urade nešto dobro. Mislio sam da su posle dve godine u Direkciji moji saradnici shvatili da je namera da radimo u interesu grada i građana i da zaboravimo na stranačke razlike. Izgleda da sam pogrešio, pa su ti onda neki raširili priču o Beogradskoj ulici i kružnom toku samo da bi do ovoga došlo – kaže Stojković ne želeći da imenuje te koji „nisu shvatili“.

 – Ako je ovo najveći „zločin“ u gradu – nastavlja Stojković – spreman sam da budem taj koga će žigosati. Znam da sam „čist“. Nije postojala nikakva namera da sebi ili drugima pribavim bilo

kakvu finansijsku korist, već da ulica i grad funkcionišu po svetskim merilima.

POLITIČKA POZADINA

 Goran STEFANOVIĆ, lider lokalnog DS i narodni poslanik u Skupštini Srbije, podnošenje krivične prijave protiv Stojkovića doživljava kao dokaz da je pravosuđe nezavisno i da pojedinci iz policije i pravosuđa više nisu „na direktnoj vezi sa nekim partijskim funkcionerima“.

– Da li je Stojković učinio krivično delo ili ne, na tužilaštvu je da se izjasni, ne bih da se mešam. Ako jeste, nemam protiv da odgovara kao i svako drugi – kaže Stefanović.

Lider DS, međutim, ne propušta da kaže da se mora imati na umu da se ovde na radi o nekakvoj zloupotebi u korist ličnih interesa.

– Stojković nije sebi gradio kule i gradove, nije se okoristio, već je ispunjavao komunalni program. To je bio posao u korist grada i građana. A do nesporazuma je moglo doći jer je u celom poslu bilo potrebno obezbediti više dozvola – mišljenja je Stefanović.

Da li je Stojković kriv ili ne, pokazaće istraga. U suštini poštovanje zakona je osnovna civilizacijska vrednost i vreme je da konačno u tom smislu postanemo deo civilizovanog sveta. Ovo je samo jedno od mnogobrojnih iskušenja na tom putu. Ako uopšte postoji krivica.



  • Ostavi komentar