Podstrek za dalja traganja

Eko Taxi Vranje

Novac Derona

Brojem arheoloških lokaliteta i predmetima pronađenim poslednjih godina, Vranje se svrstalo u red izuzetno retkih i značajnih sredina ne samo u našoj zemlji



 

U okviru obelažavanja jubileja – 50 godina Narodnog muzeja u Vranju ova ustanova promovisala je publikaciju “Ostava srebrnog novca Derona iz Vranja” i “Katalog metala 1” Gorana Mitrovića, arheologa.

Novac DeronaO ovim projektima, koje je finansiralo Ministarstvo kulture, govorio je profesor Miroslav LAZIĆ, arheolog iz Beograda, recenzent publikacije “Katalog metala1”.

– Brojem arheoloških lokaliteta i predmetima pronađenim poslednjih godina, Vranje se svrstalo u red izuzetno retkih i značajnih sredina ne samo u našoj zemlji. Ove publikacije su dve riznice koje će biti čitane i često citirane – istakao je Lazić.

Što se tiče numizmatičke zbirke Narodnog muzeja u Vranju (ustanovljena šezdesetih godina prošlog veka) ona , iako nevelika po broju, niti brojna raritetima, privlači posebnu pažnju kolekcijom izuzetno retkog novca plemena Derona. Zbirka je utoliko značajnija jer se ovi novčići vezuju za same početke kovanja na balkanskim prostorima i potiče iz najveće ikada otkrivene ostave novca ovog naroda.

– Publikacija “Ostava srebrnog novca Derona iz Vranja” sigurna je osnova i podstrek za dalja traganja za pitanjima koja su i posle ovog nalaza ostala nedorečena, a na koju već sam autor ukazuje u zaključnim razmatranjima. To su simbolika ikonografskih poruka, zatim važna numizmatička pitanja koja se odnose na monetarni sistem, metrologiju i razloge zašto su na tom području upravo Deroni i njima bliski Lajaji kovali najteži novac u srebru velike vrednosti i koji je rado priman na udaljenim istočnim tržištima ili zašto je relativno daleko od pretpostavljene matične teritorije, koja je i dalje predmet naučnih rasprava, otkrivena najveća ostava novca ovog plemena – napisala je u recenziji Bojana Borić BREŠKOVIĆ, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.

O značaju zbirke o kojoj je pisao, govorio je i autor Goran MITROVIĆ. On je, između ostalog, naveo da je ova postava jedina do danas otkrivena na teritoriji Srbije, a da je najbrojnije sačuvana na Balkanu.

– Iako se mišljenja stručnjaka o poreklu Derona razlikuju, oni se slažu u tome da njihov novac pripada veoma retkom i ranom kovanju vezanom za period kraj 6. I sredine 5. veka p.n.e. Promene koje su u to vreme nastale na prostoru Vardara i Strume, dolazak Persijanaca, s jedne, i jačanje makedonske države, s druge strane, uslovili su povlačenje Derona prema severu i severozapadu, gde će sredinom 5. veka predstavljati jezgro peonske države. Iza njih je ostao novac velike vrednosti kao jedino svedočanstvo njihovog postojanja – kazao je Mitrović.



  • Ostavi komentar