Po ugledu na “Kupusijadu”

Eko Taxi Vranje

Mihailovićeve tužbe, Mihailovićeve tužbe, Drugarsko ubeđivanje: Mihailović, Najdić i Cvetkovićeva

Gradonačelnik za tužbu “tešku” 3,5 miliona, kaže da nije vredna komentara – Zašto Mihailović svoje autorsko delo nije zaštitio 2008, kada su „Stari dani“ prvi put organizovani, nego dve godine kasnije – Zbog čega nadležni ništa ne preduzimaju po pitanju iseljenja KZ iz Pribojčićeve



 

Drugarsko ubeđivanje: Mihailović, Najdić i CvetkovićevaDa vlast ovde nije sposobna da sprovede u delo ni odluke koje je sama donela i da je, samim tim, istovremeno svemoćna i nesposobna, potvrđuje i najnoviji slučaj – tužbe koje je protiv grada podigla Književna zajednica “Borisav Stanković”, odnosno njen urednik Miroslav Cera Mihailović.

CIJENA PRAVA SITNICA

Stvar je ovih dana dobila i tragikomičnu dimenziju, jer je KZ tužila grad za skoro 2,5 miliona dinara na ime neisplaćenih dugovanja za period 2007 – 2009. godine, a Miroslav Cera Mihailović, u drugoj tužbi, za još milion dinara na ime navodnog neovlašćenog korišćenja naziva i koncepcije manifestacije “Stari dani”. Sve u svemu, “tričavih” 3,5 miliona koje Mihailović potražuje, naravno, od građana!

Kada nam Miroljub STOJČIĆ, gradonačelnik, na našu molbu da prokomentariše tužbu “tešku” 3,5 miliona, odgovori da “to nije vredno komentara”, onda stvarno morate da se zapitate da li on radi u interesu građana? Kada nam Slobodan STAMENKOVIĆ, predsednik Skupštine, jednostavno ništa ne odgovori, morate da se zapitate u kakvom mi to gradu živimo? Kada nam iz SPS i G17, stranaka koje uz DS čine vladajuću koaliciju, takođe bez trunke osećaja odgovornosti uskrate svoj stav, morate da zaključite da je stvar jadna da jadnija ne može biti. Jedini koji se usudio da iznese svoje mišljenje je Zoran NAJDIĆ, član Gradskog veća (GV) zadužen za kulturu, kome je dopao “vruć krompir”, iako je sve odluke donelo GV, a potpisao gradonačelnik, a Najdić lično nema ništa sa tužbama.

– Koncepcija Starih dana, manifestacija koju od 2008. Organizuje Grad Vranje, nema dodirnih tačaka sa Mihajlovićevim idejama – kaže Najdić.

Mihailovićeve tužbeNego, da vidimo šta to Mihailović piše u svojim tužbama gde. U oba slučaja zastupa ga izvesni Zoran B. Davinić, advokat iz Vlasotinca – u onoj prvoj, “teškoj” oko 2,5 miliona pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, a u drugoj, vrednoj “svega” milion dinara, u Višem sudu u Vranju.

Mihailovićeve tužbe

U prvoj, on tvrdi da se Grad odlukom o budžetu za 2007, 2008. i 2009. godinu obavezao da mu ispalti po 4.5 miliona godišnje, a da mu je za sve tri godine ostao dužan ukupno 1,78 miliona dinara. On je na to dodao i mesečne rate od po 300.000 po budžetu za 2010. godinu i zaključio da mu, do trenutka podizanja tužbe, “dođemo” skoro 2,5 miliona dinara. Sitnica.

Mihailović se u ovoj tužbi poziva na ugovor koji je potpisao sa Stojčićem februara 2004. godine. Ugovor je, po mišljenju nekoliko uglednih advokata sa kojima smo o tome razgovarali, potpisan apsolutno na štetu građana jer sadrži niz nepravilnosti i manjkavosti, a sve u korist KZ i Mihailovića. Interesantno je da je ovaj ugovor zaključen na neodređeno vreme i da u njemu nisu naglašene obaveze koje prema finansijeru (Gradu) ima strana koja novac prima (KZ), sem što stoji da oni imaju obavljati redovne programske aktivnosti. Ne stoji ništa preciznije, recimo obaveza podnošenja finansijskog izveštaja. To, automatski, otvara prostor za korupciju i malverzacije. Ako tome dodamo i da se gradonačelnik Stojčić, kako reče, ne seća šta je potpisao, možda će i biti dobro ako to konačno reši sud.

TKO ŽELI BITI MILIJUNAŠ

U drugoj tužbi, a pozivajući se na slučaj iz sudske prakse poznat kao “Kupusijada”, Mihailović zahteva milionče, jer su “Stari dani”, navodno, njegovo autorsko delo.

POTVRDA NIŠTA NE ZNAČI

Pitali smo Zoricu GULAS, rukovodioca Grupe za autorsko i srodna prava u Zavodu za intelektualnu svojinu (ZIS), da nam pojasni da li oni proveravaju tvrdnje onoga ko želi da zaštiti nešto kao svoje autorsko delo?
– Zavod nema ovlašćenje da ispituje sadržinu predmeta deponovanja. To znači da nadležni organ nije ovlašćen da sprovodi bilo kakav postupak u okviru koga bi odlučivao da li predmet zaštite koji se deponuje zaista ima svojstva autorskog dela. Prijemom u depozit Zavod ne potvrđuje da deponovani predmet ima svojstvo autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite, niti da na tom predmetu postoji autorsko ili srodno pravo. Na osnovu podnete uredne prijave za unošenje u evidenciju i deponovanje, Zavod je dužan da prihvati u trajan depozit autorsko delo odnosno predmet srodnog prava, da podatke iz prijave unese u evidenciju i da izda potvrdu o unošenju u evidenciju i deponovanju. Zavod takođe, nema obavezu da proverava tačnost podataka navedenih u zahtevu za unošenje u evidenciju i deponovanje autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava – kaže Gulas.
Ona dodaje i da potvrda koju je ZIS izdao Mihailoviću ima samo snagu dokaza prima facie (podaci u evidenciji i potvrdi smatraju se istinitim dok se suprotno ne dokaže), kao i da je jedino sud nadležan da ceni da li se u konkretnom slučaju radi o autorskom delu ili ne.

Kada je 2008, kada je KZ još uvek bila na budžetu, predao elaborat za “Stare dane”, naslovio je to kao “jedno promišljanje i nekoliko teza o prirodi i novoj koncepciji manifestacije koja se do sada održavala pod nazivom Dani Vranja”. A onda je 2010, kada je skinut sa budžeta, te tražio i dobio potvrdu iz Zavoda za intelektualnu svojinu o unošenju u evidenciju i deponovanju autorskih dela i predmeta srodnih prava, to naslovio sa “koncepcija i naziv manifestacije Stari dani”. Vrlo zanimljivo. Zoran Najdić objašnjava da su tada elaborate pozvani da napišu i drugi direktori ustanova kulture i javni delatnici u Vranju, što su oni i uradili:

– Prema tome, nije tačno ono što Mihailović navodi u svojoj tužbi da je “saznao iz novina da grad Vranje organizuje navedenu manifestaciju”. Zatim, ko je god pročitao njegov elaborat jasno vidi da “Stari dani” koje organizuje Grad nemaju dodirnih tačaka sa njegovim predlogom, ali time će se baviti sud. U najkraćem, on je predložio da okosnicu čini takmičenje pevača u spomen na Stanu Karamingu i Stanišu Stošića i da se dele nagrade za interpretaciju nazvane po njima, potom da u muzičkom delu učestvuju samo oni koji pevaju “u maniru stare vranjske pesme”, da se održavaju neki stručni paneli na kojima bi, opet, učestvovali samo Vranjanci iz zemlje i rasejanja, da likovne i druge prateće programe ne treba održavati, već samo sajam knjiga, koji  bi, naravno, organizovala KZ s tim što je naglasio, citiram, da bi “najpre svakako morali da znamo visinu sredstava koja bi nam bila na raspolaganju”. Mihailović dalje u svojoj tužbi, kada se poziva na “Kupusijadu”, koju je kao svoje autorsko delo zaštitio izvesni Milorad iz Čačka, zaboravlja da napomene da je taj čovek uložio 6.5 hiljada evra svog novca u taj projekat, a Mihailović ni dinara u ovo što sada tvrdi da je njegovo! Grad je jedino usvojio njegov predlog za naziv manifestacije i mesto održavanja i ništa više – jasan je Najdić.

Na kraju nekoliko sasvim logičnih pitanja. Recimo, zašto Mihailović, koji ne želi da govori za Vranjske, nije svoje autorsko delo zaštitio 2008. kada su „Stari dani“ prvi put organizovani, nego tek dve godine kasnije? Kako to da se on do 2010. nije setio da mu je Stojčić ostao „kratak“ 2.5 miliona iz nekoliko prethodnih godina? Zbog čega Grad njega ne tuži što bez ikakve pravne osnove i dalje boravi u Pribojčićevoj kući? Zašto Stojičić ništa ne preduzima? Da li je iko nadležan da sve ovo ispita?

Dok nas oni koji vode ovaj grad ne udostoje bilo kakvog odgovora, građanima ostaje da trpe i plaćaju.

PRIBOJČIĆEVA

– KZ “Borisav Stanković” je dobila nove prostorije u Bloku pošta – banka, ali i pored toga Mihailović neće da se iseli iz Pribojčićeve kuće, mada je pre skoro mesec dana dobio rok od dve nedelje za to. Rešenje o iseljenju, koje je potpisao Igor Andonov, zamenik gradonačelnika, nije sproveo uprkos tome što Pribojčićeva nije njegova privatna imovina, a još manje imovina Udruženja književnika Srbije, čiji je Mihailović eksponent ovde i  koje nije ni dinara uložilo u tu kuću. Ona je jedino i isključivo vlasništvo Grada Vranja. Stvar je prevršila svaku meru ovim tužbama koje je protiv grada podigao Mihailović, koji ne shvata da smo mi ti koji imaju dosta materijala za tužbu i da to nismo uradili jer smo želeli da se stvar reši mirnim putem. Sada ne znam šta će dalje biti – komentariše NAJDIĆ.



  • Ostavi komentar