Neka nas žive ukopaju

,

Svi mi koji živimo u Srpskoj Kući i susednom Karadniku, a to je oko 70 domaćinstava, dobili smo ponudu za eksproprijaciju, ali niko nije pristao na cenu od 450 do 650 dinara po kvadratnom metru. Zemlju, pupak pored Morave, stavili su pod petu i šestu klasu. Ej, Bože ima li te

– Nismo građani drugog reda, nismo ni ovce za šišanje već ljudi, građani države Srbije. Ne damo njive, bašte i livade ispod cene, od njih živimo. Ako pokušaju da nam ih oduzmu silom sprečićemo radove tako što ćemo otići na naša imanja, pa neka dođu sa mehanizacijom. Mogu samo žive da nas ukopaju u autoput – ističu žitelji Srpske Kuće, sela u bujanovačkoj opštini.  

KOME JE DO SMEHA

Problem oko otkupne cene je nastao polovinom septembra kada im je Javno preduzeće Putevi Srbije uručilo rešenja o eksproprijaciji zemljišta za izgradnju deonice autoputa E 75 na Koridoru 10, od Srpske kuće do Donjeg Neradovca. Izgradnja ove deonice finansira se iz donacije gračke vlade, u okviru Helenik plana za ekonomski oporavak Balkana.  Iako bi, prema rečima nadležnih, radovi na osam kilometara puta trebalo da počnu za nekoliko nedelja i da traju do proleća 2012,  pitanje je da li će sve teći po planu ukoliko meštane Srpske Kuće istraju u svojim namerama.

– Svi mi koji živimo u Srpskoj Kući i susednom Karadniku, a to je oko 70 domaćinstava, dobili smo ponudu za eksproprijaciju, ali niko nije pristao na cenu od 450 do 650 dinara po kvadratnom metru. Zemlju, pupak pored Morave, stavili su pod petu i šestu klasu. Ej, Bože ima li te, zemlju u kojoj kamen da baciš lubenica ima da izraste. Za nas ništa nije rešeno, za njih izgleda sve je gotovo, ubeđeni su da sila Boga na moli. E, pa, videćemo – kaže poljoprivrednik Blagoje Janjić (67).

Za njegovu familiju oduzimanje zemljišta znači oduzimanje prihoda za život. Ipak, svesni su da autoput mora da prođe jer je to u interesu države.

– Nama se oduzima najbolja zemlja, oko 2.400 metara kvadratnih, na kojima uzgajamo po modernoj tehnologiji paradajz i papriku. Sve je pod plastenicima, po sistemu kap po kap. Oko 1600 metara kvadratnih je pod bostanom. Imamo svu mehanizaciju, radimo od jutra do mraka i zadovoljni smo, u sezoni nam ostane i 2.000 evra. Jednu njivu nam uzmaju celu, drugu seku na pola, od treće ostaje manji deo. Zemlju nikad ne bi dali ni za kakve pare, ali svesni smo značaja autoputa za državu. Onaj, bre, Milutin Mrkonjić, kad je trebalo da se gradi deonica od Preševa do Levosoja, grmi na sve strane: «Metar zemlje platićemo 10 evra, a gde je petlja 12». Kako ih nije sramota, platili su toliko neplodnu zemlju, «rosulju» kako je zovemo. A, nama upola manje, e neće da bude – uzbuđeno priča Blagoje.

Nemirnog duha i uvređen odlazio je kod nadležnih službi u Bujanovcu da «konstruktivnim» razgovorima olakša dušu.

– Nema šta da čuješ. Državne su službe to, bilo poreska ili finasijska. Oni su šrafčići koji prenose kako oni kažu odozgo, iz Beograda. U komunizmu uzedoše nam bez pare zemlju da se napravi nasip pored Morave. Kad se gradila Heba i Bujanovačka Banja, ponovo drž’ naše njive. Platiše – jednu njivu uzeše za paklicu cigareta. Ovo što sad država uzima, najbolju zemlju, a plaća kao najgoru – šta je? Ponovo jašu komunisti, eto to je! Neka, mnogima neće biti do smeha, dolazi vreme za plakanje – priča Blagoje. 

Njegov komšija, vremešni Borko Marinković (78), ističe da je Srpska Kuća poljoprivredno selo za primer u južnoj Srbiji.

– Ovde malo ljudi radi po fabrikama, na prste možeš da ih izbrojiš. Ljudi su vredni, imaju sve mašine za rad, selo je na lepom položaju, ima puno novih kuća, putevi asfaltirani. Imamo vodu, kanalizaciju, osvetljenje. Ovakvo selo ako se uništi uništi biće sramota za Srbiju. Nama treba da oduzmu njivu na kojoj sadimo bostan. Neka plate koliko treba. Pare nećemo da čuvamo pod slamaricom nego ćemo da ih uložimo ponovo u poljoprivredu da bi mogli da opstanemo – navodi Borko.

JAŠU KOMUNISTI

Mnogo je ogorčenih meštana, sve što je do njih učinili su, kažu. Sazvali su sastanak Mesne zajednice, izneli zajednički stav da delegacija sa Milanom Denčićem (21), predsednikom Saveta MZ na čelu, ode kod Šaipa Kamberija, predsednika opštine Bujanovac.

– Predsednik nas je uvažio i lepo primio. Ali, naš problem ne rešava opština već Beograd, resorna ministarstva za infrastrukturu i finansije. Napisali smo tri zahteva u kojima je jedini uslov bio da se cena otkupa zemlje poveća. Poslali smo ministru za infrastrukturu Milutinu Mrkonjiću i Milanu Markoviću, predsedniku Koordinacionog. Odgovor nismo dobili do dana današnjeg – tvrdi Denčić.

Kao predsednik MZ i kao žitelj sela podržava zahteve i proteste meštana.

– Oni su me izabrali, potpuno su u pravu i ako izađu da brane svoje njive biću sa njima – kaže Denčić.

PROFIL
SRPSKA KUĆA

Broj stanovnika prema popisu iz 2002. godine: 284
Broj domaćinstava: 66
Prosečna starost stanovništva: 38,3
Broj članova domaćinstva: 4,30
Nadmorska visina: 381
Stanovništvo: Srbi – 284

Boban Janjić (43) živi sa suprugom, decom i majkom u novoj kući sa sređenim dvorištem i pomoćnim zgradama gde su smeštene poljoprivredne mašine. Kada posetite ovo domaćinstvo imate osećaj da ste u nekom razvijenom selu daleko od juga Srbije.

– Kao i svi u selu, i mi živimo od poljoprivrede, naš krompir nema ko nije kupio u Vranju. Potom, kupus, bostan, ma, sve… Uzimaju mi preko 2.000 metara kvadaratnih najbolje zemlje. Neke njive seku, ostaće po 400 metara, šta da radimo sa tim? Znamo šta je autoput, nismo nepismeni, ali neka plate kao i drugima. Deset evra po metru je minimum – priča Boban i nastavlja:

 – Svojevremeno sam prvi posadio veliku njivu sa lubenicama, kap po kap, pokrivenu najlonima. Došla je regionalna televizija, snimala sve to. E, tu zemlju uzimaju za pet evra po metru. Za njivu sam dobijao od jednog Albanca 12 evra po metru, ali nisam je prodao jer od toga živim, a budućnost moje porodice vezana je za selo. Imamo školu, ambulantu, vrtić, blizu je Bujanovac, Vranje, na idealnom smo mestu. Ovde je raj za život. Mi ne tražimo pare da kupujemo garsonjere po Vranju. Želimo da nas pošteno isplate da možemo da kupimo kombajn, da stare mašine zamenimo za nove, da kupimo njive na drugom mestu. Puna im usta kako treba da se održe sela, a nas žele da oteraju sa kućnog ognjišta. Srpska Kuća je jedno od retkih sela gde u poslednjih 20 godina prirpdni priraštaj raste.

NIJE OVO MOČVARA

Meštani tvrde da  odgovornost za lošu procenu snose odgovarajuće službe u Beogradu, ali i Bujanovcu.

– Na mestu gde su sada najbolje njive, do 1958. godine su bile močvare. Morava je plavila čitavu okolinu. Te godine su našim očevima oduzeli zemlju pored Morave i napravljen je nasip. Sa povlačenjem vode i isušivanjem nastale su najplodnije oranice. Ali, kako se zemlja vodila u katastru tada –vodi se i sada. Tražimo da izađe komisija iz Beograda na lice mesta i proceni zemlju, da je klasira. Zvao sam Ministarstvo finansija u Beogradu, javila se neka funcionerka i onako ironično saopštila da potpišemo to šta nam se nudi, a onda da tužimo državu. Nismo budale, ako ona tako misli grdno se vara. Zna srpski seljak šta dobija kad se tuži sa državom – priča Goran.  

Po Goranu nevolje će tek da naiđu, kad počne eksproprijacija zemljišta od Srpske kuće do Levosoja. I za tu zemlju su doneta rešenja o ponudi.

– Autoput ide kroz naš atar pored Morave, pa ulazi u atar sela Ljiljance, Žuželjica, Božinjevac i spaja se sa Levosojem. Oko 100 domaćinstva iz Žuželjice biće izloženo otimačini, Božinjevac seče autoput i rušiće se kuće. Moj prijatelj iz Levosoja me zvao i krsti se čovek, kaže da su mu pola njive platili po 10 evra za kvadrat, a za drugu polovimnu koja ulazi u našu deonicu nude mu pet evra. Eto to su zakoni države Srbije – ljutito govori Goran dok pokazuje njive koje će mu biti eksproprijisane.

U jednom svi su složni – ako im ne ponude cenu koja je važila za otkupljenu zemlju od Levosoja do Preševa, i do 20 evra, blokiraće radove.

– Po cenu života blokiraćemo radove jer ako ne uzmemo onoliko koliko vrede njive i ne uložimo ih ponovo u poljoprivredu, života nam nema. Nemamo izbora, ići ćemo do kraja. Ako smetamo državi neka nas pobiju i reše se bede. Nema radova na našim njivama dok nam ih pošteno ne plate – viči svi u glas.