Može li jastuk da ubije

,

Petnaestogodišnjak naprasno preminuo nakon što mu je pozlilo na ekskurziji u Donjem Milanovcu pod, kažu roditelji, misterioznim okolnostima – Kao aktivni sportista dotad bio savršenog zdravlja – Obdukcioni nalaz govori o izlivu krvi u mozak koji je nastao kao posledica povrede glave – Sumnju budi činjenica da se ne zna kada je do povrede došlo, niti da li ona ima veze sa nekim događanjima na ekskurziji

„Smrt je neposredno nastupila usled prestanka moždane funkcije i sledstvenih komplikacija, a kao posledica pritiska izlivanja krvi između tvrde i mekih moždanica desne polovine velikog mozga. Izlivanje krvi je nastalo kao posledica povređivanja predela glave i najverovatnije je u vezi sa povredama u predelu levog oka. U uzetoj krvi nije utvrđeno prisustvo alkohola. Smrt je zadesnog porekla“ – ovim je rečima specijalista sudske medicine dr Ljubiša Božić opisao u zaključku („mišljenju“) svog nalaza uzrok smrti maloletnog Dušana Kostića (1992), Vranjanca koji je 4. oktobra 2007. godine naprasno preminuo na ekskurziji u Donjem Milanovcu gde je boravio kao đak srednje Ugostiteljsko-turističke škole iz Beograda.

Ovakav nalaz veštaka-obducenta Kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije, urađen dan nakon tragedije po naredbi mesno nadležnog istražnog sudije u Negotinu Bratislava Milosavljevića, ključan je za roditeljski nemir bračnog para Kostić iz Vranja. Dušanova majka Ljubinka i otac Goran, delom su ispunjeni sumnjom zbog saznanja da je smrti prethodila dečja „tuča jastucima“ u jednoj od soba milanovačkog hotela „Lepenski vir“ oko 21 sat nakon koje je, igrom slučaja ili ne, najpre pozlilo njihovom sinu da bi iste večeri, oko 22.30, on preminuo u bolnici u Negotinu.

ŠTA OTKRIVA OBDUKCIONI NALAZ

DUŠANOVI DRUGOVI O „TUČI“ JASTUCIMA
Neki Dušanovi školski drugovi ovako su, prema raspoloživoj pismenoj dokumentaciji u posedu „Vranjskih“, svedočili pred policijom neposredno nakon Dušanove smrti:
S.S. – Pošto smo na TV-u odgledali prvo poluvreme utakmice, počeli smo da se gađamo jastucima, dok nas jedna nastavnica nije opomenula i prestali smo. Ja sam krenuo napolje, a Dušan na terasu. Rekao mi je da ima vrtoglavicu. Kad sam se vratio, video sam Dušana kako se umiva u kupatilu. Rekao mi je da mu je dobro. Kasnije sam u hodniku sreo N.Ž. koji mi je rekao da je Dušanu pozlilo.
M.M. – Oko 21 sat otišao sam u kupatilo da se istuširam i čuo sam da drugari u sobi galame. Kada sam izašao, video sam da se gađaju jastucima, ali nisam video ko koga udara, na šta sam im se i ja pridružio. Dušan je izašao na terasu. Rekli su mi da ima vrtoglavicu.
– N.Ž. – Zatekao sam ga ispred sobe kako se jednom rukom oslanja o zid. Pitao sam ga šta mu je i odgovorio mi je da gubi svest. Ušli smo u sobu 333, položio sam ga na krevet. Nekoliko puta sam ga prodrmao rukama, ali mi nije odgovarao“.

Takođe, njihov je sin, kao aktivni sportista, prema medicinskoj dokumentaciji (zdravstvenom kartonu, sistematskim i sportskim pregledima) bio potpuno zdrav dečak, pa iz tog razloga, čak i posle tri godine, ne veruju zvaničnim tumačenjima uzroka smrti.

Zbog sumnje u iskrenost i verodostojnost odluka koje su doneli lekari i predstavnici pravosuđa, roditelji su rešili da pravdu potraže pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Tužbu su već podneli i očekuju pokretanje postupka.

Između dečakove smrti i Strazbura bilo je mnogo događaja. Majka, najpre, ukazuje da je obducent Božić, u tzv. „dopuni“ nalaza od 3. novembra 2007. na zahtev tužilaštva, ostao pri svom ranijem „mišljenju“. Još je pojasnio da je „do nastanka krvarenja između tvrde i mekih moždanica došlo u uslovima kidanja vena spojnica, a kao posledica naglog i vrlo intenzivnog rotacionog kretanja glave i istezanja sa prekidom kontinuiteta vena spojnica“.

– I tu je obducent – dodaje Ljubinka – još kazao da su najverovatnije, citiram, „kasnije dinamičke aktivnosti uslovile naknadno intenziviranje krvarenja, što je sledstveno proizvelo komplikacije sa prestankom funkcionisanja svih vitalnih funkcija, prvo moždane, a potom i disajne“. I naznačio je da se može proceniti da je „od momenta primarnog povređivanja do smrti proteklo najviše 24 sata“.

Roditelji su, dakle, tek posle sinovljeve smrti prvi put čuli za nekakvu povredu. Otac Goran, potom, mesno nadležnom istražnom sudiji Milosavljeviću iz Negotina poštom šalje primedbe vranjskog patologa dr Dragana Trajkovića (koji je pregledao medicinsku dokumentaciju) na nalaz i mišljenje obdukcionog zapisnika dr Božića. Sudija u nastavku donosi naredbu da novo veštačenje obavi Institut za sudsku medicinu VMA u Beogradu.

Roditeljima tek ništa nije jasno nakon ključne rečenice nalaza sa VMA da je „od momenta povređivanja do smrti moglo proteći i više od 24 sata“, tj. da je taj period „verovatno i duži“. Dr Ivica Milosavljević, veštak-obducent VMA, u svom nalazu konstatuje i da je do povređivanja došlo najverovatnije „pre polaska na ekskurziju“ (ali se ne navodi tačno kada), te da su krvni podlivi na dečakovom levom oku objašnjeni time da su početni poremećaji svesti i vrtoglavica kod Dušana u hotelu, neposredno pre smrti, „mogli dovesti do udaranja u neku tvrdu površinu ili predmet u sobi“.

– Najverovatnije se radi o udaru nekog predmeta male težine u opisani predeo glave koji je ili svojom brzinom ili neočekivanim dejstvom izazvao rotaciono kretanje glave (npr. udaranje lopte glavom) – naveo je doslovce u svom izveštaju dr Milosavljević sa VMA.

Međutim, dečak je kao aktivni fudaler gotovo svaki dan udarao fudbalsku loptu glavom. A, kažu roditelji, imao je pet dana pre ekskurzije sportski pregled u FK „Sinđelić“ (zaveden u njegovoj klupskoj legitimaciji) gde je konstatovano da je potpuno zdrav. Za roditelje je taj „predmet male težine mogao biti i jastuk“ iz one naizgled bezazlene „dečačke tuče“ s početka teksta.

Ljubinka i Goran potom sudu u Negotinu podneskom predlažu novo sudsko-medicinsko veštačenje preko Zavoda za sudska veštačenja Novi Sad. Traže da se o svemu izjasni konzilijum lekara kako bi se konačno dao odgovor na pitanje šta je uzrok smrti Dušana Kostića? Okružni sud u Negotinu to odbija, kao i Vrhovni sud po žalbi roditelja sa obrazloženjem da je žalba nedozvoljena („protiv rešenja veća donešenog pre i u toku istrage, prema članu 398 Zakonika o krivičnom postupku, žalba nije dozvoljena, osim ako ZKP-om nije drugačije određeno“. 

KOLIKO JE TEŠKA FUDBALSKA LOPTA

Iz beogradskog Okružnog tužilaštva koje je zadužilo predmet po zahtevu roditelja za sprovođenje istražnih radnji u vezi krivičnog dela „treška telesna povreda“ na štetu Dušana, u februaru 2008. obaveštavaju roditelje da „iz prikupljenih podataka nema osnova za sumnju da je tokom ekskurzije došlo do bilo kakvog fizičkog kontakta ili tuče u kojoj bi nastala povreda“ kod Dušana. Pa samim samim tim „ni osnova za sumnju da je bilo ko izvršio bilo koje krivično delo koje bi za posledicu imalo povređivanje“ dečaka.   

FUDBALSKI TALENAT
Dušan je nekoliko godina trenirao fudbal u vranjskom „Dinamu“ pre nego što je kao natprosečni talenat izrazio želju da ode u Beograd. Sportska gimnazija izmakla mu je za dva, tri poena, ali je bio čvrsto rešio da igra fudbal u Beogradu, pa je ostao i upisao Ugostiteljsko-turističku školu. Trenirao je u kadetima beogradskog „Sinđelića“. Igrao je „u špicu“ i čak postigao nekoliko golova u sezoni za kratko vreme. Prema rečima roditelja imao je poziv da pređe u Crvenu Zvezdu.

Postupak se obustavlja i po krivičnoj prijavi roditelja protiv NN osoba pod sumnjom na krivično delo ubistva, s obrazloženjem da nema osnova za pokretanje postupka po službenoj dužnosti. I sve se time završilo pred pravosuđem.

Ni u školi nisu znali ni za kakvu Dušanovu povredu. Njegova razredna, Olgica Kalovljević, pred policajcima koji su je saslušavali 10. januara 2008. godine u beogradskoj policiji kazala je:

– Pre samog polaska na ekskurziju, kao ni na samoj ekskurziji, tog dana nije bilo nikakve tuče, niti je bilo vidljivih povreda na licu Dušana, kao ni drugih učenika. Pre večere su igrali fudbal na igralištu hotela, ali niko od učenika, ni Dušan, nisu pomenuli da je neko udaren u igri, niti da se na bilo koji drugi način povredio – reči su Kalovljevićeve iz izjave date policiji.

– Moj sin je bio potpuno zdrav. Prema simptomima pre smrti koje su cenili i neki lekari koje smo mi angažovali – nadovezuje se Ljubinka – njemu je ili bio slomljen vrat, ili je ugušen. A doktori su najpre govorili o plućnoj emboliji (to je bila prva zvanična verzija lekara preneta dan nakon tragičnog događaja u nekim medijima, p.a.), pa o izlivu krvi u mozak. Takođe, četrdeset sati nakon smrti, kada smo ga oblačili u bolnici, njemu je bilo ukočeno celo telo, što je kako kažu lekari potpuno normalno posle tog perioda, ali je vrat bio pokretljiv što, kažu, baš i nije normalno i može ukazivati na prelom – kaže Ljubinka.

Ona dodaje da nisu prilikom obdukcije detaljno pregledani ni drugi vitalni organi.

– Borićemo se do kraja da dokažemo da je smrti prethodila nasilna povreda – zaključuje Ljubinka dodajući da je porodica spremna čak i za ekshumaciju tela.