Još jedna Tomićeva čarolija

,

Najavljuje se neka vrsta zajedničkog ulaganja sa stranim partnerom, sa kojim će se deliti rizik, ali i dobit, uz amin ministra Dinkića. Može se pretpostaviti da je suština projekta u tome da zajedničku fabriku “Simpa” i “Inkanto grupe” mahom plate poreski obveznici preko državne kase

Italijanski biznismen, vlasnik “Inkanto grupe” (Incanto group) Djovani Sforca pregovara sa “Simpom” o izgradnji zajedničke fabrike. Kako saznaju “Vranjske”, vrednost investicije procenjuje se na oko šest miliona evra, a podrazumeva novu tapetariju i zapošljavanje 1.500 radnika uz obilatu pomoć državnih fondova. Međutim, ako se zna da italijanska reč “inkanto” prevedana na srpski zapravo znači “čarolija”, možda neke stvari postaju jasnije, ako ništa drugo ono bar u simboličkom smislu.

OSTALO JE ĆUTANjE

Predstavnici “Simpa” odbili su da iznesu detalje o novom poduhvatu Dragomira Tomića.

KO JE DjOVANI SFORCA
Prema navodima iz biografije koja se može pronaći na internetu, Djovani Sforca je rođen 1971. u Altamuri, na jugu Italije, kao drugo od sedmoro dece kamiondžije i domaćice. Školu je napustio sa 12 godina, a diplomu o osnovnom obrazovanju stekao je na večernjem kursu. Djovani se najpre zaposlio u “Natuciju”, gde je sekao kožu. Kada je 1990. godine došao iz vojske, bio je bez prebijene pare.
Tada od rođaka pozajmljuje 500.000 lira da bi u jednoj garaži otvorio sopstvenu radionicu, koja je do 1994. radila za lokalne prozvođače nameštaja. U to vreme počinje da pravi prototipove ležaja, sa kojima počinje i njegov uspon . Firmu “Incanto” Djovani je registrovao 2000, u kojoj je na rukovodeća mesta postavio petoricu braće, a u industrijskoj zoni Jesce u gradu Matera otvara fabriku od 1.800 kvadrata, gde se zapošljava ukupno 267 ljudi, mahom rođaka i prijatelja.
Djovani potom nastavlja da stvara nove brendove, koje prodaje širom Italije, a 2005. u Kini otvara još jednu fabriku, gde zapošljava oko 200 radnika.  “Inkanto” danas plasira nameštaj na pet kontinenata i ima godišnji promet od oko 70 miliona evra.

– Razgovori sa poslovnim partnerima i dogovori oko novih investicija su, u skladu sa zahtevima poslovnih partnera, poslovna tajna, sve do realizacije zajedničkih projekata i puštanja u rad proizvodnih kapaciteta – navodi se u odgovoru koji je potpisalo rukovodstvo “Simpa”.

Lokalni funkcioneri kažu da su načuli nešto o ovoj odeji, ali da nikakvih zvaničnih sastanaka sa predstavnicima “Simpa” tim povodom nije bilo. Predsednik Gradske skupštine Slobodan Stamenković navodi da ne želi da spekuliše jer se još uvek ne zna da li će posao biti realizovan.

– Na nivou grada eventualno može da se organizuje javna prezentacija, ali tek kada budu poznati svi detalji, odnosno kada “Simpo” postigne dogovor sa partnerima – kaže Stamenković.

Informacije o ovom projektu pojavile su se ubrzo nakon posete ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića pre otprilike mesec dana. Tade je Tomić sa saradnicima ministru pokazao kod Železnike stanice parcelu koja je navodno idelna za green field investiciju, a ovaj je, pored ostalog, obećao pomoć ukoliko “Simpo” uđe u zajednička ulaganja sa drugim kompanijama.

Ipak, u Ministarstvu ekonomije ovih dana kažu da još ne znaju detalje o ovom Tomićevom poslu, odnosno o tome kada i kakva će se fabrika graditi, kolika je njena okvirna vrednost, te koliko para će dati država i pod kojim uslovima. Ali zato znaju zašto valja pomoći “Simpu”.

MOŽ DA BUDE, ALI NE MORA DA ZNAČI
Iz „Simpa“ su poslednjih godina često stizale najave o velikim investicionim poduhvatima, ali se na tome često sve i završavalo. Tomić je 2007, na primer, kazao da će „Simpo“ s inostranim partnerom graditi fabriku metalnih cevi vrednu pet miliona evra, gde će biti zaposleno oko 100 radnika. Iste godine obećao je i izgradnju prvog “Simpovog” tržnog centra u Beogradu u koji je trebalo da bude uloženo između 60 i 70 miliona evra. Taj posao trebalo je da se realizuje sa strateškim partnerom sa kojim su predstavnici “Simpa” navodno pregovarali.

– Što jači “Simpo”, to više posla za građane na jugu Srbije. Dakle, ako želimo da povećamo životni standard građana, ojačamo nacionalnu ekonomiju, treba da jačamo firme koje izvoze. Reč je o zdravom projektu koji će doneti svima boljitak. Čim se dogovorimo, bićete obavešteni o svemu detaljno – stoji u odgovoru Dinkićevog savetnika Nikole Papka.

Pitanje je, međutim, da li najavljeni posao uopšte ima smisla? “Simpo” je u ozbiljnim problemima, uprkos izdašnoj i višedecenijskoj pomoći države, a zvanični podaci o tome dovoljno govore. Kompanija je opterećena dugovima i godinama ne plaća poreze, doprinose i druge dažbine. Tržišna kapitalizacija (broj akcija puta njihova trenutna cena na Beogradskoj berzi)  sa početnih 74 miliona u 2005. godini, spala je na svega pet miliona evra. Zarad lakšeg okončanja privatizacije, država je odlučila da kroz otpust i otpis dugova popravi bilans vranjske fabrike za oko 80 miliona evra, ali strateški investitori nisu pokazali interesovanje za ulaganje i otkup većinskog paketa akcija.

Javila se, međutim, “Inkanto grupa”, odnosno Djovani Sforca, koji, po svemu sudeći, želi da gradi zajedničku fabriku sa “Simpom”, uz pomoć države. Dakle, umesto privatizacije Kompanije, najavljuje se neka vrsta džoint venčera, tj. zajedničkog ulaganja sa stranim partnerom, sa kojim će se deliti rizik, ali i dobit, uz amin i pomoć države, odnosno ministra Dinkića. Budući da niko ne želi da govori javno o detaljima, može se pretpostaviti da je suština projekta u tome da zajedničku fabriku “Simpa” i “Inkanto grupe” mahom plate poreski obveznici preko državne kase.

ČEMU SE NADA TOMIĆ

Interesi Dragomira Tomića u tom slučaju su više nego jasni. Naravno, umesto “Simpa” investiraće neko drugi, a on će moći da se pohvali kako je zaposlio 1.500 ljudi, bez obzira na to što u gradu nema toliko tapetara. Pitanje je, međutim, šta će “Simpu” nova tapetarija, kad već ima jednu? Na drugoj strani, da li italijanski partner želi da mesecima  čeka dok se mladi radnici ne obuče ili želi iskusne i jeftine radnike i brzi profit?

Zato je i računica Djovanija Sforce za sada nejasna. Kako “Vranjske” saznaju (vidi okvir), u Italiji, zbog svetske ekonomske krize, proizvođačima nameštaja ne cvetaju ruže, pa je čak i “Natuci” pre dve godine (za kojeg se u to vreme pričalo da kupuje “Simpo”) bio prinuđen da otpušta radnike. Tada je i Sforca otpustio polovinu zaposlenih, zatražio pomoć vlasti i najavio da će otvoriti proizvodne pogone u Istočnoj Evropi.  A, da se radi o biznismenu poput Tomića, potvrđuje i podatak da je 2005. od italijanske države dobio pomoć od 200.000 evra.

ZA RADNO MESTO DO 10.000 EVRA
Agencija SIEPA (projekat „Zamber“) dodeljuje bespovratna sredstva za otvaranje novih radnih mesta u iznosu od 2.000 do 10.000 evra. Otuda, međutim, navode da nemaju nikakav zahtev za finansiranje zapošljavanja u “Simpu”.
– Što se tiše informacije za koju kažete da se pojavila u medijima (finansijska pomoć za novu fabriku), mogu da izjavim da se “Simpo” nije prijavljivao za Program finansiranja za investicije, te da nema ni nikakve odluke SIEPA. Ako “Simpo” uđe u ovaj program rado ćemo podeliti sve informacije – kaže predstavnik SIEPA Aleksandar Miloradovic

Sve u svemu, mnogi Tomićevi projekti, koji su sklapani iza očiju javnosti, sa investitorima o kojima se nije znalo gotovo ništa, neslavno su završili. Partneri “Simpa” u zajedničlkim poduhvatima bile su anonimne firme iz belog sveta, a danas mnoge od tih fabrika više ne rade ili nisu u vlasništvu “Simpa”. Takođe valja napomenuti i to da konsolidovani finansijski pokazatelji (izveštaji o ekonomskoj celini, koju čine matično i sva zavisna pravna lica) pokazuju da je u poslednje četiri godine Kompanija napravila neto gubitak od 1,5 milijarde dinara!

Gde je tu interes akcionara, Grada i poreskih obveznika?