A gde će Pera Mačkatovac

Eko Taxi Vranje

Park ili javna površina, Idejno rešenje budućeg centra

Sve umešane strane oko izgradnje objekta su saglasne da je on gradu neophodan, ali kome će, nakon njegove realizacije, ako je uopšte bude, pripasti zasluge i lovorike



 

-Pretpostavljam – kaže Novica TONČEV, predsednik Opštine Surdulica, povodom nesporazuma oko izgradnje kulturno-sportskog objekta u ovom gradu na jugu Srbije – da je opet u pitanju politička pozadina ovog slučaja. Naime, sve što se sada u Surdulici radi, “žuti” na čelu sa narodnim poslanikom, dočekuju na jatagan. Pa tako i ovu inicijativu. A sam on je u predizbornoj kampanji narodu punio uši kako je on obezbedio novac za sportsku halu.

Park ili javna površina-Tačno je da sam svojevremeno obezbedio sredstva za izgradnju sporske hale, koja su na volšeban način propala, ali o tome kasnije. Dakle, Novica Tončev je jedan običan plagijator, koji krade sve moje ideje, pa tako i ovu o sportskoj hali – odgovara Slavoljub STAJKOVIĆ, narodni poslanik DS iz Surdulice.

LOVORIKE

U već ordinarnu surduličku priču o nesložnim koalicionim partnerima na vlasti u opštini, umešao se i treći faktor – građanska inicijativa za obustavu izgradnje sportske hale, na čelu sa Zlatiborom STANKOVIĆEM, prvim susedom lokacije na kojoj je objekat zamišljen (vidi okvir). Međutim, ta inicijativa uspela je da do sada sakupi tek stotinak potpisa Surduličana.

-Zlatibor Stanković čak ni ne živi u Surdulici – kaže Novica Tončev – već u Nišu. Uz njega su samo njegova porodica, i nekoliko stanara obližnje stambene zgrade, koji javnu zelenu površinu proglašavaju gradskim parkom. Podsećam da Gradski park u Surdulici već postoji, da ne govorim o okruženju, zbog koga Surdulica ima status “vazdušne banje”; pa nije bez razloga ovde jedna od najreferentnijih ustanova za lečenje plućnih bolesti u Srbiji. Sva kulturna udruženja, amatersko pozorište, folklor, svi sportski klubovi u Surdulici, podržali su projekat izgradnje kulturno-sportskog centra.

KREDIT
Novine Vranjske su došle u posed dokumenta pod nazivom “Predlog: Odluka o servisiranju duga”, od 29. septembra 2010. godine, iz koga se vidi da se opština zadužila za izgradnju sportske hale: “Lokalna samouprava Surdulica prihvata obavezu servisiranja duga prema domaćoj poslovnoj banci (ne navodi se kojoj – p.a.) u iznosu od 50 posto sa PDV (ne navodi se iznos – p.a.) u periodu od pet godina od dana povlačenja sredstava, odnosno datumu efektuiranja Ugovora o kreditu, sa jednom godinom počeka i kamatnom stopom koja je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za 2,5 posto na ime sufinansiranja projekta za finansiranje rekonstrukcije Surduličkog kulturnog centra i izgradnju -dogradnju javnog objekta društvenog centra sportska hala i to: faza 2 – lamela 1”.

Kulturni život Surdulice odvija se u Kulturnom centru koji, iako renoviran, ni kapacitetom ni uslovima ne zadovoljava potrebe građana. Sportski, pak, život, sveden je na fiskulturne sale po školama, tako da klubovi, od kojih pojedini beleže vrlo dobre rezultate, na nivoima višim od lokalnog, kubure sa prostorom i uslovima. Zbog toga u Surdulici već deceniju i po kola ideja o izgradnji centra koji bi pod istim krovom obuhvatio i kulturnjake i sportiste. No, problem je lokacija, ali i ono najvažnije, novčana sredstva. Sve strane surduličkog nesporazuma oko izgradnje objekta su saglasne da je on gradu neophodan, ali kome će, nakon njegove realizacije, ako je uopšte bude, pripasti zasluge i lovorike? Stvar komplikuje i lokacija, jer na predviđenoj, javnoj zelenoj površini pokraj obale Vrle, postoje i dva spomenika – narodnom heroju Tomi Ivanoviću “Peri Mačkatovcu”, i novijeg datuma, žrtvama NATO bombardovanja u Surdulici.

-Prostorni plan – kaže Tončev – koji predviđa izgradnju tog objekta upravo na tom mestu, usvojen je još 2007. godine, dok ja još nisam ni bio predsednik Opštine. Bio je Stanislav Momčilović, radikali, i oni su o tome organizovali javnu raspravu, na kojoj je svaki građanin Surdulice mogao da izrazi svoje mišljenje o prostornom planu, te samim tim i o kulturno-sportskom objektu. Ne sećam se da je bilo nekih otpora, kao sada.

Idejno rešenje budućeg centra-Kakvi otpori – pita se Stajković – pa ja sam pokrenuo inicijativu za izgradnju objekta, u sradnji sa građanima Surdulice, naročito omladine, i mojim timom, uspeo da iz tadašnje Kancelarije za Nacionalni investicioni plan, kojom je tada rukovodio Dragan Djilas, dobijem 80 miliona dinara, da projekat prođe. Zapravo, odmah je odobreno 25 miliona dinara, i u Službenom glasniku Republike Srbije objavljena je odluka Vlade Srbije o tome. Dakle, ta sredstva su odmah bila na raspolaganju!

No, do realizacije nije došlo, jer tadašnji predsednik Opštine, po Stajkovićevim rečima, nije imao razumevanja za taj projekat, niti je pokazao interesovanje.

-To je – kaže Stajković – pravdao nedostatkom lokacije, iako sam ja predlagao da se objekat izgradi u delu kasarne, gde je bio vozni park, i to je već bilo dogovoreno sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Ili, na prostoru kod nove autobuske stanice. Međutim, oni su sve te predloge opstruirali, i te su pare jednostavno propale.

Novica Tončev, međutim, tvrdi da je to jedina javna površina na kojoj može da se podigne takav objekat.

-Vojska je – kaže Tončev – htela da nam proda deo površine kasarne, ali to bi nas koštalo 11 miliona evra! Ispalo je da je ova lokacija jedino zemljište u državnoj svojini.

ODAKLE PARE

Inače, Tončev naglašava da nije reč o klasičnoj sportskoj hali, već o višenamenskom objektu, koji bi u mnogome rešio i kulturne, i sportske, pa čak i saobraćajne probleme Surdulice. Po projektu, koji je već uradio atelje “Arhitekt”, vlasnika i autora projekta Božidara Cvetkovića, u kompleks objekta ušao bi već postojeći Kulturni centar, sa nadgrađenim spratom koji bi obezbedio garderobe, šminkernice i funduse, kao i poboljšanje tehničke i scenske operative. U prizemlju bi bila garaža sa 70 mesta, čime bi se u mnogome rešio problem parkiranja u centru Surdulice, donji nivo bi bio poslovni prostor, dok bi u sredini bio sportski prostor sa oko 1.000 sedišta.

ZLATIBOR STANKOVIĆ
JAVNA STVAR
-Tončev nije dobio mandat da u Surdulici bude neki “neimar” već predstavnik  građana, a on od naše varoši pravi ogledno dobro za svoje građevinske poduhvate. Niko nikada nije pitao građane da li to žele, i na koji način to žele. On se poziva na neke odluke s kraja devedesetih, na koje građani nisu imali nikakav uticaj. A ovako značajni infrastrukturni projekti, kao što je kulturno-sportski objekat, zahtevaju puno uključivanje javnosti u njihovu realizaciju –  kaže Zlatibor Stanković, lider građanske inicijative sa sprečavanje izgradnje kulturno-sporstkog objekta.

-Tvrdnje da bi se time – kaže Tončev – devastirali spomenici Peri Mačkatovcu i žrtvama NATO bombardovanja, ne stoje, jer je projektom obezbeđena memorijalna prostorija, u kojoj bi spomenici ostali na istom mestu, na kome su i sada. 

No, krucijalno je pitanje – koliko će to da košta poreske obveznike Surdulice?

-Opština je – kaže Tončev – platila tri miliona dinara za projekat, a projektantska vrednost bi bila oko 340 miliona dinara. Već smo konkurisali kod Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, i čekamo odgovor. Očekujemo da Opština učestvuje sa 50 posto sredstava, a država sa ostalih 50 posto.

-Koja su to sredstva – pita Stajković – u odnosu na ona koja su već bila obezbeđena, a koja su propala? Otkud pare? Tončev samo zadužuje građane Surdulice, i od nje pravi gradilište, od čega samo on ima koristi. On se ponaša ne kao gradonačelnik Surdulice, već svoj položaj (zlo)upotrebljava kao čovek koji je u građevinskoj branši.

-Izvođač radova – kaže Tončev – ukoliko se sredstva odobre, sigurno neće biti moja firma, neću ni konkurisati, jer bi to bio sukob interesa.

Kao da već nije, i to među “koalicionim partnerima”.



  • Ostavi komentar