Protokol i razumevanje

Eko Taxi Vranje

Albanski politički lideri sa juga Srbije ne kriju da održavaju kontakte sa strankama sa Kosova, ali oštro odbacuju da su uticaji iz Prištine presudni u kreiranju njihove politike. To isto čine i njihove srpske kolege, objašnjavajući da su im centrale u Beogradu



 

Albanski lideri sa juga Srbije ne poriču da sarađuju sa kolegama iz Prištine, pre svega u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, dok se politički kontakti svode na savete i sugestije, posebno u situacijama kada među njihovim strankama nema jedinstva oko određenih pitanja.

KONTAKT GRUPA

Riza Halimi, jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu, kaže da je u ovom momentu neproduktivno razgovarati o bilo kakvim promenama granica i razmeni teritorije:

– Sa kolegama na Kosovu održavamo neformalne odnose i oni ne utiču na našu politiku – rekao je Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje.

On je podsetio i na Deklaraciju koju su 2006. doneli politički predstavnici Albanaca i koja se zasniva na stavovima Kontakt grupe. U toj Deklaraciji navodi se da rešenje statusa Kosova ne podrazumeva promene granica i razmene teritorija.

I predsednik Demokratske unije doline Skender Destani, kaže da sa prištinom održava samo protokolarne odnose:

– Ja imam samo protokalarne susrete sa politićčarima na Kosovu i oni ne utiču na naše odluke – kaže Destani.

Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, kaže da sa vlastima u Prištini postoje stalni kontakti, ali da se oni ne mešaju u njihove odluke.

Jonuz Musliju, predsenik lokalne Skupštine u Bujanovcu priznaje da on lično i njegova stranka Pokret za demokratski progres kontaktiraju sa svim parlamentarnim strankama na Kosovu. On, međutim, dodaje da Albanci u Srbiji imaju potpunu autonomiju u političkom delovanju i odlučivanju:

– Mi poštujemo institucije Republike Kosovo i imamo redovne susrete sa njihovim predstavnicima, sve u cilju izgradnje mostova koja vode ka evropskim integracijama. Zahvaljujući ovoj saradnji mi smo uspeli da dobijemo zagarantovanu kvotu upisa  studenata iz Preševske doline na Univerzitet u Prištini jer je poznato sa albanski studenti nemaju mogućnost da u Srbiji steknu visoko obrazovanje na maternjem jeziku – kaže Musliju, ali odbija svaku pomisao da zvaničnici u Prištini donose odluke koje se tiču Preševske doline:

– Mi imamo potpunu autonomiju političkog delovanja, ali to ne znači da odbijamo njihove savete. Međutim, kada se desi da izostane saradnja među ovdašnjim partijama, uticaj kosovskih lidera za jačanje saradnje i tolerancije je od nemerljivog značaja– kaže on. 

POLITIČKE VEZE

Međutim, zvaničnici i analitičari u Beogradu veruju da je saradnja kosovskih stranaka sa političarima sa juga Srbije, daleko dublja nego sto je tamošnji političari prikazuju.

– Situacija na jugu Srbije je veoma komplikovana i svakako postoje veze između dešavanja u Bujanovcu i Preševu i politike u Prištini – rekao je ranije Milan Marković, predsednik Koordinacionog tela.

Sa njim se slaže i Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose i odličan poznavalac prilika u regionu. On kaže da među Albancima na Kosovu i jugu Srbije postoje veoma jake političke veze.

– Odavno postoji ideja da se Albanci sa juga Srbije pripoje Kosovu. Zbog jakih veza koje postoje, Albanci sa juga Srbije nisu sigurni da li su, zapravo, građani Kosova ili Srbije – kaže Janjić.

– Međutim, bilo kakva razmena teritorije danas nije moguća, a Krasnićijevu izjavu treba shvatiti kao zauzimanje pozicija ukoliko je aktuelizuje priča o podeli Kosova – kaže Janjić.



  • Ostavi komentar