Neka visi Nenad

,

Suđenje Nenadu Djeliću, bivšem programeru Apoteke Vranje, za navodnu računarsku sabotažu nije ni počelo, a već su ga preko medija proglasili krivim. Niko nije kriv dok se suprotno ne dokaže, pa ni Djelić, kaže zakon. On to nije ni manje, ni više od direktorke Jasmine Arsić u nekoliko postupaka koje protiv nje vode policija i pravosudni organi

Dok nadležni državni organi u više krivičnih predmeta pokušavaju da otkriju postoji li krivična  odgovornost Jasmine Arsić, direktorice Apoteke Vranje, neke druge osobe ili više njih povodom nezakonitih zbivanja u ovoj ustanovi poslednjih godina, direktorica, koja tvrdi da je potpuno nevina, ovih dana kreće u kontrafanzivu. Ona se ogleda u tome što Arsićeva, interpretacijama u tekstu jednog beogradskog tabloida, na scenu kao džokera-negativca uvodi Nenada Djelića, bivšeg programera Apoteke, pominjući njegovo ime u vezi navodnog „sajber kriminala“ počinjenog u Apoteci pre pet godina.

Suština tabloidne priče je da je upravo od Djelića 2005. godine navodno sve krenulo po zlu za vranjsku Apoteku, te da bi sve bilo sjajno i bajno da ne beše dotičnog. Verovatno ne bi bilo ni onog manjka od 9,2 miliona iz 2008. iz vremena kada je Nenad već bio napustio Apoteku i prešao na službu u Viši sud u Vranju. I ko zna čega sve ne bi bilo da ne beše Nenada.

Simptomatično je da se tabloidni atak na ovog čoveka dešava u vreme kada predsednik Upravnog odbora Apoteke, Goran Arsić, najavljuje da će od direktoke zatražiti objašnjenja o potrošnji para koje ovoj ustanovi ostaju od bonusa (popusta na nabavku lekova) dobavljača lekova, i kada od Grada, kao osnivača Apoteke, stižu jasne poruke o nepostojanju mehanizama kontrole tokova tog istog novca.

DjELIĆ KAO DžOKER

Zašto je nekima bitno da se sada u medijima trubi o Djeliću kome je  ovih dana trebalo da počne suđenje u Osnovnom sudu (odloženo za 6. decembar da bi se advokat odbrane upoznao sa predmetom)? Pa, verovatno da početak procesa ne bi prošao nezapaženo, a i nije loše zamajavati narod teškim stranim izrazima poput „sajber kriminal“ ili „kompjuterska sabotaža“ (krivično delo se, zapravo, na srpskom zove „računarska sabotaža“, član 299 KZ) da bi druge, možda i bitnije stvari izgubile na aktuelnosti.

O ISTINI
Beogradski tabloid objavio je pod citatom izjavu Arsićeve da su „sve te silne prijave“ protiv nje odbačene. Ova informacija, prema podacima koje smo krajem septembra dobili iz Osnovnog tužilaštva, nije tačna jer postoji više krivičnih predmeta protiv nje:
– Predmet KT.br 213/08 po zahtevu Osnovnog tužilaštva za sprovođenje istrage zbog sumnje na krivična dela „nesavestan radu u službi“ i „zloupotreba službenog položaja“.
– Predmet KT.br 874/08 po optužnom predlogu Osnovnog tužilaštva protiv Arsićeve za krivično delo „nedozvoljeno skladištenje robe“. U tom momentu bio je u Apelacionom tužilaštvu u Nišu po žalbi tužilaštva u Vranju.
– Predmet KT.br. 926/08 po optužnici Osnovnog tužilaštva od 17. februara 2009. godine za krivično delo „zloupotreba službenog položaja“.
– Predmet KT.br 590/09 – krivični postupak za krivično delo „poreska utaja“ po prijavi Sektora poreske administracije.
U svim ovim postupcima Arsićeva je nevina dok se suprotno ne dokaže.

Arsićeva se u tom tekstu srpskoj javnosti predstavlja kao osoba koja trpi „svakodnevne pretnje i pritiske“. Kao direktorka koja se pet godina „bori za pravdu i istinu“. U pero novinara tabloida prepričava kako je morala angažovati revizorsku kuću da raščivija manjak od dva miliona dinara na koji joj je šest meseci nakon stupanja na dužnost ukazao savesni šef račnovodstva, za razliku od bivšeg direktora finansija koji je to navodno krio u momentu primopredaje dužnosti između Jasmine i njene prethodnice.

Ti su revizori neki sposobni ljudi, pa su ustanovili da oko 230.000 recepata nikada nije fakturisano Fondu RZZO. Direktorka navodi da je posle takvog nalaza shvatila da je reč o krađi (pritom ne objašnjavajući kako je tačno došla do takvog zaključka) i to baš preko kompjuterskog sistema, saznajemo iz tabloida.

– U septembru 2005. godine podnela sam krivičnu prijavu za krivično delo kompjutrska sabotaža protiv nekoliko osoba i Nenađa Djelića – kaže u tom tekstu Arsićeva, a to je upravo ovaj postupak sada.

Umesto da ganjaju Djelića, saznajemo u nastavku teksta, navodno direktorka iz njoj neobjašnjivih razloga postaje meta inspektora Privrednog kriminala i unutrašnjih neprijatelja u Apoteci. I to zato što je, navodno, „nekom od lokalnih moćnika stala na žulj“ i otkrila „njihov sistem krađe“. Možda nekome nije važno, ali zvaničnik MUP-a, portparol Policijske uprave Vranje Dragan Stamenković, u istom tekstu tog tabloida kaže da je u slučaju Apoteke sve rađeno po zakonu:

– Nije bilo nepravilnosti u radu inspektora Gorana Stevanovića – glasi citat kratke i jasne Stamenkovićeve izjave.

Tablodnu kampanju od pre dve nedelje pratila je konferencija za novinare u Apoteci. Neki mediji, između ostalog i dopisnik dnevnog lista „Danas“ (vidi okvir), preneli su već pomenute stavove diretorke i izvestili da je Djelić, kao „radnik na poslovima softverskog praćenja poslovanja celokupne ustanove“, kada se pročulo za sabotažu, navodno ekspresno premešten na novo radno mesto u Okružnom sudu. Iz čega valjda čitaoci treba da izvedu neki zaključak?!

Sam Djelić nije želeo da u ovom momentu za „Vranjske“ govori o njegovoj iznenadnoj medijskoj popularnosti i onome što mu se stavlja na teret dok se ne okonča sudski proces.

UVREDLjIVO O AMERIKANCIMA

Zašto je „Sajber Nenad“ postao zvezda tabloida? Iz razgovora s njim i Arsićevom za „Vranjske“ početkom septembra 2006. Godine, kada je sukob buknuo, dalo se zaključiti da se „vole“ kao mačka i miš. Ona je sumnjala da je Djelić jedan od pripadnika „anonimne grupe“ bliske prethodnoj direktorki koja bi da raznim prijavama „povrati stare pozicije“.

Pomenuta „anonimna grupa“ kriva je i za sabotažu, sumnjala je direktorka, napominjući da je sve izvedeno uz pomoć tzv. „klipera“, zastarelog informacionog sistema „idealnog za razne manipulacije“. Navodno, taj sistem kojim je rukovodio Djelić „nije omogućavao potpuni uvid u materijalno i robno poslovanje apoteka“. I, što je još gore, „moguće je bilo menjati podatke u samom sistemu“, tvrdila je.

NOVINAR I SUPRUG
Dopisnik dnevnog lista „Danas“ iz Vranja, Vojkan Ristić, preneo je navode direktorke sa pomenute konferencije za novinare u Apoteci gde je najavljen Djelićev sudski proces. Onda je „Danas“ početkom ove nedelje objavio da je novinar Ristić posle teksta „Počinje suđenje za kompjutersku sabotažu“ pozvan, kako se kaže, „na informativni razgovor“ u Osnovno tužilaštvo. Ristića je, piše Danas, telefonom pozvao rukovodilac tužilaštva Miodrag Mitić, koji je bio „nervozan i arogantan“. Nakon konsultacija sa advokatom, novinar je odlučio da se u tužilaštvu može pojaviti samo nakon zvaničnog, pismenog poziva.
Tužilac Mitić je na sve uzvratio saopštenjem medijima u kome se između ostalog kaže:
– U prisustvu dva inspektora Policijske uprave i jednog zamenika tužioca pozvao sam Vojkana Ristića i pitao ga da li je on pisao tekst koji je objavljen u listu „Danas”. On je odgovorio da jeste. Tada sam rekao da u tekstu ima neistina koje se odnose na tužilaštvo pa sam ga, pošto se znamo trideset godina, pozvao da dođe kako bih ja, kao rukovodilac tužilaštva, dao demanti na izjavu Jasmine Arsić. Energično demantujem da sam Ristića pozvao na nekakav službeni razgovor. Na kraju želim da ukažem na jedan bitan momenat. Prilikom razgovora sa Ristićem nisam znao da je njegova supruga Suzana Antić-Ristić portparol Apoteke čiji je direktor Jasmina Arsić. Ovaj momenat i te kako ima veze sa ovim slučajem, zbog čega je i dobio ovakvu dimenziju u javnosti – poručio je Mitić.

Djelić je u pismenom odgovoru preko našeg lista zapitao kako je pomenuti informacioni sistem pet godina pre dolaska Arsićeve radio bez problema, a ona odjednom govori „o nekom haosu“.

– Da postoje dokazi o sabotaži, da sam menjao poslovne podatke u sistemu, da li bih ja bio na ovom mestu već tri godine – uzvraćao je Djelić.

On je tada ukazao na podatak da je revizorska kuća, navodno, ustanovila verodostojnost podataka u informacionom sistemu i poklapanje sa originalnom dokumentacijom, iako je Arsićeva tvrdila suprotno.

– Očigledno – kazao je Djelić – da nisu postojali propusti pošto od direktorke nisam dobio naknadne zahteve u cilju otklanjanja eventualnih mana-propusta u informacionom sistemu – otkrio je tada Djelić, javno se izvinjavajući američkoj firmi “Nantucket software” što je njihov programski jezik “kliper“ Arsićeva često pominjala u negativnom kontekstu.

U celoj ovoj priči nije jasno kako je direktorka tako sigurna u Djelićevu krivicu. To se vidi iz intervjua „Vranjskim“ pod naslovom „Policija ne radi ništa“ (broj. 645 od 2. jula 2009) gde je doslovce kazala: „Ja sam 2005. prijavila kompjutersku sabotažu i imenovala počinioca“. Ali, zar Djelićeva eventualna krivica ne treba tek da se dokazuje?! Ili je to on možda više kriv, iako su i on, kao i njegova bivša pretpostavljena, zasad nevini pred sudom. Dok se suprotno ne dokaže.