Čuva se samo Kale

,

Ne postoji ni jedno nalazište na jugu Srbije koje divlji arheolozi već nisu prekopali – Ima ljudi koji godinama dobro žive od krađe i krijumčarenja arheoloških predmeta – Epilog sudskih procesa su uslovne ili oslobađajuće presude

Pljačka arheoloških nalazišta dostigla je zastrašujuće razmere širom sveta ali je, kako upozoravaju stručnjaci, najdramatičnija situacija, pored Iraka, trenutno u Ukrajini, Bugarskoj i Srbiji. Rejting država balkanskog regiona u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim predmetima) poslednju deceniju nikako nije zanemarljiv, a tome u prilog ide i policijska zaplena 53 arheološka predmeta koja se prošle nedelje desila na graničnom prelazu Preševo, kada je sprečen njihov šverc u Makedoniju.

DIVLjI ARHEOLOZI

Da ovaj problem nikako ne spada samo u kriminalnu rubriku, upozoravaju i arheolozi.

– Odeljenje za arheologiju Narodnog muzeja u Vranja obavilo je veštačenje o proceni starosti i vrednosti zaplenjenih predmeta i utvrdilo da je njihova ukupna kataloška vrednost veća od 23.000 evra. Po našoj proceni vrednost tih predmeta na crnom tržištu, kada se tretiraju kao jedinstveni arheološki nalaz, iznosi oko 100.000 evra – kaže Goran MITROVIĆ, viši kustos Narodnog muzeja u Vranju.

Pljačka arheološkog blaga počela je da poprima današnje razmere 1989. godine otvaranjem niza istočnoevropskih zemalja prema Zapadu, a Mitrović tvrdi da je na arheološkim nalazištima na jugu Srbije divlja arheologija od tada uobičajena, kao i krijumčarenje kulturnog blaga, pa da je zbog toga nemoguće proceniti koliko je vrednih arheoloških predmeta do sada ilegalnim kanalima izašlo iz zemlje. On navodi da je sasvim izvesno da su ti komadi samo deo šire celine i nekog većeg nalaza za koji zvanična arheologija ne zna.

– U paketu koji je policija zaplenila nalazio se nakit i predmeti koji su karakteristični, a korišćeni su za obredne radnje u periodu između 12. i 8. veka p.n.e. Predmeti su, sasvim je izvesno, sa ovih prostora, ali sa nekog većeg nalazišta za koje mi trenutno ne znamo. Arheološki predmeti se, inače, svakodnevno iznose iz Srbije, a krijumčari su najviše zainteresovani za antiku, Grčku i Rim, period od 4. do 6. veka p.n.e. iz koga i potiču najvredniji predmeti – pojašnjava Mitrović.

Art trafiking i zakon
Pošto je art trafiking odavno prepoznat kao ozbiljna forma organizovanog kriminala, većina svetskih država potpisala je nekoliko konvencija kojima je cilj suzbijanje ove delatnosti. Najčešće primenjivane konvencije su:
– Protokol o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba – dokument potpisan u Hagu 1954. godine.
– Konvencija UNESCO o zabranjivanju i sprečavanju ilegalnog uvoza, izvoza i prodaje kulturnih dobara – dokument potpisan u Parizu 1970. godine.
– UNIDROIT Konvencija o ukradenim i ilegalno izvezenim kulturnim dobrima – potpisana u Rimu 1995. godine.
Balkanske države, među kojima i Srbija, potpisale su ove ugovore i time se obavezale na borbu protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima i na saradnju s drugim državama u potrazi za nestalim umetničkim delima.

Od preko dve stotine vrednih arheoloških nalazišta koje su u nadležnosti Narodnog muzeja u Vranju, veći stepen zaštite, koji podrazumeva i čuvara, ima jedino nalazište Kale kod sela Krševica u bujanovačkoj opštini, gde od 2001. godine traju iskopavanja najsevernijeg grada u Evropi u carstvu Aleksandra Velikog.

Najveći broj nalazišta, međutim, država nije zaštitila, pa su oni mamac za divlje arheologe koji ih siromaše, brišući ostatke života brojnih kultura i civilizacija koje je zemlja pohranila i uništavajući one tragove materijalne kulture koji su im nezanimljivi jer ne mogu da ih preprodaju. Divlji arheolozi odnose nakit, novčiće, kamene i bronzane statue i reljefe, oruđe za rad i brojne druge predmete, uništavajući tako i nepokretno kulturno dobro, ostatke grobnica, amfiteatara, trgova, kuća, akvadukta.

NEMOĆ DRŽAVE

Postoje i kradljivci koji pustoše muzeje i crkve, ali su oni u manjini zbog toga što je rizik od krivične odgovornosti prilikom prekopavanja nezaštićenih nalazišta mnogo manji.

Nestali novčići

Najveća krađa koja je otkrivena u poslednjih petanest godina na jugu Srbije bila je 1995. godine kada su divlji arheolozi u Priboju Vranjskom pronašli 40.000 srebrnih rimskih novčića od kojih je samo 11.000 završilo u vranjskom Narodnom muzeju dok su ostali, kako navodi Goran Mitrović, aheolog, najverovatnije nestali preko granice.
Najvrednija krađa koju pamte u vranjskom muzeju desila se 2003. godine i vezana je za pronalazak 100 izuzetno vrednih novčića iz vremena Derona iz 6. veka p.n.e. od kojih je 25 završilo u muzeju, a 75 je jednostavno nestalo.

– Ljudi danas sami mogu da nabave detektore za pronalaženje arheoloških predmeta, a u svemu tome važnu ulogu igra i materijalna situacija u kojoj žive. Mnogi su shvatali da pljačkanjem antičkih naseobina mogu da dođu do novca, pa to i rade. Situacija je alarmantna jer ne postoji ni jedno nalazište na jugu Srbije, na kome se pojave arheolozi, a da ono već nije prekopano. Arheološko društvo Srbije stalno upozorava na krađu arheološkog blaga koje je važno za kulturu našeg naroda. Zakon o kulturnim dobrima je pokušao to da reguliše, ali za sada je sve bez uspeha. Ima ljudi koji godinama, bukvalno, dobro žive od krađe i krijumčarenja arheoloških predmeta – navodi Mitrović.

Podatka radi, gotovo bez izuzetka epilog sudskih procesa koji se vode protiv divljih arheologa su uslovne ili oslobađajuće presude. Ne postoje statistike koje bi mogle da posvedoče koliko su predmeta koji predstavljaju kulturno blago pod zaštitom države krijumčari do sada izneli iz zemlje, kao ni jasna strategija kojom bi država u tome nadalje mogla da ih spreči. U međuvremenu, razaranje arheoloških iskopina se nesmetano nastavlja:

– Trenutno radimo arheološka iskopavanja u selu Sebrat u bujanovačkoj opštini koje finansira Ministarstvo kulture. Pre godinu dana, kada sam pisao ovaj projekat za Sebrat, nalazište je bilo netaknuto a sada, kada smo počeli radove, ne može se doći do mesta koje već nije prekopano – upozorava Mitrović.