Politika plus hemija, jednako ideja

,

Može se samo nagađati zašto je pre četiri godine Apoteka Vranje nabavljala lekove od niške „Ideje“ ili beogradske „Jugohemije-Farmacija“ koje su Vranjancima nudile dvostruko, trostruko ili petostruko manje bonitete (povoljnosti) od „Srboleka“ i „Zdravlje trejda“. Ako jedna Apoteka pristaje na nepovoljniju ponudu, obično krenu priče o kupovini političke moći ili o mutnim rabotama i preusmeravanju sredstava u sive tokove

Apoteka Vranje kupovala je u prvom šestomesečju 2006. godine lekove od veledrogerija „Ideja“ Niš i „Jugohemija-Farmacija“ Beograd pod nepovoljnijim uslovima i znatno nižim bonitetima (reč je o povoljnostima pri nabavci lekova, tj. popustima za „stalnog kupca“) nego što su ih u tom periodu davale druge srpske veledrogerije sa kojima posluje gradska apotekarska ustanova. U prevodu, to bi potencijalno značilo da je ostvarena manja novčana korist za Apoteku od realno moguće jer su boniteti, prema zdravstvenim propisima, sredstva koja se koriste za pokrivanje troškova poslovanja ustanove. Pretpostavljamo za investicije i još ponešto.

Prema papirologiji dostavljenoj redakciji našeg lista (reč je o vernim fotokopijama dokumenata Apoteke sa verodostojnim datumima, pečatima ove ustanove i dobavljača), niška „Ideja“ je od 1. januara do 31. juna 2006. Apoteci isporučila lekove u vrednosti 9.762.609 dinara, dajući pritom Vranjancima bonitet od 1.122.455 dinara ili oko 11,5 odsto ukupne vrednosti isporučene robe.

Sličan je slučaj sa firmom „Jugohemija-Farmacija“. Beograđanima je, na primer, tokom 2006. plaćeno 5.068.289 dinara, na šta su oni uzvratili bonitetom od 290.200 dinara ili „svega“ 5,7 odsto vrednosti ukupnog kontingenta lekova.

„POVLAŠĆENI“ DOBAVLjAČI

Da ne zaboravimo, „bonitet“ uopšte nije loša stvar za jednu apoteku, o čemu govori i samo ime. On se može koristiti za razne lepe stvari (ulaganje u kadrove i znanje, otvaranje novih objekata, rekonstrukciju postojećih). Bez boniteta je, kažu apotekari, praktično nemoguće poslovati i poželjno je za svaku apoteku da od dobavljača dobije što veći bonitet. Samim tim, apoteka kao ustanova imala bi veću korist i bolje poslovala, naravno pod uslovom da novac od boniteta ne odlaze u privatne ili stranačke džepove, odnosno da se sredstva transparentno koriste.

O tome nam, već smo čuli, svedoče primeri nekih drugih gradova poput Jagodine gde vlast, koja ima kontrolu nad bonusima i potrošnjom tog novca, koristi sredstva i za neke druge stvari, korisne za građanstvo (putovanja studenata, letovanja penzionera sa najmanjim primanjima). Ovde ni grad, ni Upravni odbor Apoteke zasad ne znaju gde ide taj novac. A, ne bismo da bilo šta prejudiciramo, jer se čeka sednica UO Apoteke gde to valja razjasniti.

Dok se to ne dogodi, može nam u najmanju ruku biti čudno da su tokom 2006. neki dobavljači, za razliku od „Ideje“ i „Jugohemije“, davali Apoteci Vranje trostruko, pa i petostruko veće bonitete od „Ideje“ i „Jugohemije“ (primer „Srboleka“ prema knjižnom odobrenju od 31. maja 2006. gde je dat bonitet od 25 odsto; vidi fotokopiju) ili „Zdravlje Trejda (knjižna pisma iz jula 2006. kada su Vranjancima davali bonuse u rasponu od 16 do čak 31 procenta).

Detaljnija analiza dokumentacije govori da je u slučaju „Srboleka“ Apoteka, prema pomenutom knjižnom odobrenju beogradskog dobavljača, na primer tokom aprila 2006. kupila lekove u vrednosti 1.004.937. Za Vranjance je, tako, na ime boniteta otišlo 253.255 dinara samo u aprilu, a tek neznatno više je dobijeno za celu godinu od „Jugohemije“.

JASMINA ARSIĆ

VODITE JAVNI LINČ PROTIV MENE

Jasmina Arsić, direktorka Apoteke Vranje, obavestila nas je dopisom da ne može odgovoriti na naša konrektna pitanja poslata telefaksom, niti da redakcija „Vranjskih“, kako stoji u dopisu, može dobiti „bilo koje druge podatke“ vezane za tu ustanovu. Pismo direktorke objavljujemo u celosti, bez redakcijskih ispravki:
„Ne znam koliko ćete biti kadri i sposobni da shvatite razloge za prethodnu odluku, ali ću vam elaborirati iste. Najpre, želim da naglasim da niste ni svesni koliku štetu nanosite pisanjem o poslovnim odnosima ove ustanove sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama, jer su naši ugovorni odnosi poslovna tajna i ugovorima je predviđeno, ukoliko isti budu obelodanjeni, da mogu jednostrano biti raskinuti od bilo koje ugovorne strane, pa ne znam da li vam je bilo ko objasnio da na taj način direktno ugrožavate poslovanje ovog državnog preduzeća i normalno snabdevanje lekovima građana Pčinjskog okruga. Tražene podatke ne možete dobiti iz razloga što niste sposobni da iste obradite na pravi način, a oni koji vam ih obrađuju su motivisani kriminogenim motivima. Kauza vašeg novinarskog postupanja nije istina i obavljanje vaše delatnosti u interesu tačnog i objektivnog izveštavanja malobrojnih građana koji čitaju vaše novine, već zloupotreba medija i vođenje javnog linča protiv ove ustanove i mene. Nikada D. Dimiću niste pisali o tome koliko je novca potrošeno od strane državnih organa na montirane istrage protiv mene i šteti koja je nastala blokiranjem rada ove ustanove dok su trajala neosnovana isleđivanja radnika koji su ugledni građani ove sredine i narušavanjem ugleda u poslovnom svetu. Nikada niste pisali o krivičnim postupcima koji su obustavljeni ili su završavali oslobađajućim presudama. Normalno je da niste jer vas ne zanima istina, već je vaš pokretač neobjašnjiva mržnja i podlost. Sasvim je izvesno D. Dimiću da ćete se vi zajedno sa onima koji su vam omogućili da spovodite napred opisane protivzakonite i kriminalne radnje, uskoro naći pred licem pravde, pa se u tom smislu pripremite kako da vi odgovarate na postvaljena pitanja, a zasigurno biće ih mnogo“.

Ako iz raspoložive dokumentacije uzmemo podatke za celu 2006, „Srboleku“ je plaćeno 17,9 miliona za lekove, a od toga je bonitet bio 3,2 miliona sa srednjim procentom boniteta od 18,7  što je znatno više od boniteta „Ideje“ i „Jugohemije“.

Na osnovu četiri knjižna pisma „Zdravlja“, Leskovčani su tokom jula 2006. odobrili ukupno 637.425 dinara kao bonitet. Srednji procenat boniteta za isporučene lekove iz „Zdravlja“ tokom cele 2006. godine bio je vrlo visok (oko 19 odsto). Oko 1,7 miliona dinara ostalo je Apoteci Vranje od isporučenih 8,9 miliona koliko su Vranjanci platili „Zdravlju“. Ako je tako bilo 2006, logično je zapitati se da li je danas drugačije?

Čime su, onda, oni koji daju povlastice zaslužili da budu povlašćeni kod naše Apoteke u pogledu boniteta, što je zapravo paradoks jer su oni ti koji daju povlastice? Možda bi razlozi mogli biti vezani za često pominjanje imena državne sekretarke i članice Glavnog podbora G17 Nevene Karanović u vezi vlasništva ili suvlasništva u „Ideji“ (navodno se firma vodi na ime njenog supruga) koja je u vidljivo dobrim odnosima sa predstavnicima ovdašnjeg zdravstva koje vodi G17.

„Jugohemija“ je firma koja posluje pod patronatom Miškovićevog Delta holdinga. „Jugohemija“ je, setićemo se, ničim posebno izazvana ovdašnjem zdravstvu poslednjih godina davala kao donacije fiskalne kase, opremu za video i audio nadzor i sl. Odnosno pokrivala nabavku istih u poslednjem momentu kada je na poreklu izvora finansiranja počela da radi policija. Zauzvrat, ne bi čudilo da predstavnici lokalnog zdravstva za takvo kavaljerstvo u najmanju ruku budu fini prema svojim donatorima i bonusodavcima i prihvate ponuđeno bez protesta zarad „viših interesa“.

TAJNA I JAVNOST

Zašto pisati o bonitetima, pa to je tajna, stalno se žale funkcioneri iz apoteka? Pa, normalno je i u apotekarstvu da se zna gde su otišli silni novci koji su trebali biti značajna korist za jednu apotekarsku ustanovu. Ako znamo da naša Apoteka nije previše investirala proteklih godina (otvoren je jedan objekat u Oglednoj stanici, renovirana apoteka  u naselju „Češalj“, možda smo nešto propustili), postavlja se logično pitanje, ako uzmemo da se zarada zaposlenima isplaćuje od marže (a obično je tako) gde je otišao novac od bonusa, o čemu iz ovdašnje Apoteke ne dobijamo informacije iako to pitamo uporno već više od godinu dana.

Ispostavlja se da su ugovori odnosi sa veledrogerijama poslovna tajna i da se detalji istih ne mogu obelodaniti, obaveštava nas pismom intoniranim pretećim tonom direktorka (vidi okvir) najavljujući valjda tužbe za novinare koji su samo insistirali na javnosti rada Apoteke i transparentnosti finansijskog poslovanja. Podsetićemo samo da ni finansijski izveštaj ove ustanove za 2008. godinu nije usvojen na Gradskom veću, pa samim tim nije ni stigao do faze izjašnjavanja odbornika u Skupštini grada. To je direktorka „preživela“.

Ona je osumnjičena ili optužena u pretkrivičnim i krivičnim postupcima što, prema statutu Apoteke, predstavlja osnov za pokretanje njene odgovornosti i eventualne smene pred gradskom skupštinom. Ni to se nije dogodilo. Ako neko odbija da priča o novčanim povoljnostima koje dobije od dobavljača i njihovoj potrošnji, to je u najmanju ruku sumnjivo. A ako je sve po propisima, što bismo nešto krili.

Valjda ti troškovi nisu poslovna tajna. Pa o njima se podnose finansijski izveštaji osnivaču. I čime bi bili narušeni interesi dobavljača pojedinačno ako se javno iznese godišnja zbirna cifra dobijena od boniteta i objasni na šta je novac potrošen. Najlakše je pričati o teroijama zavere iza kojih, o zašto to više ne čudi, naravno stoje novinari „Vranjskih“ i neki tajni lobiji.

GORAN ARSIĆ, PREDSEDNIK UO

O BONUSIMA NAREDNE SEDMICE

Sednica Upravnog odbora Apoteke koju predsednik tog tela, pedijatar Goran ARSIĆ, zakazuje drugu sedmicu zaredom, još nije održana. Podsećamo, Arsić nam je obećao da će na toj sednici inicirati pitanje bonusa koje apoteka dobija od veledrogerija i tokova tog novca.
– Prošle nedelje smo morali da odložimo UO zbog sednice gradske skupštine, a sada u utorak (prekjuče) jer je jedan od članova UO iz redova kolektiva, Slađana Antanasijević, na godišnjem odmoru i koliko sam informisan van zemlje. Reč o je o vrlo važnim pitanjima o kojima treba raspravljati i odlučivati i bilo bi neozbiljno odlučivati bez punog sastava UO. Imam informaciju da će se Antanasijevićeva vratiti na posao od iduće nedelje i nakon sednice dobićete sve informacije. Očekujem da zasedamo sredinom sledeće sedmice – obećava Arsić.