Jedno istraživanje pre dve godine dalo je ovakav rezultat: građani Vranja, koji automobilom idu u Beograd, svakoga dana za putarinu prosečno dnevno ostave 988.000 dinara. Dakle milion dinara dnevno samo za putarine. A gde su drugi troškovi: hrana, piće, spavanje, dnevnice, gorivo, amortizacija…i sve zarad pečata „tamo daleko“ u Beogradu
Srbija je danas jedna od najcentralizovanijih zemalja na svetu! Zato je, za nešto više od sedam miliona njenih građana, decentralizacij i ravnomeran regionalni razvoj, pitanje svih pitanja. Kosovo, Hag, Ratko Mladić, gasovod, organizovani kriminal… sve su to samo dnevno političke teme, domaći zadaci, kojima beogradske političke elite zamajavaju građane. Beograđani sve to, iz svojih toplih domove ne vide i ne osećaju, pa je za njih ovo virtualna tema. Ali, to jako dobro znaju politički, partijski i drugi gospodari naših sudbina, oni kojima nije stalo do decentralizacije vlasti, do razvlašćenja Beograda, kako se to često kaže.
KAO MRAVI
Slobodan Milošević je, krajem osamdesetih, sve srpske pečate i sve ključeve, „smestio“ u Nemanjinu 11, u ministarstva i druge rezidencije po Beogradu. Od 5. oktobra i demokratskih promena, svaka srpska vlast je biračima obećavala da će biti razmontiran sistem vladavine osmišljen u bračnom krevetu Milošević-Marković. To se nije dogodilo. U Beogradu je danas, kažu upućeni, tri četvrtine finansijskog blaga ove zemlje. Svakoga jutra, hiljadama automobila i autobusa, u Beograd dođe milion građana iz unutrašnjosti koji „boluju“ od centralizacije. Čim svane, ovi paćenici, kao mravi se razmile po ministarstvima, agencijama, direkcijama, fondovima, javnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama i drugim državnim institucijama. Beograd je tako postao ne spavaonica, već nova adresa srpskim gradonačelnicima i predsednicima opština od Preševa do Subotice. Da bi otuda vratili finansijske mrvice svojih građana, ili obezbedili neki papir sa beogradskim pečatom, oni to „zadovoljstvo“ debelo plate državnim haračlijama (dnevnice, spavanje, hrana, vozači, kupovine, benzin, putarine, amortizacije… dangube). Kako ova „prazna“ priča izgleda kroz prizmu dva primera iz Vranja?
Lane je gradonačelnik Vranja Miroljub Srtojčić izjavio da je u 2008. godini, preko 90.000 stanovnika opštine Vranje, po raznim obavezama u budžet Republike Srbije „uterali“ preko 12 milijardi dinara. Milijarda mesečno – kakva je to otimačina? Od tog harača Vranju je, čarobnom formulom koja se zove „transfer“, vraćeno celih – 8 odsto. Što bi činovnici rekli: i slovima, osam odsto!
Čak i tih osam osto je vraćeno tako što su ovdašnji politički lideri, pred čelnicima svojih beogradskih centrala, često na kolenima klečali, Bogu se molili.
Drugi, opet vranjski podatak. Država Srbija je, po važećem „Hatišerifu“ Slobodana Miloševića, neprikosnoveni gospodar svega i svačega na svojoj teritoriji. Vazduh i voda, „svaki kamen zemlej Srbije“, svako drvo i ograda, putevi i saobraćajnice, svaki crep na krovu, školska klupa i stolica, šupa i zgrada… sve je to vlasništvo zemlje Srbije.
KIRIJA BEOGRADU
Gradovi i opštine ne raspolažu ni sa čim. Svi su oni podstanari Nemanjine 11. Svih 160 podstanara (opština) uredno, svakog meseca, Beogradu plaćaju kiriju. I to traje, pred očima Evrope i Brisela. Šta to u praksi znači? Ako u Vranju građani Treće mesne zajednice kopaju 100 metara kanala za vodovod; ako u 21. veku postavljaju stubove da bi negde doveli struju; ako uprava neke škole treba da promeni pet stolica u razredu; ako direktor doma zdravlja treba da popravi krov na seoskoj ambulanti; ako… niko ništa ne sme da uraditi dok ne ode u Beograd da im tamo potvrde pečatom. A zašto „Njegovo veličanstvo“ počat ne bi bio u Vranju? Kome bi to smetalo?
Jedno istraživanje pre dve godine dalo je ovakav rezultat: građani Vranja, koji automobilom idu u Beograd, svakoga dana za putarinu prosečno dnevno ostave 988.000 dinara. Dakle milion dinara dnevno samo za putarine. A gde su drugi troškovi: hrana, piće, spavanje, dnevnice, gorivo, amortizacija…i sve zarad pečata „tamo daleko“ u Beogradu. Hoće li se i kada ovaj odnos promeniti?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.