Crni okvir

Eko Taxi Vranje

Prema planu gradskog budžeta za 2011. godinu, Sportskom savezu namenjeno je oko 95 miliona dinara, a za plate zaposlenih u toj organizaciji 30 miliona. Uporede li se ovi iznosi sa ovogodišnjim, stiče se utisak da premijer i neki ministri misle upravo na vranjski sport kada kažu da kriza polako ostaje za nama. Iz gradskog budžeta, za sve one koji ne moraju nužno da imaju veze sa vranjskim sportom, ove godine izdvojeno je znatno manje nego što se planira u sledećoj – ukupno oko 83 miliona, od toga za plate blizu dvadeset. O kolikom novcu je reč možda najbolje ilustruje podatak da su socijalno ugroženi 2010. dobili pet miliona, a da je Miškovićev Maksi nedavno sakupio približno toliko para za narodnu kuhinju jer u budžetu nije preteklo za tri stotine naših najgladnijih sugrađana. Šta je to, dakle, Sportski savez? Zvanično, reč je o organizaciji sa pedesetak uposlenika koju vodi Zoran Antić, neka vrsta homo dupleksa kome je ovo samo jedna od funkcija, zadužena da, kako se to popularno kaže, „transferiše sredstva“ iz budžeta klubovima i da ih drži pod jednom kapom. A klubovi teško da se mogu prebrojati – pecaroši raznih fela, planinari i biciklisti, džudisti, šahisti, bokseri, filatelisti i posmatrači leptira.. Nemamo, doduše, kriket, polo i bejzbol, autohtone vranjske discipline, ali će možda nekome pasti na pamet se i u tome oproba. Jer, u nedostatku hleba igara nikad dosta. Na prosto pitanje zašto Gradska uprava ne zaduži nekog od svojih nekoliko stotina službenika da jednom mesečno piše naloge za prebacivanje para klubovima, odgovora nema. I to čitaoca ne treba da čudi. Pa, gde bi koru ’leba pronašla onolika svojta i partijska pešadija? A evo i novih izbora pred vratima!





  • Ostavi komentar