Svi su znali za zlostavljanje dece

Sadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve vodio je 2003. godine tajnu komisiju Sinoda za ispitivanje slučaja pedofilije, ali su nalazi do sada uskraćeni javnosti. U komisiji su, pored njega, bili još episkop Grigorije iz Trebinja i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije

Kada mu je telefon zazvonio, otac Goran Arsić, sveštenik iz Vranja, odahnuo je. Na vezi je bio vladika niški Irinej (Gavrilović). Vladika, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC), tražio je od sveštenika Arsića da dođe i svedoči pred Komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv Pahomija (svetovno ime Tomislav Gačić), episkopa vranjskog. Otac Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka, tinejdžera, došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. „Vranjske“ su početkom te 2003. godine objavili izjave maloletnika i skandal je uzburkao javnost. Tokom policijske istrage, još nekoliko maloletnih dečaka iznelo je slične optužbe protiv episkopa.

POZIV ČEKAN MESECIMA

Danas, godinama posle tog razgovora, otac Arsić se seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.

– Hvala, vladiko. Ovaj poziv čekam već mesecima – seća se otac Arsić kako je pun nade odgovorio sadašnjem patrijarhu.

Ali, ako je i pomislio da je Crkva ozbiljna u nameri da preispita navode o zlostavljanju dece, čekalo ga je veliko razočaranje. Kada je, s dvojicom đakona i jednim od dečaka koji je optužio Pahomija, došao na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, Arsić je ubrzo shvatio da su tamo pozvani kako bi im se održala lekcija, a ne da kažu svoju stranu priče. Vladika Irinej je bio ljut jer je otac Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost.

– Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama. Tada mi je bilo jasno da svi u Crkvi znaju za seksualno zlostavljanje dece, ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa – kaže Arsić za BIRN.

Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti. Prema Arsićevim rečima, pored sadašnjeg patrijarha, druga dva člana komisije bili su episkop Grigorije iz Trebinja, u Bosni i Hercegovini, i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije na Kosovu.

Otac Arsić kaže da je crkvena komisija formirana početkom 2003. kako bi ispitala optužbe protiv episkopa Pahomija, koji je bio tada, a i danas je, vladika Eparhije vranjske.

Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak, identifikovan kao M.K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, slave vladike Pahomija, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa.

ON JE NEVIN

Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz njegovo.

M.K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M.K. bio najmlađi.

Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M.K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.

Prema principu In dubio pro reo, ukoliko sudija, u ovom slučaju Katarina Ranđelović, ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog. Episkop Pahomije je bio oslobođen.

– Princip In dubio pro reo u Srbiji se koristi vrlo retko – kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom univerzitetu Union.

– Sudija mora imati vrlo ozbiljne razloge da donese takvu odluku – dodaje ona.

Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić.

Porodica M.K. danas tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.

Nijedan od preostale trojice dečaka, koji su u to vreme bili učenici Bogoslovije, nije želeo da se priseća, niti da komentariše slučaj. Dvojica su završila bogoslovske fakultete u Grčkoj, gde i danas žive i rade kao sveštenici, dok je treći potpuno napustio crkvu i živi u Vranju.

SPC I DALjE ĆUTI

U avgustu ove godine je poslat pismeni zahtev informativnoj službi SPC da omogući intervju sa patrijarhom Irinejem, sa namerom da se rasvetle okolnosti rada Komisije i da se javnosti predoče njeni nalazi. Zahtev iste sadržine poslat je i episkopu Grigoriju. Do momenta objavljivanja ovog teksta, i pored nekoliko telefonskih podsećanja, crkveni zvaničnici nisu odgovorili.

Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kako bi ga zadržali na slobodi.

I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada vladajuće Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, čija je vlada negovala je bliske odnose s crkvom.

Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj.

Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.

„Dan pre završnog pretresa u slučaju Pahomije, na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović“ – tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao „sudija“.

Katarina Ranđelović negira da je bila na ručku s tadašnjim ministrom pravde.

– Nisam imala nikakav sastanak sa Zoranom Stojkovićem. Ni on, ni bilo ko drugi, nije imao nikakvog uticaja na oslobađajuću presudu episkopu Pahomiju.

Nikolić je odbio da razjasni da li je bio tamo ili ne, a Stojković nije ni pristao na intervju.

ZADATAK MINISTRA STOJKOVIĆA

Nisam uticao na odluku, niti sam imao interesa da to radim. To je sve što mogu da kažem – rekao je kratko.

Iako Stojković odbija da potvrdi ili negira da li je bio u poseti Nišu dan pre oslobađanja Pahomija, prema saopštenju još uvek dostupnom na sajtu tamošnjeg Univerziteta, bivši ministar pravde  zaista jeste bio tog dana u Nišu gde je prisustvovao predstavljanju knjige na Niškom univerzitetu 5. marta 2007, dan pre oslobađanja Pahomija. Knjigu, Sporazum o priznanju krivice, napisao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda i predsedavajući drugostepenog veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu.

U međuvremenu, otac Arsić, sveštenik koji je svedočio protiv episkopa Pahomija, kaže da je, zajedno sa ostalim sveštenim licima koja su verovala dečacima, pao u Pahomijevu nemilost. Episkop, koji je i predsednik eparhijskog crkvenog suda u Vranju, započeo je i dobio inicijalni crkveni postupak da se Arsić i još jedan sveštenik raščine.

Nakon saslušanja na višem crkvenom sudu, Arsić i drugi sveštenik su vraćeni u crkvu i prebačeni u druge eparhije. Jedna monahinja i jedna iskušenica, koje su takođe svedočile u korist dečaka, prema Arsićevim rečima, samostalno su napustile crkvu.

Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima.Danas se priseća tih razgovora.

– Neki od njih su mi  rekli: „Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom…“  Ja sam ih pitao: „Ali, biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?“ Jedan od episkopa mi je odgovorio: „Zavisi od novog patrijarha“. A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi.

(Ovaj tekst je rezultat programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa
Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN).