Dunđeri, dunđeri

Eko Taxi Vranje

TRUSNO PODRUČJE, Zemljotres u Vranju 1904: Fotografija iz knjige Spomenik Srpske kraljevske akademije, Može doći do katastrofe: Nikola Stolić

Teritorija Srbije podeljena je na više seizmičkih zona po verovatnoći pojave zemljotresa određenog intenziteta, a Vranje se nalazi u poslednjoj, devetoj. To praktično znači da su kod nas mogući zemljotresi do devet stepeni Merkalijeve skale, ali se naš čovek kad zida kuću ne obazire mnogo na to



 

TRUSNO PODRUČJEVranje i čitava južna Srbija spadaju u jednu od trusnih oblasti u kojoj se u narednom periodu može očekivati podrhtavanje tla. Prema rečima stručnjaka, Srbija se nalazi na samoj ivici Sredozemno – transazijske seizmicke zone, pa ti potresi ne mogu biti jači od magnitude 6,3 jedinica po Rihterovoj, odnosno između osam i devet stepeni po Merkalijevoj skali (MKS). Iako zemljotresi ove jačine (umereno jaki) ne bi trebalo da izazovu veće posledice, na slučaju Kraljeva uverili smo se da kod nas ne važe neka opšta pravila. Potres koji je ovaj grad pogodio 3. novembra sat i 56 minuta iza ponoći (po kategorizaciji, ovaj potres svi primećuju a oštećenja se kreću od malih do srednjih), prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) imao je magnitudu od 5,4 jedinica po Rihteru, ali je odneo dva života, oko 2.000 objekata neupotrebljivo je za stanovanje a visina materijalne štete  još nije utvrđena.

OD GRČKE DO BUGARSKE

Prema rečima Slavice Radovanović, direktorke RSZ, glavni razlog što je došlo do ovakvih posledica je nepropisna gradnja objekata, što je slučaj u čitavoj Srbiji:

– Razočarana sam. Potresi ovog intenziteta ne bi trebalo da izazovu veća oštećenja. Međutim, zbog loše gradnje vidimo šta se desilo Kraljevu, a prema mojim procenama bar 60 odsto svih objekata u zemlji je nekvalitetno izgrađeno – kaže Radovanovićeva.

Zemljina utroba nikad ne miruje, a aparati RSZ godišnje registruju preko hiljadu podrhtavanja tla koja ljudi ne osete. Prema rečima naše sagovornice, Vranje kao i čitava južna Srbija nalaze se na osetljivom seizmičkom području pod uticajem subdukcije koja od Grčke, preko Prizrena i Gnjilana na Kosovu, dolazi do Vranja odakle ide na istok ka Bugarskoj.

– Ponavljam da jačina potresa koji je pogodio Kraljevo ne može da nanese ozbiljnu štetu ispravno građenim objektima – podseća sagovornica „Vranjskih“ i dodaje da je južna, uz centralnu Srbiju, najpodložnija zemljotresima.

Slobodan Petrović, direktor Gradskog zavoda za urbanizam potvrđuje da se i u Vranju, prilikom izgradnje takozvanih objekata za individualno stanovanje (kuća), često ne poštuju projekti i bilo kakve norme:

– U ovom trenutku imamo oko 3.000 zahteva za legalizaciju, a verujem da ima još toliko nelegalnih objekata čiji vlasnici nisu podneli zahtev. To se sve kuće zidane bez dozvole i projekta čiji vlasnici ne razmišljaju o posledicama. Sve je to zidano đuture. Zidanje ne može da otpočne bez gotovog projekta u kome precizno piše koliko ide gvožđa, koje debljine, koliko betona i drugih materijala, to je čitava nauka, ali je pitanje da li se svi pridržavaju toga. Kod nas često dunđer kad vidi projekat kaže investitoru da je to mnogo materijala, u stilu „ne plaši se, ja toliko sam kuće napravio, nema pojma taj što ti je ovo pisao“. Posle je teško utvrditi kolika su zapravo odstupanja od projekta, iako se ozbiljni nedostaci odmah vide  – kaže Petrović i dodaje da su kod većih objekata pravila mnogo stroža i tu nema kompromisa

Može doći do katastrofe: Nikola StolićDiplomirani arhitekta Nikola Stolić, vlasnik biroa „Hit projekt“ kaže da je bar 80 odsto svih objekata u Vranju toliko loše izgrađeno da im svako ozbiljnije pomeranje tla može naneti štetu:

ŠTA JE TO ZEMLjOTRES

Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, a manifestuje se podrhtavanjem Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije. Preciznije, do zemljotresa dolazi usled zaglavljivanja tektonskih ploča pri čemu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdržati dolazi do lomljenja i klizanja duž raseda. Tačka u kojoj se oslobađa energija prilikom potresa naziva se hipocentar, a mesto na površini zemlje gde se seizmički talasi najjače osećaju je epicentar. Zemljotresi su oduvek predstavljali jednu od najstrašnijih prirodnih pojava, a njihovo ozbiljno proučavanje započeto je u 19. veku.

– Prilikom izgradnje objekata moraju se poštovati određeni standardi, što se kod nas u Vranju retko dešava, najčešće da bi se uštedelo. Objasniću to banalnim primerom. Zamislite da su podignute ruke stubovi nekog objekta. One mogu da izdrže teret od dvadeset kilograma, ali će svakako pokleknuti ako odozgo dodate još pedeset. Tako je i kod izgradnje. Zbog toga bi u Vranju došlo do katastrofe kada bi nas pogodio malo jači zemljotres. Prošli bi gore nego Kraljevčani – objašnjava Stolić.

U Srbiji još uvek važe propisi o izgradnji doneti 1963. posle zemljotresa u Skoplju, koji je odneo oko 1.000 života, a unapređeni su posle potresa u Crnoj Gori 1979. Ti propisi, koji su regulisani Zakonom o planiranju i izgradnji, podrazumevaju uračunavanje rizika od zemljotresa prilikom građenja, tako da su objekti sazidani pre skopskog zemljotresa naročito osetljivi na svako pomeranje tla. Tada je za dobijanje dozvole za izgradnju bio dovoljan tipski projekat, a zidao je ko kako hoće.

SAMO DA SE UŠTEDI

Zemljotres u Vranju 1904: Fotografija iz knjige Spomenik Srpske kraljevske akademijeTeritorija Srbije podeljena je na više seizmičkih zona po verovatnoći pojave zemljotresa određenog intenziteta, a ova mapa seizmičnosti koristi se prilikom gradnje. Vranje se nalazi u poslednjoj, devetoj, što praktično znači da su kod nas mogući zemljotresi do devet stepeni Merkalijeve skale.

On dodaje da ovakvi propusti nisu mogući prilikom izgradnje objekata za kolektivno stanovanje i kapitalnih objekata, zato što su tu uslovi veoma strogi i niko od stručnjaka uključenih u posao neće da potpiše projekat koji odstupa od standarda.

 

– Na osnovu toga – objašnjava Stolić – pre izgradnje vrši se ispitivanje tla i geomehaničkih uslova opterećenja objekta na temelj, onda statika objekta i još niz drugih radnji. Objekat zidan po svim propisima mogao bi da bez problema i oštećenja izdrži zemljotres od sedam stepeni po Merkaliju, kao što je pogodio Kraljevo, ali i jače potrese. Kod nas u Vranju su, međutim, retki objekti koji zadovoljavaju propisane standarde. Ljudi najčešće da bi uštedeli štede na materijalu, ali napominjem da nije dobro ni preterivati. Često se ljudi koji zidaju hvale kako su ne znam koliko gvožđa i betona stavili u  ploču i stubove, a ne razmišlaju da li temelj može da izdrži tu težinu. Izgradnja je ozbiljna stvar i zna se tačno koliko kog materijala ide – kaže Stolić.

 

VRANjE 1904.

U publikaciji „Spomenik – Zemljotresi u Srbiji 1904.“ u izdanju Srpske kraljevske akademije, koju nam je pozajmio gradski Istorijski arhiv, čitavo jedno poglavlje posvećeno je „vranjskoj katastrofi“ od 4. aprila te godine. U ovom štivu, izdatom dve godine kasnije, piše da je tog ponedeljka serija potresa u Vranjskoj kotlini počela u 11 sati i 4 minuta, a da je najjači udar zabeležen u 11 i 27. Zemljotres je bio toliko jak da je napravio čak i pukotine na površini zemlje, a od ukupno tada popisom registrovanih 2.298  kuća oštećeno je ili uništeno 819. U dokumentu se ne navodi jačina potresa kao ni da li je bilo ljudskih žrtava: „Od potresa porušene su mnoge zgrade. Jako je oštećena kasarna, pao je njen treći sprat. Skoro sve kuće popucale, ogromna je šteta po dućanima i stanovima. Sve kamenje u kaldrmi pomereno i uleglo. Kasarna i žandarmerska kasarna su mnogo oštećene, neke kuće su sasvim porušene (…) Moravino korito dizalo se i spuštalo u vidu velikih talasa. Pored obale javile su se pukotine iz koje su šibali mlazevi neke crne vode do čovečije visine. Meštani, očevici, pričaju da je pre pojave pukotine u zemlji, na tom mestu izbila para pa zatim mlazevi vode (…) Od potresa klatilo se drveće kao po jakom vetru, njihali se krovovi, drmali prozori, deca su padala po ulici, ljudi su se spoticali i prilegali zemlji, konji su kao ukopani stajali gde su se zatekli, nisu hteli poći ni koraka iako su nemilosrdno tučeni od kočijaša…“ -piše u potresnom izveštaju iz toga doba

RIHTER I MERKALIJ

Magnituda zemljotresa koja predstavlja jedinicu količine oslobođene energije u hipocentru izražava se skalom Rihtera koja ima devet stepeni (toliko je iznosio najjači zemljotres do sada zabeležen u istoriji, 1960, u Čileu, kada je stradalo 6.000 ljudi, nekoliko gradova zbrisano sa lica zemlje, potopljeno 25 ostrva, proradili vulkani…) i nosi ime po svom tvorcu, naučniku Čarslu Rihteru. Merkalijeva skala, koja je ime dobila po  Italijanu Djuzepeu Merkaliju, služi za kategorizaciju zemljotresa i zasnovana je na njegovim razarajućim efektima na površini zemlje. To je opisna skala koja ima 12 kategorija. Jačina potresa po Merkaliju, odnosno intenzitet zemljotresa, izračunava se kada se njegova snaga po Rihteru (magnituda), dobijena sa mernih instrumenata, podeli sa tri, a zatim dobijeni broj doda magnitudi. Na primer, ako je magnituda 6 jedinica po Rihteru, zemljotres je po Merkaliju 8 stepeni.

 

ZEMLjOTRESI U SRBIJI I SFRJ

Prvi zemljotres u Srbiji, prema Geološkoj službi SAD, zabeležen je 1456. Zemljotres u Kraljevu početkom novembra magnitude 5,4 po Rihteru spada među najjače ikada registrovane u Srbiji. Pamte se i potresi u Mionici (prvi u nizu 1998, 5,7 po Rihteru), na Kopaoniku i još nekim lokacijama u Srbiji.  Što se tiče SFRJ, pamti se zemljotres u Skoplju koji je odneo oko hiljadu života i skoro sravnio sa zemljom glavni makedonski grad. Iako nije imao veliku magnitudu (oko 6 po rihteru), njegov hipocentar (mesto u unutrašnjosti zemlje gde se oslobađa energija) bio je izuzetno blizu površine. Banja Luka je teško stradala u dva potresa 1969, a svakako najrazorniji zemljotres na teritoriji bivše zemlje zabeležen je u Crnoj Gori 1979. koji je imao magnitudu od 7,2 Rihtera. Inače, u Srbiji postoji nekoliko trusnih zona, od kojih ćemo ovde napomenuti samo uroševačko-gnjilansku i vranjsku.



  • Ostavi komentar