Jasmina, gde su milioni od bonusa

, ,

Koliko novca dobija Apoteka Vranje na ime takozvanih bonusa koji svim ustanovama tog tipa daju dobavljači lekova i farmaceutskog materijala, definitivno zna samo Jasmina Arsić, direktorka ove ustanove čiji je osnivač Grad. Prema rečima ljudi koji se bave ovim poslom, iznosi boniteta kreću se od 15 do 20 posto od vrednosti kupljene robe

Jasmina Arsić, čovek od poverenja svoje G17 plus stranke ili je isuviše naivna ili je, sasvim suprotno, dovoljno lukava pa neupućenima izgleda kao da je upravo sišla sa neke druge planete. Jedno je, međutim, izvesno: njen apologetski pristup problemima dobija obrise teorije zavere u koju će, nastavi li tako, početi i sama da veruje. Ponašajući se kao da je ustanova koju je na staranje dobila posle podele izbornog plena njena ujčevina, Arsićeva uporno, umesto da odgovori na jasno i konkretno postavljena pitanja, sve glumeći nevinašce, interesovanje javnosto oko finansija Apoteke tumači kao atak na njenu personu i partiju. Samo neupućeni mogu pomisliti da se radi o ženi naivnoj i neobaveštenoj, jedinom direktoru apoteke u ovoj zemlji koji od dobavljača ne dobija takozvane bonuse. Bonusi su, da obnovimo gradivo, novac ili drugi pokloni (plaćeni seminari, putovanja, oprema, farmaceutski material…) kojima veledrogerije čašćavaju kupce kako bi kupili baš njihove a ne konkurentske prizvode. Prema rečima našeg sagovornika koji se ovim poslom bavi veoma dugo, bonusi (ili boniteti) su glavna stavka prihoda svake apoteke, mnogo veći od marže Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO):

– Direktor apoteke koji pristaje na bonus manji od 15 odsto ili nije normalan ili ne zna da radi. Bonusi su regularna stavka u prihodima, kreću se između 15 i 20 odsto, a o kolikom se tačno novcu radi nije teško izračunati – kaže ovaj sagovornik koji je želeo anonimnost.

Kad je Apoteka Vranje u pitanju, stvari postaju mnogo jasnije ako se zna da je njen godišnji promet oko 650 miliona dinara.

Jasmina Arsić, naravno, nije kriva zbog postojanja instituta bonusa. U ovom poslu obrće se ogroman novac u jakoj konkurenciji, a prema Zakonu o javnim nabavkama kupovina farmaceutske robe diskreciono je pravo svakog direktora koji nema obavezu raspisivanja tendera, što samo po sebi izaziva sumnju. Za razliku od nekih drugih gradova, niko živi u Vranju, na čelu sa onima koji bi u to po prirodi posla morali da budu upućeni, ne zna visinu bonusa koje dobija gradska Apoteka ni načine na koji se oni koriste i troše. Jedino u šta nema sumnje je činjenica da se radi o ogromnim parama. Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, na vreme je to uvideo i javnosti, u jednoj emisiji na TV B92 pre dvadesetak dana, otkrio kako se u njegovom gradu taj novac troši. Prema njegovim rečima, u Jagodini to izgleda ovako:

– Najveći donatori naše opštine su donatori lekova. Oni daju bonuse od 5-14 odsto u zavisnosti od vrste i količine leka koju isporuče Apoteci Jagodina. Srpske apoteke pripadaju opštinama i gradovima. Kao što smo mi dobili 300.000 evra, tako i duge opštine i gradovi treba da dobiju te pare i da ih namenski potroše. Tim sredstvima vodili smo studente na studijsko putovanje u Beč, poljoprivrednike na Bečki poljoprivredni sajam, 700 penzionera na letovanje u Grčku, ne uslovljavajući pritom niti jednog dobavljača lekova – izjavio je Marković.

Tako to, dakle, radi gazda Palma, ali on nije jedini slučaj. Savesno i društveno odgovorno poslovanje karakteristično je i za gradsku Apoteku u Somboru (vidi okvir). U specijalizovanom časopisu Farmakom, direktorka te ustanove Danica Basarić kaže doslovce sledeće:

– Apoteka je uvek bila štedljiva, ali je osnovni problem bio u tome što se nije dovoljno pažnje obraćalo na bonuse koje daju dobavljači. Shvatila sam da praćenjem boniteta smanjujemo dug. Ovo je druga godina kako smo u plusu i nadam se da ćemo u narednom periodu jednu po jednu apoteku poboljšavati – kaže magistar farmacije Danica Basarić, koja se na čelu somborske apoteke nalazi od prošle godine.

Iako Jasmina Arsić ni za živu glavu neće da progovori o bonusima, prostim matematičkim operacijama može se doći do okvirne cifre u novcu. Prema rečima Dragana Markovića palme na B92, tamošnja Apoteka je na ime bonusa u prvom kvartalu ove godine “bila dobra” oko 30 miliona dinara, ili 300.000 evra, što bi na godišnjem nivou iznosilo tri puta više, dakle oko 1,2 miliona evra. Sad, imajući u vidu da jagodinska apoteka snabdeva samo oko 80.000 ljudi, koliko ih živi na teritoriji tog grada, može se samo naslutiti visina bonusa Apoteke Vranje koja je nadležna za čitav Pčinjski okrug bez Bujanovca, ili ukupno oko 200.000 stanovnika. Nije, dakle, teško izračunati da se radi o dva i po puta više potencijalnih mušterija i, analogno tome, isto toliko više prodate robe. I, naravno, novca. Dalje je lako: dva i po puta, ‘ajde neka bude million, jednako je bar 2,5 miliona evrića. Ipak, da stvar minimalizujemo (možda su Vranjanci manje bolešljivi od Jagodinaca), pa neka bude i million novčanica EU. Gde su te pare?

U već spomenutim časopisu Farmakon, magistar farmacije Maja Šavija između ostalog piše da “Zakon o javnim nabavkama lekova primenjuju samo bolnice i domovi zdravlja, dok državne (i naravno privatne) apoteke dobavljače biraju prema individualnim kriterijumima, rukovodeći se najpovoljnijom ponudom u datom trenutku”.

U prevodu – rukovodeći se visinom bunusa. Jasmina Arsić, naravno, nije mimo sveta a i odlično je upućena u sve tajne ovog posla.

Posle prošlonedeljnog teksta u našim novinama o ovoj temi, gradski čelnici najednom su se zainteresovali za priču. Tako je Zoran Antić, na „Otvorenom danu“ vranjskih socijalista 2. novembra, kazao da pitanje bonusa u Apoteci nije političko, već pitanje za neke druge nadležnije organe, spomenuvši u tom kontekstu i imenovanje novog načelnika Policijske uprave. Antić, zamenik predsednika lokalnog parlamenta objasnio je da se preko ovog problema svakako neće olako preći:

– Ovo nije pitanje za politiku, već njime treba da se bave neki drugi organi i institucije. Međutim, već smo sa nekim partnerima u vlasti razgovarali o tome i videćemo kako će sve da se završi.

Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine Grada u prošlom broju Vranjskih rekao je kako grad nema nikakav uvid u bonuse Apoteke od koje, dodao je, nema ni koristi, ako se izuzme činjenica da ta ustanova snabdeva građanstvo lekovima. Igor andonov, zamenik gradonačelnika i njegov partijski drug u Demokratskoj stranci potvrđuje da se gradske institucije do sada nisu bavile ovom problematikom. On, poput Antića još kaže da je pitanje bonusa, ako oni uopšte postoje u našoj apoteci, pitanje za druge organe:

– Priznajem da nisam sasvim upućen u prilike u Apoteci, a o tome ni na Gradskom veću do sada nismo razgovarali. Iako je osnivač ove ustanove, Grad Vranje nema nikakve obaveze prema Apoteci koja je, sa druge strane, dužna da podnosi finansijske izveštaje. eđutim, u tim izveštajima ni na jednom mestu se ne pominju bonusi. A po mom mišljenju, sve čega nema u zvaničnim papirima nije legalno – kaže Andonov.

Da je Jasmina Arsić jedina koja zna sve tajne Apoteke Vranje potvrđuju reči Gorana Antića, predsednika Upravnog odbora ustanove koji kaže da to telo nema nikakav uvid u bonuse i ostale prilive van uobičajnih:

– Na narednom sastanku UO sledeće srede razgovaraćemo o bonusima. Ono što sada mogu da vam kažem je to da ćete o svemu biti obavešteni – kaže Arsić i dodaje da UO do sada nije raspravljao o bonusima.

Ovaj podatak, međutim, ne samo što je paradoksalan već je i mimo zakona. Upravni odbor, makar u teoriji, ima jača i veća uvlašćenja u vođenju javne ustanove samim tim što bira direktora koji je dužan da mu podnosi sve pa i finansijske izveštaje. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, direktor apoteke dužan je da UO na tri meseca podnosi finansijski izveštaj o poslovanju kao i plan finansiranja ustanove, gde su bonusi obavezna stavka kao jedan od osnovnih prihoda. U Vranju, kao što vidimo to nije slučaj. Ovde niko ništa ne zna, ne čuje i ne vidi. A Jasmina radi, sama ili se tali sa nekim, svejedno.

GORAN DRINČIĆ, APOTEKA SOMBOR

BONUSI TREBA DA BUDU JAVNI

Načelnik službe somborske Apoteke za pravne i ekonomske poslove kaže da su u toj ustanovi svi podaci o bonitetima transparentni. Iako nije želeo da govori o konkretnim ciframa, može se mnogo toga naslutiti kada kaže da je deo novca od boniteta u iznosu od oko osam miliona dinara, ove godine uložen u kupovinu nove opreme i održavanje i rekonstrukciju objekata
– Boniteti ili bonusi koje naša Apoteka dobija od veledrogerija, jedan su nam od glavnih prihoda. Najpre, možemo da za 30 odsto povećamo plate preko propisanog maksimuma, ali mi sav taj novac ne potrošimo na taj način. Sredstva od boniteta ulažemo u kupovinu opreme, renoviranje prodajnih objekata (ova Apoteka ima 21 objekat, od toga 6 samo u gradu Somboru), nabavku specijalnih vozila. Osim toga, sve apoteke su kompjuterski povezane, u šta su takođe uložena značajna sredstva – kaže Drinčić.

VIŠE TUŽILAŠTVO

PROVERIĆEMO PISANjE „VRANjSKIH“

– Više tužilaštvo će, povodom teksta „Samo Jasmina zna“ objavljenog u 714. Broju Vranjskih od 28. Oktobra 2010. Godine, postupiti po zakonskim ovlašćenjima iz Zakonika o krivičnom postupku. Nakon detaljnih provera navoda iz teksta, Tužilaštvo će doneti odluku o daljem postupanju postupanju u skladu sa zakonom. Obaveštavamo vas i da u ovom Tužilaštvu već postoji krivična prijava protiv Jasmine Arsić, direktorke Apoteke Vranje zbog krivičnog dela iz člana 359. KZ (zloupotreba službenog položaja;p.a.), i po istoj je u toku prethodni krivični postupak – kaže se u dopisu Višeg tužilaštva koje je potpisala portparolka Leposava Jovčić.

APOTEKA VRANjE

Direktorka i dalje ćuti

Uvažavajući njene ranije primedbe da joj se ostavlja malo vremena da odgovori na mnogo pitanja, Jasmini Arsić smo ovoga puta uputili samo tri koncizna pitanja:
Koliki je iznos bonusa koje je Apoteka Vranje dobila od veledrogerija i dobavljača tokom 2010. godine, na koji način i u koje namene su utrošena ta sredstva i da li je UO Apoteke dužan da zna visinu bonusa i način njihovog trošenja.
Do srede (3. novembar) u 10 ujutru, do kada je imala rok da odgovori zbog odlaska u štampu ovog broja Vranjskih, Arsićeva je opet ostala nema. Pokušali smo I da se čujemo sa njom, ali je direktorka, sudeći po glasu sa druge strane žice, dva dana bila zauzeta sastancima.