Fale samo žičara i skijaši

, ,

Ne vidi se ni žičara „Duboka 2“, duga 1.045 metara, dopremljena januara 2009. sa Kopaonika gde je odslužila svoje. Setićemo se da je dolazak ove žičare vlast najavila kao početak ozbiljnog turizma, ali ona nikada nije ni montirana. Prema našim saznanjima, nalazi se na remontu u jednoj specijalizovanoj firmi, a za opravku i montažu potrebni su milioni kojih, naravno, nema

Planina Besna kobila pravi je primer ekonomske teorije po kojoj pravovremena informacija para vredi. Do pre nekoliko godina čitav taj kraj, zadnja pošta Kriva Feja, četrdesetak kilometara od Vranja, bio je sinonim za tugu i propast. A onda je tadašnja gradska vlast u Vranju, kome ovaj krajolik administrativno pripada, krajem februara 2008. odlučila da formira Javno preduzeće „Skijalište Besna kobila“ najavljujući pompezno da će ova destanacija uskoro postati zimskim „turističkim biserom“, nešto kao Šamoni ili bar Kopaonik.

ZDRAVKO ČOLIĆ

Do tada je oko starog Planinarskog doma postojalo tek nekoliko viked kuća, izniklih na placevima koji su se ovde prodavali po bagatelnim cenama od po pola nemačke marke za kvadratni metar. Njihovi vlasnici, entuzijasti koji su želeli da uživaju u prelepoj prirodi i čistom vazduhu, posle najave da će u skoroj budućnosti ovde pohrliti sve što ume da skija, dobili su nove komšije. Upućeni tvrde da svako ko drži do sebe u Vranju danas ima plac na ovoj planini, a posebno su požurili da pazare pojedini gradski funkcioneri, iskoristivši povoljne cene zemljišta. Čak je pre otprilike dve i po godine ovde bio i Zdravko Čolić, koji se navodno oduševio i najavio da će i on ovde da investira u neki hotelčić. Međutim, da je vizionar među prvima je pokazao gradonačelnik Miroljub Stojčić (vidi okvir), koji je ne časeći ni časa pazario plac površine 792 kvadratna metra kraj samog puta što vodi ka Planinarskom domu, po nepoznatoj ceni ali zato uredno prijavljen u njegovoj imovinskoj karti kod Agencije za borbu protiv korupcije. Novo javno preduzeće predato je na staranje i upravljanje kome drugom nego stranci G17 plus, a iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), kojim su i tada kao i danas raspolagali eksperti, odmah je stiglo 350 miliona dinara za početak.

TEČINO

Na nekih dvesta metara ispred planinarskog doma, kraj samog puta dominira vikendica nevelike kvadrature, pomalo čudnog, šestougaonog oblika. Plac oko nje oivičen je nekim zimzelenim zasadom, a iznad su parkirane neke građevinske mašine. Kuća nije završena – samo je stavljena pod krov, neizmalterisana i bez stolarije. Ljudi koji već duže vremena dolaze na Besnu kobilu i tamo imaju placeve ili nekretnine, tvrde da je ovaj objekat zapravo u vlasništvu gradonačelnika Miroljuba Stojčića, iako se zvanično ne vodi na njega već na Igora Mladenovića, mladića kome prvi čovek Vranja dođe teča. Miroljub Stojčić, kako nam je rečeno u njegovom kabinetu, nije bio u mogućnosti da nam odgovori na pitanje da li je on sopstvenik pomenute nekretninice, a nekoliko upućenih sagovornika reklo nam je da su tu čitavog leta viđali Mireta kako nešto opošljava oko placa. Igor Mladenović za naše novine, međutim, kaže da je vikendica, sa čijom je izgradnjom počeo pre dve godine, lično njegova i da gradonačelnik, sa kojim je u rođačkim odnosima, sa kućom nema ništa.

Putovanje do Planinarskog doma, smeštenog na 1.462 metra nadmorske visine (najviša tačka Besne kobile je na 1.922), otkriva svu lepotu ovog kraja. Ovde je odavno pao sneg koji se ovih toplih dana topi. Solidan put do Krive Feje probija se kroz nestvarno lepe predele obrasle hrastovinom, četinarima i brezama. Putovanje od Vranjske Banje, gde se skreće sa autoputa, protiče udobno a za sat, sat i po vremena koliko traje mimoiđete se tek sa nekoliko vozila. Kriva Feja je, međutim, već nešto drugo. Razuđena rudarska naseobina, koja broji oko hiljadu duša, sa kafanom i prodavnicom u centru i posivelim kućama i barakama, prosto isijava tugu. Legenda kaže da je ovo mesto ime dobilo po izvesnoj devojci Feji koja je jednog dana odlučila da uzjaše omiljenu očevu kobilu, ali je pala i ostala „kriva“ (hroma). Besna kobila odjahala je u nepoznato, ali je planini i selu ostalo ime. Od centra naselja do Planinarskog doma i skijališta vodi put dužine pet i po kilometara, ali je asfaltirana samo poslednja deonica od tačno 1.580 metara. Zbog toga vožnja ostatkom takozvanog „Ruskog puta“ predstavlja pravu avanturu kroz džombe i gusto blato. Srbija je zemlja paradoksa, a na primeru prilaza skijaškim terenima najbolje se oslikava ova teza. Naime, neasfaltirani deo džade, koji su pre više od 80 godina probili Rusi Belogardejci u znak zahvalnosti Srbiji koja im je pružila utočište pred boljševicima, danas je, kao regionalni put, pod ingerencijom republike, dok je za asfaltirani ostatak zadužena lokalna samouprava. Zato, kažu, nije asfaltirano do kraja. Zbog toga u najmanju ruku čudno zvuči najava nadležnih u zemlji da će od Besne kobile napraviti ski centar u koji će biti uloženo 120 miliona evra. Koliko je do sada uloženo ne zna se pouzdano (vidi okvir), budući da je direktor JP „Skijalište“ Zoran Velinović najpre pristao da razgovara, uredno dobio pitanja, ali je kasnije ostao nedostupan. Ali, da se vratimo na opisivanje. Prilaz Planinarskom domu asfaltiranim delom puta već dobija obrise normalnosti. Duž puta postavljeno je osvetljenje, a sa desne strane odmah pored nalazi se desetak vikendica u izgradnji. Međutim, iako je novembarski dan bio sunčan i topao, ljudi nije bilo.

RAZDRAGANA DEČICA

Planinarski dom sa parkingom ispred dominira okolinom. Svako ko je pre nekoliko godina bio ovde može se uveriti da je ipak nešto urađeno. Renovirani kompleks gromopucatelno je predstavljen novinarima krajem prošle godine, a svečano otvoren početkom ove. Ovaj slobodno se može reći hotelčić ima 70 ležajeva, baštu i restoran u prizemlju. Iako je unutra ukutkano i toplo, gostiju nema. U restoranu tek nekoliko namernika. U šanku i jelovniku bogata ponuda po „pristojnim cenama“. Konobar rutinski donosi posluženje ali kaže da nije vlastan da daje izjave, čak i nezvanično. Ipak, oko doma vrzmaju se neki radnici angažovani na krčenju šume za buduće ski terene. Nisu ni oni nadležni, ali ne veruju da će posao uskoro biti gotov. Dakle, dok ovo ovde ne postane Kopaonik, „ljubiteljima zimskih sportova“, čiji je u vlasti najbolji promoter upravo G17 lider i ministar Mlađan Dinkić, ostaju dve male staze duge po nekoliko stotina metara. Ne vidi se ni žičara „Duboka 2“, duga 1.045 metara, dopremljena januara 2009. sa Kopaonika gde je odslužila svoje. Setićemo se da je dolazak ove žičare na Besnu kobilu vlast najavila kao početak ozbiljnog turizma, ali ona nikada nije ni montirana. Prema našim saznanjima, ona se nalazi na remontu u jednoj lokalnoj specijalizovanoj firmi, a za opravku i montažu potrebni su milioni kojih, naravno, nema. Dok eksperti ne oprave „Duboku 2“ skijašima ostaju dve male žičare stare nekoliko decenija, koje na suncu i bez skijaša na prvi pogled izgledaju kao neka prepotopska vretena iz bajke. Čeka se, dakle, zima i razdragana dečica, kao prethodnica pravih skijaša koji evo, samo što nisu.

KOLIKO KOŠTA SKIJALIŠTE

Zoran Velinović, iako je obećao, nije nas udostojio odgovora na pitanja koja bi mogla biti zanimljiva javnosti. Prema dogovoru, uredno smo mu na memorandumu napisali pitanja koja je uz potpis lično preuzeo, obećavši da će odgovoriti istog dana (ponedeljak, 1. novembar). Zanimalo nas je koliko je do sada novca uloženo u čitav kompleks skijališta na Besnoj kobili, u šta je taj novac uložen i koliko će još biti potrošeno, koliko iznose mesečni troškovi Planinarskog doma i može li on sebe sam da izdržava, koliko je ljudi tamo zaposleno… Poslovanje JP „Skijališta“, kao i mnogih drugih preduzeća i ustanova u guberniji eksperata, prate kontroverze, netransparentnost i nedoumice. Na internet stranici ovog preduzeća ne može se videti ništa oko finansija, kao uostalom ni na gradskom sajtu. Ono što se zna je to da je iz gradskog budžeta za tekuću godinu Skijalištu namenjeno 80 miliona evra (od toga oko 15 miliona od lokalne samouprave, a ostatak od „ostalih prihoda“) Prilikom otvaranja obnovljenog Planinarskog doma pre skoro godinu dana, tadašnji direktor Dejan Manić rekao je da je od Dinkićevog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja stiglo 40 miliona dinara za prilazni put i trafo stanicu, 30 miliona od lokalne samouprave za uređenje okoline i 11 miliona za sređivanje samog doma. Inače, prema projektu koji je uradila specijalizovana kanadska kompanija „Ecosign“, na Besnoj kobili moguće je napraviti 48 modernih ski staza. Ali, za to treba 120 miliona evra. I da se asfaltira još nekoliko kilometara puta pride.