Samo Jasmina zna

, ,

Grad Jagodina parama od bonusa koje dobije „državna“ apoteka od dobavljača lekova plaća studijska putovanja mladim talentima, vodi penzionere na more, a poljoprivrednike na sajmove. Istovremeno, grad Vranje, pa ni Upravni, ni Nadzorni odbor Apoteke nemaju nikakvu kontrolu nad tim parama. Ne znaju o kojim je sumama reč, ni kako se novac troši. To zna samo direktorica Apoteke

Grad Jagodina, kako je nedavno u emisiji „Između redova“ na RTV B92 izjavio gradonačelnik Dragan Marković Palma, od bonusa i donacija dobavljača koji snabdevaju tamošnju Apoteku, prihodovala je u prvom kvartalu ove godine oko 300.000 evra ili više od 30 miliona dinara. Ti bonusi praktično predstavljaju „poklon“ (Marković je to nazvao „donacijom“) kojim dobavljači i veledrogerije motivišu državne (ponekad i privatne) apoteke da kupuju lekove baš od njih, a ne od nekog drugog.

Direktori apoteka u Srbiji, podsetimo, shodno Zakonu o javnim nabavkama nisu u obavezi da raspisuju tendere kada nabavljaju lekove. Oni imaju diskreciono pravo da odaberu „najbolju“ ponudu i logično je da se onda rukovode principom „najveći bonus-najbolja ponuda“, bez obzira da li je ta ista ponuda realno najbolja.

JAGODINSKA PAMET…

Dakle, time je posve čudno konstruisan manevarski prostor za finansijske i druge manipulacije i korupciju u apotekarstvu. Elem, pare od bonusa ne ulaze u redovni prihod apoteke koji se prikazuje osnivaču u godišnjem finansijskom izveštaju. One nisu deo regularnih finansijskih tokova, niti nad tim sredstvima postoji zakonski, ni bilo kakav drugi mehanizam kontrole od osnivača ili organa apoteka. Zato iskusni i poslovično nepoverljivi Marković, očigledno znajući za taj podatak, nije dopustio da opština Jagodina ostane bez velikih para tako što bi, poput vranjskih gradskih otaca, prepustio da novcem od bonusa i donacija slobodno raspolaže upravnica državne Apoteke u Jagodini Jelena Savić.

– Najveći donatori naše opštine su donatori lekova. Oni daju bonuse od 5-14 odsto u zavisnosti od vrste i količine leka koju isporuče Apoteci Jagodina. Srpske apoteke pripadaju opštinama i gradovima. Kao što smo mi dobili 300.000 evra, tako i duge opštine i gradovi treba da dobiju te pare i da ih namenski potroše. Tim sredstvima vodili smo studente na studijsko putovanje u Beč, poljoprivrednike na Bečki poljoprivredni sajam, 700 penzionera na letovanje u Grčku, ne uslovljavajući pritom niti jednog dobavljača lekova – izjavio je Marković.

Ali, vlast ovde očigledno i ne pomišlja da uzme te pare Apoteci. Ili, možda nije znala da to može? Ili, možda ne sme da dirne u to da se ne remeti koalicija (direktorka je iz G17 plus koji sa DS i SPS participira u vlasti). Ko bi ga znao…

Ako uzmemo da je Jagodina gotovo dvostruko manji grad od Vranja po broju stanovnika (na teritoriji Jagodine živi oko 82.000 ljudi), što znači i da njihova Apoteka otprilike ima dvostruko manje korisnika, može se samo nagađati koliko na ime bonusa dobija Apoteka Vranje. Uzgred, naša Apoteka, osim administrativnog centra Vranja, pokriva snabdevanje lekovima i ostalih šest opština Pčinskog okruga sa ukupno 250.000 ljudi, pa se može samo nagađati koliko „rastu“ bounusi dobavljača na kontingente lekova koji pristižu u ustanovu sa 650 miliona dinara (više od 6 miliona evra) godišnjeg prometa.

Predsednik Skupštine grada, Slobodan STAMENKOVIĆ, praktično potvrđuje da organi grada, Gradsko veće i Skupština, nemaju uvid u to koliko se para godišnje uplati Apoteci na ime bonusa, pa ni na šta se taj novac troši.

– Apoteka nije na budžetu grada. Ne dobija sredstva od nas, niti mi dobijamo sredstva od njih. O eventualnim bonusima i povoljnostima koje dobijaju od dobavljača, ne znam ništa. Grad Vranje, na osnovu zvaničnih prihoda, na osnovu dokumenata i mog uvida u punjenje i trošenje budžeta, nema nikakve finansijske koristi od Apoteke – kaže Stamenković

Ali, Jagodina ima. Zašto onda ne bi i Vranje? Još je grđe što nikakve podatke o prilivu i trošenju novca od bonusa dobavljača nema ni predsednik Upravnog odbora (UO) Apoteke Goran ARSIĆ koji se, barem jednom mesečno, na sednicama ovog tela viđa sa direktorkom.

– Kao što znate – podseća Arsić – ugovaranje količina lekova, pa samim tim i bonusa, ne podleže Zakonu o javnim nabavkama. Dakle, nema tendera, već je u ingerenciji direktora da sam sve to dogovori sa dobavljačem.

Arsić nema predstavu koliko Apoteka dobija na ime bonusa. Ako uzmemo da je Jagodina dobila 300.000 za prva tri meseca ove godine, i da je to neki kvartalni prosek, onda govorimo o 1,2 miliona evra u Jagodini godišnje i, verovatno, barem 2 miliona evra u Vranju. Pretpostavimo da bi svaki osnivač jedne ustanove koja raspolaže tolikim iznosima voleo da zna gde idu te pare? No, to ne znaju ni u UO.

– I meni je čudno što su stvari zakonski tako postavljene, jer se otvara prostor za veliku sumnju. Kada bismo kao telo upravljanja imali kontrolu nad javnim nabavkama Apoteke, znali bismo i koliko se od koga nabavlja, kolike su narudžbine u novcu i koliki su bonusi. Ovako, mi nemamo ingerencije da se time bavimo i dobijamo jedan paradoksa. Da, sa jedne strane, na papiru svi direktori apoteka rade po Zakonu, a sa druge nisu do kraja poznati tokovi novca – naglašava Arsić, dodajući kako mu nije poznato kako Apoteka koristi bonuse, ali pretpostavlja da se novac ulaže u otvranje novih objekata, stipendiranje studenata farmacije i slično.

Direktor UO obećao nam je da će, ukoliko to dozvoljavaju zakonski propisi i njegova ovlašćenja, na narednoj sednici UO Apoteke zatražiti odgovor na pitanje kako se troši novac od bonusa dobavljača lekova i dodao da će pokušati da nam obezbedi spisak dobavljača, ako ne sa iznosima, ono barem sa procentima nabavljenih kontigenata po svakoj veledrogeriji pojedinačno.

…I VRANjSKA GLUPOST

Za zakonitost poslovanja apoteke jako je važno postaviti stvari na svoje mesto. Ovako, direktori će i dalje prilikom dileme „ja ili apoteka“, hipotetički ovako razmišljati: „Ako mi za određenu količinu lekova veledrogerija XY ponudi bonus od pet odsto, a istovremeno ima nepovoljniju ponudu od veledrogerije XY koja nudi 14 odsto bonusa, ipak ću uzeti lekove od ovog drugog. Valjda sam ja sam važniji od apoteke“. Ne zaboravimo ni priče da se od bonusa u Srbiji finansiraju političke stranke koje postavljaju svoje članove u fotelje apoteka.

Na kraju, možda Apoteka gradi, otvara nove objekte, ulaže u u usavršavanje farmaceuta i školovanje studenata, možda ulaže i u nešto drugo, ali za to ne nudi nikakve dokaze. Direktorka Jasmina Arsić nam, kao ni u proteklom periodu, ni sada nije kazala gde idu te pare, odgovarajući u svega dve rečenice na sijaset pitanja:

– Zbog vaših kratkih rokova i velikog broja pitanja obaveštavamo vas da nismo u mogućnosti da ispoštujemo vaš rok. Ujedno vas obaveštavamo da su vam na našem veb sajtu dostupne tražene informacije – kaže se u dopisu iz Apoteke.

Ovo, naprosto, nije tačno. Na veb sajtu Apoteke Vranje nema ništa o bonusima. Niti Apoteka objavljuje finansijske izveštaje (osim dnevnih, s tim što, recimo, Apoteka Jagodina istakne s kim posluje i kolike su transakcije, a naša ne) o prenetim sredstvima na relaciji Apoteka-veledrogerije, niti ima sublimiranih godišnjih uplata, ni podataka koliki su bonusi koje dobijaju od dobavljača (vidi izveštaj).

Nismo od Arsićeve dobili ni uporedni podatak sa Jagodinom o prilivu para od bonusa za prvi kvartal ove godine. Nisu nam predočeni dokazi o tome kako se troše sredstva od bonusa, te da li grad Vranje i Apoteka kao ustanova imaju nekakvu korist od tih para. A sve su to bila naša pitanja uredno poslata putem telefaksa. Ako nekome nije sumnjivo ni to što dobavljači nikako ne žele da vam odgovore na bilo koje pitanje o bonusima, onda je sve u redu.

Dejan DIMIĆ

NEMANjA NENADIĆ

KONTROLA MORA DA POSTOJI

Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja NENADIĆ, smatra da bi Upravni odbor Apoteke, bez obzira što ne postoji zakonska obaveza raspisivanja tendera za nabavku lekova, morao insistirati na uspostavljanju nekakve druge procedure kod porudžbina, a ne da to bude diskreciono pravo jednog čoveka.
– Bilo bi najbolje da se internom procedurom odabere najbolja između više ponuda. UO može tražiti da se donese pravilnik koji će to regulisati, pa da se onda gleda da li je direktor prilikom nabavke primenjivao njegove odredbe. Važno je uspostaviti pravila, jer ako ih nema, onda ih rukovodilac i ne može prekršiti.

Nenadić dodaje da bi princip odlučivanja o najboljoj ponudi, a ne o najboljem bonusu, legalizovao proceduru nabavke lekova.
– Kada direktor sam odlučuje o prihvatanju ponuda, bez ikakve kontrole, onda se dobavljači za plasman nadmeću nudeći jake bonuse. A kad bi se nadmetali time što će da spuštaju cenu ukupne ponude, jer uz njih konkuriše još nekoliko dobavljača, onda ima šanse da ta zarada ode firmi kroz regularno finansijsko poslovanje. Upravni odbor vaše apoteke morao bi da osnivaču istakne problem sa kontrolom bonusa ili donacija i da insistira na uvođenju sistema kontrole i usvajanju akta koji će sve to regulisati. To je jedini način za rešenje problema.

BEZ ODGOVORA IZ JAGODINE

Direktorka Apoteke Jagodina, Jelena SAVIĆ, nije nam odgovorila na pitanja poslata pismenim putem. Bila su vrlo slična onima koja smo poslali direktorki Apoteke Vranje. Prethodno je bila vrlo neprijatna u telefonskom razgovoru kada je čula o kojoj bismo temi da razgovaramo. Kada smo je podsetili na „donacije“ i bonuse od dobavljača lekova o kojima je na televiziji govorio gradonačelnik Dragan Marković, odbrusila je: „Ne znam o čemu se radi“.

Ostatak kratkog telefonskog razgovora tekao je ovako:
Vranjske: Da li vam dobavljači daju bonuse?
– Naravno. Kako mislite da ustanova posluje bez toga? Imamo sasvim regularne ugovore sa njima.
Dobro to je nama jasno…
– Takođe imamo i donacije i tražimo donatora kada nešto planiramo da radimo ili gradimo.
Da li prebacujete neka sredstva od bonusa gradu, imate li nekakve međusobne finansijske transakcije?
– Velika ste ovlašćenja dali sebi gospodine – brecnula se iznenada Savićeva, ponovila tu istu rečenicu još dva puta drhtavim glasom, pre nego što nam je spustila slušalicu.
Osetljiva tema ovi bonusi…