Gluma je lutrija

Imala sam izbor da se vratim u Vranje i da odmah počnem da radim, ili da ostanem u velikom gradu sa većim mogućnostima i da čekam da se kockice sklope. Ja sam prelomila da se vratim

Kristina Janjić je talentovana, mlada i lepa, puna života. Od početka karijere joj se posrećilo, dosta je angažovana, dobijala je lepe uloge. Najveći uspeh u njenoj dosadašnjoj karijeri dogodio joj se na upravo završenim 30. Borinim pozorišnim danima kada je proglašena za najbolju glumicu festivala.

MAMA I MAJERA

VRANjSKE: Od koga ste „pokupili“ glumački talenat? Da li je neko uticao na vašu odluku da se bavite glumom?

JANjIĆ: Mogu slobodno da kažem da je moja porodica glavni „krivac“ za to, tačnije, moja mama koja je, videvši da me gluma interesuje od malena, bila uz mene i podržavala me. Još u osnovnoj školi me je pratila na recitatorskim takmičenjima, priredbama, radila sa mnom kad god je bilo potrebno i malo po malo mi usađivala sve veću ljubav prema tom poslu. Kasnije, kada sam već počela sama da se snalazim, i dalje sam se povremeno savetovala sa njom oko odabira pesama ili monologa. Danas je već malo drugačije, jer prvo završim posao pa tek onda tražim mišljenje svoje porodice i svojih bližnjih, jer znam da je svaka pohvala ili kritika sa njihove strane najiskrenija. Roditelji su me usmeravali i bili mi veliki oslonac, ali ustvari niko nije uticao na to kojim ću se poslom baviti. To je bila samo moja odluka, a prvu šansu mi je, ipak, pružio moj profesor Ljubosav Majera, koji me je i primio na klasu.
Da li postoji nešto zbog čega biste se odrekli glume?
– Ne, trenutno ne postoji. Kažem trenutno, jer čovek nikad ne zna šta ga čeka sutra. Svesna sam koliko je ovaj poziv težak i ne baš prijatan za ženu, koliko nosi sa sobom odricanja, stalnog i ponovnog dokazivanja, neizvesnosti… naročito kada kasnije dođe porodica. Međutim, ljubav prema ovom poslu anulira sve drugo i zato se ni u jednom trenutku nisam pitala zašto sam se opredelila za njega. To je definitivno nešto što me ispunjava. Ali sam sigurna da mi upornost, ljubav i luda hrabrost, koja je neophodna da bi opstali u ovom poslu, neće dati da se odreknem glume.

Koliko lepota bez talenta može da donese uspešnu karijeru?

– Da, mislim da glumicama može, ali samo na kratko. Tipičan primer su ove takozvane zvezde i različite „zvezdice“ koje zasijaju u određenom trenutku, kada se sve kockice sklope, kada je faktor sreće zastupljen u velikim količinama, i traju izvesno vreme, ali ubrzo ta čarolija prestaje i na kraju uvek isplivaju na površinu prave vrednosti. Naravno, najbolji je spoj lepote i talenta, na šta se u današnje vreme teško nailazi, ali i kada to postoji onda je pitanje da li će vam se sreća osmehnuti. Zato je gluma kao lutrija – sredine nema, surovo je , ali je tako. Čini mi se da je kod glumaca taj problem manje zastupljen. Da li zbog toga što je konkurencija manja ili zbog toga što je njihov mentalni sklop drugačiji, ili se jednostavno ne pridaje tome neki veliki značaj kao kod glumica? Ne znam od čega to zavisi, ali činjenica je da lepota u glumi otvara mnoga vrata!

ŠMINKA I SUDBINA

Najteža odluka u važem životu?

– Nije bilo baš puno nekih velikih, a samim tim ni teških odluka. Možda mi je najteže palo da odlučim gde ću i šta ću nakon što sam završila Akademiju. Imala sam izbor da se vratim u Vranje i da odmah počnem da radim, ili da ostanem u velikom gradu sa većim mogućnostima i da čekam da se kockice sklope. Ja sam prelomila da se vratim i za sada mislim da sam ispravno postupila.

PROFIL

Kristina Janjić (1986, Vranje), osnovnu školu i gimnaziju završila u Vranju, diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Ljubosava Majere. Radi kao saradnik u Pozorištu „Bora Stanković“.

Da li su Kristina privatno i Kristina na sceni dve potpuno različite osobe?

– Uglavnom jesu, mada je činjenica da ne možemo da pobegnemo od likova, jer svaki lik koji glumac radi on radi iz sebe i nekih sedamdeset, osamdeset procenata smo zapravo mi u celoj toj priči, a sve ostalo je „šminkanje“ odnosno pravljenje lika. Trudim se da na sceni budem stalno drugačija, jer naš posao zahteva da se transformišemo, a još više se trudim da privatno budem potpuno drugačija nego na sceni. Zamislite da sam privatno ista kao i na sceni, u čemu bi tu bila draž glumca?

Šta smatrate najvećim uspehom u životu? Čemu se nadate?

 – Najvećim uspehom do sad smatram to što sam upisala i završila akademiju umetnosti i to što imam mogućnost da radim ono što volim. Nadam se jedino da ću uspeti da istrajem u svemu ovome, gde god se nalazila. Nemam još uvek neke velike ciljeve i planove, jer se rukovodim izrekom: „Ako želiš da nasmeješ Boga, ti reci – Ja planiram!“ Zaista ne volim ništa da planiram. Više volim da se prepustim i da bude onako kako je suđeno.