U zoni sumraka

Eko Taxi Vranje

Humanista Tomić sa saradnicima, Da li je vreme za slavlje - Sa jedne od ranijih proslava

Uspesi „Simpa“ su zapravo običan mit. To je priča o navodno nadljudskim sposobnostima jednog čoveka i njegovih saradnika, u kojoj su pomešane istine i zablude, a skrajnuti razum i činjenice, zarad straha pred istorijom




 Humanista Tomić sa saradnicimaPrivredna komora Beograda je maja ove godine po prvi put dodelila specijalnu nagradu za životno delo. Laureat je predsednik kompanije „Simpo“ Dragomir Tomić.

 

POMERANjE PLANINA

 

Prilikom uručenja priznanja je navedeno da je Tomić od male fabrike nameštaja „Sima Pogačarević“ napravio kompaniju svetskog renomea sa više od pet hiljada zaposlenih.

– Hrabrom i mudrom strategijom, stvaranjem jakog menadžerskog tima, stalnim usavršavanjem znanja, postigao je vrhunske rezultate u različitim privrednim okolnostima  i nezamislivo teškim uslovima. Pomerao je granice mogućeg, i sa „Simpovim“ proizvodima osvojio sve kontinente. Zaljubljen u stvaranje i zavičaj, doajen i legenda srpskih uspešnih privrednika, čitav svoj radni vek, posvetio je razvoju „Simpa“ i juga Srbije. Humanista, Dragan Tomić, iznad svega je vodio računa o zaposlenima i brinuo o njihovim porodicama, kako bi stvorio najveći kapital koji jedna kompanija može da ima – obučene, stručne, zadovoljne i kompaniji posvećene radnike – rečeno je na gala svečanosti u Sava centru, u prisustvu brojnih predstavnika privrede, Vlade Srbije, Skupštine grada Beograda, diplomatskog kora, naučnih institucija, Privredne komore, medija i javnog života.

Dragomir Tomić može da bude zadovoljan. Stekao je gotovo sve što običan smrtnik može da poželi: ima moć i bogatstvo, a pred njim, po ko zna koji put, kleči gotovo sav domaći establišment, odajući mu priznanje za ono što je radio bezmalo pet decenija. Štaviše, on smatra da najveći deo zasluga za razvoj „Simpa“ pripada njemu:

– Uvek sam bio borac za razvoj juga Srbije i gotovo u svim epohama su me političari kočili, ali nisu uspevali da me zakoče – kazao je jednom prilikom Tomić.

Pitanje je, međutim, gde su danas „Simpo“ i oni koji tamo rade, odnosno da li ih čeka svetla budućnost kakvu im je oduvek obećavao njihov Dragomir? Da li fabrika dobro posluje i ima perspektivu? Da li je jug Srbije postao razvijen region? Da li je smanjena nezaposlenost?

Nažalost, odgovor na ova pitanja je negativan, ponajviše zato što su uspesi Dragomira Tomića i „Simpa“ zapravo običan mit. To je priča o navodno nadljudskim sposobnostima jednog čoveka i njegovih saradnika, u kojoj su pomešane istine i zablude, a skrajnuti razum i činjenice, zarad straha pred istorijom.

Najpre nekoliko reči o tome koliko su Tomića kočili političari. Podaci do kojih se može doći govore da u poslednjih pet decenija njega političari ne samo da nisu sputavali, već su ga obilato pomagali. Uostalom, o tome je pisao i sam Tomić u svojoj autobiografiji „Što južnije – to tužnije“.

Naime, „Simpo“ danas možda ne bi ni postojao da početkom sedamdesetih u vrhu države nije doneta odluka da se fabrika spase od propasti. O tome je bilo reči u prethodnom delu ovog feljtona, a ovde valja napomenuti samo to da je ondašnji predsednik Izvršnog veća Srbije Milenko Bojanić oberučke prihvatio Tomića i pomogao „Simpu“: opštinski funkcioneri su otpisali dugove za izgradnju nerentabilne fabrike, a država dala pare za njen dalji razvoj.

Da li je vreme za slavlje - Sa jedne od ranijih proslavaNešto slično događa se i danas, a o tome postoji obilje informacija. Primera radi, od poreskih obveznika, odnosno od Fonda za razvoj, „Simpo“ je ove godine dobio najveće kredite u Srbiji: za obrtna sredstva 350 miliona, a za projekat oživljavanja propale fabrike u Kuršumliji 787 miliona dinara. Naravno, u takvim okolnostima nije teško biti Dragomir Tomić.

Što se, recimo, 2009. tiče, „Simpo“ je za rekonstrukciju Fabrike dečijih krevetića u Radovnici iz istog fonda dobio 2,5 miliona evra, a pogon je svečano otvorio ministar Mlađan Dinkić. Finansijski izveštaji o poslovanju, međutim, pokazuju da je država uložila pare u bunar bez dna: tamo je za četiri godine (2006 – 2009.) napravljen gubitak od preko 140 miliona dinara iliti oko 1,4 miliona evra.

Kakva je danas „krvna slika“ Kompanije?

„Simpo“ (bez zavisnih preduzeća) poslednjih godina ne beleži gubitke, čak ostvaruje i male profite. Konsolidovani finansijski pokazatelji (izveštaji o ekonomskoj celini, koju čine matično i sva zavisna pravna lica), međutim, pokazuju da je u 2006, 2007, 2008. i 2009. Kompanija napravila neto gubitak od preko 1,5 milijarde dinara! Zato se i prosečna zarada zaposlenih poslednjih godina vrti oko 20.000 dinara. Koliko je zarađivao Tomić nije poznato, nito ko to sme da pita, ali se zna da su primanja Milana Nikolića 250.000 dinara.

Kako još političari „koče“ „Simpo“?

Nakon tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u “Simpu” (46 odsto), biće realizovan tzv. otpust duga prema državnim poveriocima, nastalim do 31. 12. 2004. godine (to znači da će se državni poverioci procentualno namiriti od iznosa dobijenog u tenderskoj prodaji). Takođe, zaključkom od 12. februara 2010. godine, Vlada Srbije se saglasila sa predlogom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se obaveze po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, nastale od 31. decembra 2004, otpišu prema dužniku „Simpo“ AD i njegovim zavisnim društvima. Istim zaključkom, Vlada je preporučila ostalim državnim poveriocioma (Fond za razvoj, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave…) da takođe otpišu dugovanja „Simpa”, a do okončanja tenderske prodaje. Sve u svemu, država želi da, zarad lakše prodaje, popravi bilans “Simpa” za „tričavih“ 80 miliona evra.

 

MITSKA ISPARENjA

 

Koliko danas vredi vranjska „lokomotiva razvoja“? Činjenica je da „Simpo“ raspolaže ogromnom imovinom, ali je isto tako činjenica da vrednost nečega određuje tržište, odnosno spremnost kupaca da za neku robu plate određenu cenu.

Elem, u marketinškom prospektu “Simpa” je navedeno da se ukupni akcijski kapital sastoji od 1.059.700 običnih akcija (nominalne vrednosti 70,88 evra po akciji) i 95.415 nenominovanih akcija (društveni kapital), te da je ukupna knjigovodstvena vrednost u 2007. godini iznosila 74,02 miliona evra. Akcijama „Simpa“ se aktivno trguje na Beogradskoj berzi od 21. novembra 2005.godine, a danas tržišna kapitalizacija (broj akcija puta njihova trenutna cena) iznosi skromnih pet miliona evra!

SUKCESIJA I ISTORIJA

Čelnici „Simpa“ poslednjih godina tvrde da je tokom ratova na prostoru SFRJ vranjska fabrika izgubila imovinu vrednu 120 miliona evra, što se danas potražuje u postupku sukcesije. Prema njihovim tvrdnjama, samo u Hrvatskoj “Simpo” je imao tri robne kuće, i to u Zagrebu, Zadru i Splitu, ali i veliki magacin u Samoboru. U vreme ratova, međutim, Dragomir Tomić je podržavao politiku Slobodana Miloševića i tako dogurao do mesta potpredsednika republičke vlade.

Hrvatska je u međuvremenu pomenutu imovinu podržavila, a onda je prodala privatnim investitorima.

Šta se u međuvremenu događalo sa imovinom „Simpa“, koja je mahom stečena zahvaljujući jeftinim kreditima države, tj. poreskih obveznika? Mnoga toga je prodato (poput „Rose“ ili robnih kuća u Vranju, na primer), ali se o većini tih transakcija ne zna gotovo ništa.

– Gotovo u svim evropskim zemljama imamo svoje firme – govorio je Tomić 1993. godine u „Simpo novinama“, u jeku ratova i ekonomske blokade prema SRJ.

„Simpo“ je otvarao robne kuće (u Poljskoj pet, na primer), poslovne centre (u Moskvi), skladišta, a podaci o tome su rasuti u lokalnom listu „Slobodna reč“, „Simpo novinama“ i monografijama iz devedesetih godina.

Pored toga, „Simpo“ je u vreme sankcija posedovao, kako je to definisala strana administracija, imovinu u Engleskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Češkoj, Francuskoj, Rusiji, pa i na Kipru. Štaviše, u nekim od navedenih zemalja, „Simpo“ je imao svoje ispostave u više gradova.

Šta se dogodilo sa „Simpovim“ preduzećima u inostranstvu posle 1999? Većine nema u prospektu za berzansko trgovanje akcijama, pa je pitanje da li je imovina prodata i kada se to dogodilo? Zašto je to učinjeno, ako se zna da je izvoz strateška orijentacija „Simpa“? Ko su kupci i da li među njima ima onih sa jugoslovenskim poreklom? Da li je kapital vraćen u zemlju i šta o svemu tome znaju akcionari?

Zašto u prospektu nema većeg dela spoljnotrgovinske mreže, objasnio je nekadašnji generalni direktor „Simpa“ i aktuelni načelnik Pčinjskog upravnog okruga Budimir Mihajlović. On je pre nekoliko godina rekao da se tu ne radi o zloupotrebi, već o činjenici da su zbog sankcija „Simpove“ firme u inostranstvu registrovane na druga imena!

Koliko danas “Simpo” izvozi?

Prema statističkim podacima iz „Simpo novina“, vranjska fabrika nameštaja zabeležila je 1989. rekordan izvoz u svojoj istoriji – blizu 60 miliona dolara. U 2008., prema rečima direktorke marketinga Edit Tomić izvezena je roba vredna 35 miliona evra. Dakle, upola manje.

Šta će biti sa „Simpom“? Država je propisala uslove za potencijalnog kupca (proizvođač nameštaja najmanje pet godina, prihod u 2008. najmanje 100 miliona evra, investicije najmanje 20 miliona evra…).

– Kada će biti raspisan javni poziv zavisi od mnogih faktora. Pored ostalog, i od toga kada će se završiti procedura oko otpisa dugova. Na tome rade „Simpo“ i državni poverioci. Čitav proces mora da se dobro pripremi, jer ne smemo da rizikujemo da privatizacija ne uspe: da objavimo poziv, a da se ne pojavi adekvatan partner ili da se kao u nekim slučajevima pojave neozbiljni kupci – kazali su nedavno iz Agencije za privatizaciju.

A, kupaca nema.


 

        KREDITI KOJE KORISTI „SIMPO“ KAO MATIČNO PREDUZEĆE:
         
        Kratkoročni dinarski krediti:

        Komercijalna banka, dinara: 50.000.000, hipoteka: RK Kotež II, Pančevo, Kikindski put bb – Simpov deo, RK u Kruševcu, ul. Čupićeva br. 14., Fabrika nameštaja i tapetarije, magacin gotovih proizvoda u Vranju.
        Banca Intesa, dinara: 50.000.000
        , hipoteka: RK Lipov Lad, Bulevar revolucije 276 , Poslovna zgrada Beograd, Nušićeva 12a (5-8 sprat)
        Srpska banka, dinara: 125.000.000
        , hipoteka: F-ka namestaja i tapetarije.
        Univerzal banka, dinara: 30.000.000
        , hipoteka: Salon Zajecar, Ljube Nesica 16.

        Kratkoročni dinarski krediti sa deviznom klauzulom:

        Komercijalna banka, EUR: 500.000, hipoteka: RK Kotež II, Pančevo, Kikindski put bb – Simpov deo, RK u Kruševcu, ul. Čupićeva br. 14., Fabrika nameštaja i tapetarije, magacin gotovih proizvoda u Vranju, Zemljište (za sve objekte).
        Banca Intesa, više kredita u ukupnom iznosu od: EUR: 4.061.282,18
        hipoteka: RK Lipov Lad, Bulevar revolucije 276 , Poslovna zgrada Beograd, Nušićeva 12a (5-8 sprat), RK Svetonikolski trg, Hadzi-Nikole Zivkovica 6.
        Unikredit banka, krediti u ukupnom iznosu od EUR: 1.000.000,
        hipoteke: Salon Leskovac, Filipa Visnjica, Salon Cacak, Salon Bor, Trg Oslobodjenja 12.
        Hypo-alpe adria bank, krediti u ukupnom iznosu od EUR: 1.966.666,65
        hipoteke: Zgrada drvne ind, ind.namestaja i papira – Mrtvica i pomocna zgrada Magacin – Bujanovac.

        Dugoročni dinarski krediti sa deviznom klauzulom:

        Komercijalna banka, EUR: 2.500.000, hipoteka: RK Kotež II, Pančevo, Kikindski put bb – Simpov deo, RK u Kruševcu, ul. Čupićeva br. 14., Fabrika nameštaja i magacin gotovih proizvoda u Vranju.
        Banca Intesa, kredit EUR: 416.692
        , hipoteka: RK Svetonikolski trg, Hadzi-Nikole Zivkovica 6.
        Piraeus bank, kredit EUR: 2.364.864,95
        hipoteka: Zgrada drvne ind, ind.namestaja i papira – Mrtvica i pomocna zgrada Magacin – Bujanovac.

        Dugoročni dinarski krediti:

        Fond za razvoj RS, kredit: 2.691.736,79 Kralja Stefana Prvovenčanog i Beogradska 4 – List nepokretnosti 13500 ko Vranje – kp.br.5089.Dugoročni devizni krediti:
        Interfinanz Švajcarska, krediti u ukupnom iznosu EUR: 5.852.941,18
        hipoteke: RK Svetonikolski trg, Hadzi-Nikole Zivkovica 6, RK Zrenjanin.
        Alpha bank, krediti u ukupnom iznosu EUR: 758.562,21
        Stil-Surdulica.
        Hypo leasing, krediti u ukupnom iznosu EUR: 1.484.976,10
        hipoteke: RK Kokra-Novi Sad, Kondiva.
        (Izvor: Beogradska berza)

         

        KREDITI KOJE KORISTI „SIMPO“ PREKO ZAVISNIH PREDUZEĆA (Kondiva, Simpo dekor, Simpo line)

        Inter finanz, kredit: 1.300.000, hipoteke: Fabrika bombona,

        Univerzal banka, krediti u ukupnom iznosu EUR: 5.030.986,49 hipoteke: F-ka u Cicevcu, Salon Uzice, Salon Zajecar, trzni centar Vranje, F-ka u Cicevcu, Tržni centar Vranje.
        Komercijalna banka, krediti u ukupnom iznosu od RSD: 99.880.200, hipoteke: RK Kotež II, Pančevo, Kikindski put bb – Simpov deo, RK u Kruševcu, ul. Čupićeva br. 14., Fabrika nameštaja i tapetarije, magacin gotovih proizvoda u Vranju.
        Hipoteke u kojima je založni poverilac RS Ministarstvo finansija – poreska uprava, (Centar za velike poreske obveznike, Filijala Bujanovac): Objekat i zemljište Fabrike ramovskih konstrukcija u Preševu, Fabrika tepiha Donji Stajevac, Fabrika Dečijih krevetića Radovnica, Zgrada drvne industrije, industrije nameštaja i proizvodnje papira, Fabrika lameliranog nameštaja u Zubinom Potoku.

        (Izvor: Beogradska berza)

         

        (Kraj)

        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (7)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (6)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (5)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (4)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (3)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (2)
        SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (1)

         



        • Ostavi komentar