Sutra je novi dan

,

Sedaju za stolove, svi osim Antike; on zauzima mesto na jednom od aparata za kocku. Za njima ulazi čovek u trenerkama i papučama, zadihan, sav u znoju. Gleda u aparate i rukama trlja oči. „Uh, tu su! Sanjao sam da ih nema, srce htede da mi stane“

Vranje. Kladionica na ćošku. Radnik kladionice Prle (45), otvara tačno u deset. Jutro, prohladno i kišno. U deset i pet dolazi stalna ekipa: Stručnjak (21), Bombica (22), Zvezdan (19), Crni (20), Amerikanac (30), Tetka Mara (48), Maljčik (18), Mišika (20) i Antika (60).

Sedaju za stolove, svi osim Antike; on zauzima mesto na jednom od aparata za kocku. Za njima ulazi čovek u trenerkama i papučama, zadihan, sav u znoju. Gleda u aparate i rukama trlja oči.

– Uh, tu su! Sanjao sam da ih nema, srce htede da mi stane.

– Mitke, loš san donosi sreću, da li te svrbi levi dlan – viče mu Prle.

Ostali se krišom smeškaju.

MOŽDA ĆU NA ONAJ SVET

– Svrbe me noge, možda ću putovati na onaj svet, da obradujem ženu, decu, sve iz familije i vas koji umirete od zavisti kad napunim kesu. Ali, ovaj put si u pravu, napraviću šou, znaš li šta je šou? Razbiću dušuuuu – viče Mitke (55) otegnuto i seda za aparat.

Primećuje Mišiku koji se uneo u igru, udara po aparatu i ponavlja:

– Mene li me nađe, daj ga, bre, daj ga…

– Mišika, sine, kako si, šta radiš – pita Mitke mlađeg kolegu.

– Ništa, ne pusta aparat – odgovara ovaj.

Za stolom sede Stručnjak, koji ne zatvara usta i prisutne savetuje na koga da se klade; Bombica, koji traži singl za početak; Zvezdan, koji čeka da vidi „sigurice“ svojih pajtosa, pa da kontrira; Crni, kog interesuju samo poznati timovi jer se u ostale ne razume i Maljčik, koji bezizražajno gleda u novčanicu od 20 dinara. Za drugim stolom je Tetka Mara, koja kibicuje i čeka da čuje šta sigurno dobija. Suprotno od njih, u uglu, sedi Mrgud, penzioner. Ispred njega sveska, proverava poslednje podatke koje je sinoć pokupio sa interneta. U drugom ćošku Amerikanac ređa parove, od oka, između 15 i 20.

– Na Reala, kvota 1,10. Igra sa Levante, oni su bosi, ima da ih rasturi. Tu je doktor Murinjo. Da lepo mi njega dodamo i povećamo dobitak – predlaže Zvezdan. Prle prvi prihvata, potom Maljčik.

– Ne igram gluposti, moja specijalnost su teniseri, četiri para i plus Ana Ivanović, moja srećica – dobacuje Bombica.

– Ne glupirajte se – ubacuje se Stručnjak – Real je pokretni cirkus, za izbegavanje. Ako hoćeš lovu staviš na belgijskog drugoligaša Tubize, singl, i napuniš džep. Tetka Mara stisnu gužvu novčanica sa olakšanjem. Stavlja 1.000 dinara na Tubize. Dobitak – 5.000.

– Bravo Stručak – viče- ne treba čovek da je gramziv i alav. Ovako, čista lova pet hiljadarke, malo stavim u rezervu za „razbijanje“ kladionice, a resto sutra na pijacu, na zimnicu sve neka ode.

Mrgud u ćošku vrši poslednje pripreme pred uplatu. Sudeći po reakcijama društva za stolom, nije omiljen ovde.

– Mrgude, imaš li jedan fiks, otvori se – dobacuje mu Stručnjak.

– To košta, sto dinara za vas jer vas volim što ste glupi – uzvraća Mrgud, diže se, uplaćuje tri tiketa, pozdravlja sve podsmešljivo i odlazi.

– Sad će da uplati još na tri mesta po tri tiketa. Hvali se kako izdržava sina i ćerku na studijama od kladionice, a penziju šteka za crne dane, valjda kad napuni stotku da počne kao čovek da živi – izdaje ga Bombica.

Nekoliko minuta kasnije svi pričaju o Mrgudu.

– Čovek nije zdrav. Dve sveske je ispisao noćas dok je normalan svet vodio ljubav. U sveskama sve zapisano, sastavi timova, vremenska prognoza, taktičke varijante ekipa, povrede, žuti i crveni kartoni, ko je od igrača u formi ko nije, ko kakve navijače ima, ko se svađa sa taštom a koga žena vara. Analizirao je timove u poslednje tri sezone. Krije papiriće od nas, pa posle može da priča dobio ovoliko-onoliko. Kad dobija što onda ide u jedan te isti mantil, em zgužvan, em sva kuvana jela na njemu – sumnjičav je Bombica.

– Pitam ga, vodiš li računa o svojoj ženi, a on: «Kakva žena, njoj je važno da joj je puna kesa s lekovima. Mene interesuje piletina, mesečno odvajam za njih 80 evra». Pravi ekskurziju na mozak, kladionica ga ubi na mesto- zaključuje Stručnjak.

Podne je. Duvanski dim štipa za oči prikovane za televizore. Na teletekstu se ravnomerno okreću parovi i rezultati.

Otvaraju se vrata kladionice. Ulazi visok, uglađen čovek. Lepo obučen, vraća se s posla.

– Zvezdane, tatko ti – kao da ga upozoravaju.

– Sedi čika Ivane, popi kafu – viče Stručnjak.

– Evo, ja dajem pare za kafu, večeras dobijam na Tubize, častim bre – viče Tetka Mara.

– Stručnjak, Tetka Mara je džek, idi i kupi na dva mesta po 100 grama, neka ima.

– Pa, zar sad, šest para su mi došla, još odbojka, Amerikanci, i zatvaram, pada lepa parica. Dobro, idem – odlazi žurno.

Zvezdan gleda oca, merka ga.

– Tata, daj sto dinara, mora nešto da se odigra.

– A, kako mora, zašto mora?

– Dobro, sutra ćeš sam da cepaš drva.

– Evo ti, ali ako hoćeš da dobiješ pare, igraj sine na Barselonu – savetuje ga.

U ćošku Amerikanac cepa listić.

– Padoh na prva tri – smeška se.

– Padoh i ja, odoše 20 dinara – uzdiše Maljčik.

– Šta, bre, odoše 20 dinara, a što ti ode ceo dan, u školu ne ode danas – viče Tetka Mara.

– Sutra je novi dan, sutra je, možda, moj dan – govori Maljčik i pita Bombicu može li još jednu cigaretu da pozajmi.

– Puši moje cigare, zovem mu koka-kolu, ako se ne oženim usvojiću ga.

– Kladionica vadi mozak, ostavlja ožiljke, ako nije zabava onda je đavolja igranka. – Znam ja to – mrmlja Prle.

– Šta uradi Amerika? Šta me snađe? Zašto mene? Da li je moguće? Vodi Meksiko sa 2:0. Nerviram se, stomak me boli. Pa, na Ameriku je kvota 1,03. Moćna zemlja, sila. Gubi, a… Kakva sila, sve kilavo, vuče se po zemlju. Šta oni znaju o odbojci. Igrajte, bre, bejzbol, golf, to je vaše. Idem na vazduh, tresu mi se pantalone, gledaj kako ruke igraju – viče Stručnjak i izlazi.

Pred vratima peva od muke:

– Zašto si me majko rodila, što me nisi pobacila…

Kreće utakmica Real – Levante. Prle seo ispod televizora koji je skoz gore, prema plafonu. Glavu izvio, kao da prati let golubova visokoletača.

– Ne pitajte ništa, pobeda Reala se čeka. Dobitak trideset hiljadarke.

– Sa srećom neka je – kaže Ivan i odlazi.

Real – Levatne 1:1, Prle skače na stolicu.

– Da li ste, bre, normalni. Jedan od vas vredi koliko ceo Levante. Gledaj šta promaši. Što mi nisi do ruke da ti motkom noge polomim. Ovo li su igrači? Vi li ste tim? Ko me terao vas da igram? Gledaj ga, ponovo promaši. Sram vas bilo! Pazi, ovoga. Dribla u krug. Idi, bre, u gol. Ti li ćeš da igraš u Realu? Ko si, bre, ti da tako igraš? Mene li nađe da zajebavaš – urla Prle.

Završava se utakmica, nerešeno, 1:1. Prle gleda u ekran, ne veruje, okreće se, pada na kolena, hvata se za glavu i kuka:

– Oh, lele, majke odoše trideset hiljadarke e e e…

– Gledaj ga, plače na suvo – dobacuje Maljčik.

Zovu Stručnjaka. Amerika izjednačila protiv Meksika na 2:2. Igra se peti, odlučujući set. Ulazi Stručnjak, oči podbule, kao krofne, prikovane za ekran.

• Znao sam da će Amerikanci da ih stignu i oderu na kraju. Sila je to.

TUGO, A ZIMNICA

Društvo se smeška. Amerika pobeđuje, 3:2. Stručnjak seda za sto.

– Dobar, 8.400 dinara – uzdiše.

Trese se kao prut. Tetka Mara mu donosi čašu vode i kocku šećera.

– Šta uradi moj Tubize, kad da uzmem pare -pita.

– Ćuti, igrali su nerešeno, loša dojava, svi popadasmo – teše je.

– Tugo, a moj pijac, a zimnica… Pa šta, dobro neko reče: sutra je novi dan. Prle, otvori ranije da odigramo nešto što dolazi do dva sati, možda ću stići na pijacu – šeta nervozno.

Spremaju se odlazak kući. Ponoć je.

– Ko da dočeka da svane – viče Stručnjak.

Šta se praviš budala – odgovara Zvezdan – pa, ko od nas spava, svi sanjamo kladionicu.

– To je to, bravo Zvezdane, nego dobi li neko večeras – pita Crni.

– Samo Bombica, para na paru ide, pa u krug – uzdiše Stručnjak.

– Šta je, bre, ne li pado na jedan par i to na četiri tiketa. Pa, dokle više da padam – smeje se Bombica.

– Padneš na četiri, izgubiš pet hiljade, dobiješ na jednu dvadeset i pet – smiruje ga Stručnjak.

– Sutra zovem pljeskavicu i koka-kolu – pozdravlja ih Bombica.

Izlaze, Prle zatvara kladionicu.

– Dragi moj Prle i svi ostali koji imate uši da čujete – viče i trese se od hladnoće i loše sreće – Najvažnija stvar je: kome je kladioničar zanimanje, ko se opredelio da živi od toga, taj je propao. Ko se prepozna, neka mi se javi sutra!

DOBICI – GUBICI

Prema našim izvorima, najveća „bula“ u Vranju iznosila je oko pet miliona dinara. Najveći dobitak je 1,5 miliona, dobijen na tri tiketa.