Vranje kao Grčka

Iako to niko ne želi da prizna, grad se trenutno, sa punjenjem budžeta od samo 40 odsto, sa smanjenim transferima iz republike i sa potraživanjima koje je sve teže naplatiti, nalazi praktično pred stečajem

Grad Vranje je, prema ocenama gradonačelnika Miroljuba Stojčića, u ovom času dužan oko 350 miliona dinara, a ima nameru da dug poveća za još najmanje sto miliona. Ovakav bilans daleko je iznad finansijskih kapaciteta grada, i više nego zabrinjavajući u sve nesigurnijem vremenu. Iako to niko ne želi da prizna, grad se trenutno, sa punjenjem budžeta koji iznosi 1,421 milijardu od samo 40 odsto, sa smanjenim transferima iz republike i sa potraživanjima koje je sve teže naplatiti, nalazi praktično pred bankrotom. Svi koji se bave parama u lokalnoj samoupravi slažu se da situacija nikada nije bila teža i, što je najgore, izlaz se ne nazire ni u jednom pravcu. Dok demokrate pokušavaju da iz vlade donesu neke pare, socijalisti kuliraju i čekajući bankrot. Uz sve to, koristeći zakonske mogućnosti, Vranje i dalje srlja u zaduživanje koje zvaničnici pravdaju razvojnim planovima. Dvojnost, ako ne i šizofrenost lokalne vlasti i ovde se jasno vidi. Politički pritisak koji oseća DS, a koji tera ovu stranku da ponešto od svojih obećanja i ispuni, nikako nije u skladu sa planom socijalista da se „ovo“ na neki, bilo koji način, preživi. Zato SPS koči, jer su oni svoje poslove pozavršavali odavno, a DS gura, jer im se žuri da na svoj raboš upišu makar kakav uspeh.

ŠTA BRINE GRADONAČELNIKA

Prema rečima gradonačelnika Miroljuba Stojčića, Vranje u ovom času od dugova ima kredit kod banke „Inteza“, iz 2006. godine za završetak brane „Prvonek“ u visini od 300 miliona dinara, i koji se redovno servisira, sa oko pet miliona mesečno, ili oko 60 miliona dinara godišnje. Stojčić računa da je u prethodne četiri godine osnovni dug po kreditu smanjen za oko 100 miliona dinara, što će reći da je Vranje, samo na osnovu kamata, platilo 140 miliona dinara do sada, ili oko 35 miliona dinara godišnje. No, kako se ispostavilo, to je samo vrh ledenog brega.

– Ono što mene brine su dugovanja grada u visini od oko 150 miliona dinara za određene projekte i usluge. Ti dugovi nastali su posle smanjivanja republičkih transfera, a odnose se na radove preko Direkcije, Uprave Banje, za neisplaćene lične dohotke… To je veoma ozbiljan problem, i gledamo da uskraćivanjem određenih subvencija omogučimo da grad funkioniše. Koliko ćemo u tome uspeti, videćemo – nije optimističan Stojčić.

DECENTRALIZATOR

Bilo kako bilo, prema podacima iz novog broja „Decentralizatora“, Vranje kao grad ima 87.288 stanovnika, od kojih ubire ukupno 1,161 milijardu dinara godišnje, ili oko 13.000 dinara po stanovniku. U ovom času grad je dužan oko 4.000 dinara po glavi stanovnika, a ima nameru da se zaduži još sto miliona, ili ukupno 5.150 dinara po glavi stanovnika, što je otprilike gornja granica do koje sme da se ide. Ali, gde su tu tekući troškovi, energija, održavanje, plate, gde je tu, na kraju, razvoj?

Prema njegovim rečima, Vranje očekuje rebalans budžeta nadajući se republičkim parama, bez obzira što je grad prošle godine ostao bez 104, a ove čak bez 150 miliona dinara tih para. Prevedeno na običan jezik, grad asfaltira ulice „na obraz“, na „dođem ti“, duguje za plate, struju i telefone, praktično za sve za šta se može dugovati. Problem je, dakle, ogroman, i uopšte nije utešna činjenica da je slično, ili isto, i u drugim sredinama.

– Osnovno je da nam republika vrati naše pare, po zakonu. Drugo, uveli smo neke mere štednje u lokalnoj upravi, a pokušavamo i da naplatimo određena potraživanja prema nama, koja otprilike iznose oko sto miliona – kaže Stojčić.

Ovaj plan izlaska iz krize ne deluje previše ozbiljno, jer Stojčić i dalje vlada svojim omiljenim pojmovima, kao što su „smanjenje opšte potrošnje“ ili „smanjenje broja zaposlenih“. A kriza je duboka, i traži ozbiljnije rezove. Njih za sada nema ni u najavi, ali zato se uveliko spekuliše o novom zaduživanju, kao da je ovo do sada malo. Na poslednjoj sednici Skupštine, većina je odobrila novo zaduživanje, u visini od oko 80 miliona dinara, neophodnih za kompletiranje zemljišta u industrijskoj zoni u Bunuševcu, ali i određena sredstva, čija je visina u ovom času nepoznata, za zamenu azbestnih vodovodnih cevi u gradu. Nije sporno da su ti poslovi neophodni, i da se jednom moraju odraditi, ali je pitanje da li je izabran pravi čas da se krene u takvu avanturu. Glavni čovek za konverziju vojnog poligona u Bunuševcu u industrijsku zonu je Perica Janković, član GV iz DS. On je učestvovao u pregovorima sa Vojskom na kojima je konačno dogovoreno da 110 hektara zemlje budu ustupljeni gradu za određeni broj stanova za Vojsku. E sad, da bi se ti stanovi napravili, neophodan je novac koga nema, pa je novo zaduživanje jedini izlaz.

– Trenutak je dobro izabran, jer po novom zakonu o gređevini troškove će snositi po pola Grad i Vlada. Uzimamo kredit na pet godina, sa zaista mizernim kamatama. Projektovana cena zgrade, koja je uvek veća od realne, je oko 80 miliona dinara za oko 2.100 kvadrata korisne površine. U pitanju je 27 stanova od 29 do 65 kvadrata, koji će biti pravljeni u Oglednoj stanici. To nudimo Vojci u zamenu za oko 1,1 miliona kvadratnih metara u Bunuševcu – objašnjava Janković.

INCIDENT ILI VAPAJ

Prema njegovim rečima, procenu vrednosti zemljišta napravila je Poreska uprava, i ono vredi oko 44 miliona dinara. Znači, neki stanovi ostaće i lokalnoj zajednici, što je dodatna zarada od čitave priče. A šta će biti sa zemljištem?

– Možemo, ali i ne moramo da ga prodajemo. Grad jednostavno nema bolje rešenje za industrijsku zonu. Daćemo ga i džabe, ukoliko ocenimo da ćemo tamo dobiti dovoljan broj radnih mesta, koja su nam najvažnija. Sutra tu može biti i stambena zona. Radi se o jednom od najboljih poslova poslednjih godina – uveren je Janković.

ZAKONI

Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje u visini od 50 odsto prošlogodišnjih prihoda, a godišnja rata sme da dosegne 15 odsto ukupnih prihoda.
– Treba pogledati i uporediti prihode iz ove i prošle godine, to će odobravati Uprava za javni dug, ali banka je ta koja mora biti oprezna kada daje kredit – objašnjava Branislav Stipanović iz Ministarstva finansija. On kaže da taj posao prate budžetska inspekcija i revizija, koja je tek u nastanku, ali i oni će se baviti tek zakonitošću, a ne i opravdanošću poslovanja lokalnih samouprava.

Opozicija je podržala ovaj predlog, jer, kako na Skupštini reče šef DSS-a Dejan Stanojević, „podržavamo sve što je dobro za napedak grada“.

– Ovo su pare koje će biti upotrebljene u izbornoj kampanji. Neka kažu narodu da su to njegove pare, a ne zasluga aktuelne vlasti – bio je jasan i radikal Predrag Stojković.

Pravo mišljenje naroda izneo je Novica Mitić, odbornik sa liste G17, koji je ustvrdio da je i dosadašnje zaduživanje trošeno na vikendice i stanove uzimača kredita, što je izazvalo veliku buru među pozicionim odbornicima, kojima i Mitić pripada. E sad, ako se zna da je ovaj ispad prekinuo raspravu o zaduživanju, postavlja se pitanje da li je incident namerno izazvan, ili je samo lični Mitićev vapaj.

Utisak je da sadašnja vlast misli samo na sutrašnji dan, jer je situacija toliko teška da prostora za više od toga gotovo i da nema. Na kraju, sledi i najvažnije pitanje – Šta će biti sa Vranjem? Hoće li se decenijski utopijski socijalistički san konačno urušiti sam u sebe, ili će čarobni štapić ipak biti nađen? Kako sada stvari stoje, nade za budućnost izuzetno su tanke.