Od Djenke do ambasade Francuske

, , ,

Renovirati Bioskop “Slobodu” krajnje je neisplativo, pa smo se opredelili za projekat Art-bioskopa koji bi lokalnu samoupravu koštao oko milion dinara

Vranjanci još pamte duhoviti grafit koji je pre deset godina bio ispisan na zidu zgrade Zanatskog doma: na putokazu – strelici pisalo je: bioskop – 30 km, kojim je autor aludirao na nama najbliži bioskop u Vladičinom Hanu. Nažalost kako je bilo tada, tako je i danas.

Jedinu, ispostaviće se, konkretnu akciju, pod sloganom “Da ponovo radi bioskop”, a inspirisani legendarnim Djenkom iz filma „Maratonci trče počasni krug”, sprovele su upravo “Vranjske” 2001. godine. Tada smo zajedno sa građanima peticijom prikupili blizu četiri hiljade potpisa i predali ih gradonačelniku Miroljubu Stojčiću. Ovih dana taj isti gradonačelnik beleži 10 godina kako je na vlasti, a Vranjanci 10 godina kako nemaju bioskop! Neobična koincidencija.

ART-BIOSKOP

Nakon toga, negde 2004. godine, Dragan Petrović, tada šef odborničke grupe G17 u lokalnom parlamentu, a kasnije i poslanik, građanima je u predizbornoj kampanji obećao i bioskop. Ta ideja, naravno, nikada nije realizovana. Da li je to bio jedini pokušaj da ova stranka nešto učini po pitanju bioskopa, šta danas misle o ideji ponovnog otvaranja bioskopa u Vranju i da li je ostalo nešto od njihove borbe za kulturu, pitamo Nelu CVETKOVIĆ, funkcionerku ove stranke.

– Naša stranka je negde, mislim 2000. godine, preko jedne francuske organizacije pokušala da uradi projekat, u to vreme vredan million maraca, za revitalizaciju Bioskopa “Sloboda”. Oni su čak bili voljni da nam poklone i bioskopsku opremu, a jedini uslov koji su postavili bio je da na repertoaru tog bioskopa budu 60 odsto evropski filmovi. Međutim, od projekta smo morali da odustanemo zbog nerešenog vlasničkog pitanja zgrade u kojoj je bio bioskop.

Cvetkovićeva smatra da danas ovde otvoriti klasičan bioskop ne bi bila isplativa investicija, jer ljudi gledaju filmove kod kuće. Ali, dodaje, da je ideja Art-bioskopa daleko interesantnija, jer u Vranju ima ljudi koji bi rado pogledali umetničke ili dokumentarne filmove, pa i filmove koje rade deca u ŠAF, a nemaju adekvatnu salu za to.

Međutim, nije ova stranka jedina koja je u svojim političkim akcijama na neki način (zlo)upotrebljavala bioskop. Činio je to i DSS, tamo negde 2005. godine ukoliko nas sećanje ne vara. Dejan STANOJEVIĆ, tada direktor Direkcije za izgradnju Vranja, šef GO DSS, obećao je ni manje ni više nego multimedijalni centar upravo na lokaciji gde se i dan-danas nalazi urušeni Zanatski dom u kome je nekada bio Bioskop “Sloboda”. On je malo prevazišao kolege iz G17, jer je njegova ideja trebalo da nas košta tri puta više. Posao bi bio poveren, kome nego Direkciji, preduzeću kojim je tada rukovodio. Dok smo čekali da se izgradi multimedijalni centar, Stanojević je u međuvremenu obećao bioskop. Tada je izjavio:

– Opština je finansirala projekat rekonstrukcije Bioskopa “Slobode”. Trenutno tražimo donatore, koji će pomoći u realizaciji tog projekta vrednog 18 miliona dinara. Planiramo da u sklopu bioskopa formiramo javno preduzeće sa 20 zaposlenih, a da u njemu mogu da se održavaju i kongresi, političke promocije, razne priredbe, pozorišne predstave, ali i da ima sadržaje poput kafića i mesta za predah i odmor.

TIHA PATNjA

Bioskop “Sloboda” 2006. godine postaje vlasništvo Udruženja privatnih preduzetnika, posle dužeg sudskog spora između njih i SO Vranje. Tada su su čule još optimističnije izjave, poput ove koju je izrekao Miodrag ANTIĆ, član DSS i tada predsednik Regionalne privredne komore za privatno preduzetništvo:
– Objekat sa kojeg je pao deo krova je u lošem stanju. Opština Vranje i Direkcija za razvoj i izgradnju finansirale su izradu novog projekta vrednu 600 hiljada dinara. Naredne nedelje na sednici Upravnog odbora Udruženja privatnih preduzetnika biće inicirano raspisivanje tendera za sanaciju i adaptaciju bioskopa.

Ipak, ništa se, pogađate, nije promenilo. Bioskop je ostao samo još jedno zaboravljeno obećanje.

Danas, šest godina nakon što je obećao reanimaciju bioskopa, Stanojević kaže:

– I danas smatram da je multimedijalni centar bolje rešenje od bioskopa. Bioskopi su zatvoreni u celoj zemlji, i ne verujem da bi on dobro radio ni u Vranju. Isto mislim i za Art-bioskop. Nije to dobra ideja, jer ljudi danas žele drugačiju vrstu zabave i dodatne sadržaje. Klasičan bioskop je, po meni, potpuno prevaziđen – uveren je Stanojević.

Znajući da je bioskop naša “tiha patnja”, ni koalicija koja je trenutno na vlasti ne propušta priliku da se malo “ogrebe”. Zoran NAJDIĆ, član Gradskog veća zadužen za kulturu, o tome kaže:

– Renovirati “Slobodu” krajnje je neisplativo, pa smo se opredelili za projekat Art-bioskopa koji bi lokalnu samoupravu koštao oko million dinara. On će imati 80-100 mesta, a projekat će uraditi Miroslav Djerić, a s tim što postoje indicije da bi i ambasada Francuske to finansijski pomogla.

Dodajući da će Art-bioskop biti smešten na mestu gde je sada mala sala Galerije Narodnog univerziteta, Najdić napominje da će im u opremanju pomoći Narodni univerzitet sa dve kamere i ŠAF koji ima obećanja iz Muzeja jugoslovenske kinoteke da će im obezbediti sedišta i nešto od kino opreme.

Vreme će pokazati da li će i ovo ostati samo mrtvo slovo na papiru.

PROJEKAT BIOSKOPA “SLOBODA”

“Noveko”, odnosno Saša PETROVIĆ, njihov arhitekta , 2005. izradio je projekat Bioskop “Sloboda” i njegovu štampanu verziju iste godine predao investitoru, SO Vranje, gde se on, po njegovim rečima, i danas nalazi.
– Rekonstrukcija i dogradnja bioskopa urađena je poslednji put sedamdesetih godina 20. veka, tako da je u vreme kada sam ja radio novi projekat tamo sve bilo zastarelo i urušeno. Ukupna površina objekta iznosila je 633.91kvadrata – priseća se Petrović – Novoprojektovani objekat je bio spratnosti P+2, s tim što je na delu biokopske sale, zbog njenog volumena, spratnost prizemna, ali sa većom visinom, a na delu bine spratnost Po+P+2. Tim projektom bio je predviđen i “Sinema kafe”.
– Do realizacije ovog projekta nikada nije došlo, a odlučujući faktor bio je novac – zaključuje Petrović.