Komesar Zuja u akciji

Eko Taxi Vranje

Zoran Veličković, Ljubica Zdravković Džonov

Da se zna ko je vlast. Vi ćete meni tu da obeležavate 5. oktobar! Ne, dok smo mi tu



Zoran VeličkovićNiko se nije iznenadio što Radiotelevizija Vranje (RTV), koja se svim silama upinje da sebe prikaže javnim servisom svih građana, nije emitovala nijednu arhivsku sliku sa demonstracija 5. oktobra 2000. na desetogodišnjicu tog datuma, jer je poznato da taj „servis“ nije ni pratio narodnu revoluciju od pre deset godina. Iznenađenje je došlo nekoliko dana kasnije, kada je glavna i odgovorna urednica informativnog programa u toj kući, Ljubica Zdravković Džonov, obelodanila da je emitovanje filma o 5. oktobru, pod nazivom „5. oktobar, dan kada sam odlučio da ostanem“ reditelja Predraga Bambića, zabranio lično direktor Zoran Veličković. Ova informacija razmrdala je tradicionalno usnuli duh lokalne javnosti, osude su stigle sa svih strana, ali, osim verbalne larme, ništa se drugo nije desilo. Veličković, nekada davno kolokvijalno nazvan Zuja, još uvek je na svom mestu, čvrsto uveren da može da upravlja programom, Zdravkovićeva i dalje traži rešenje za svoj položaj, a 5. oktobar je i dalje prognan daleko od ovog grada i njegovih mirnih i trpeljivih stanovnika, koje „javni servis“ ne sme da uznemirava u njihovoj ničim izazvanoj nirvani.

VIKANjE I BAHANALIJE

Prema tvrdnjama same Ljubice Zdravković Džonov, stvar se zahuktala još 5. oktobra ujutru, kada je na redakcijskom sastanku, povodom filma, došlo do svađe. Prema njenim rečima, direktor Veličković je još tada rekao da ne dozvoljava da se film emituje, nego da redakcija treba da od sopstvenog materijala napravi prilog na tu temu. No, poznato je da redakcija nije mogla da izađe u susret direktorovim željama, pre svega zbog toga što nema sopstvenih snimaka iz tog doba. I tada su, valjda, bili javni servis svih građana ali, eto, događaji na ulicama ovog grada za njih nisu bili preterano interesantni.

– Rekla sam da je film već stavljen na šemu, te da sam ja urednik i da ja o tome odlučujem. E, bogami, neće se taj film emitovati, rekao je on, i otišao. Bila sam malo uznemirena, ali mi ni na kraj pameti nije palo da će on doći poslepodne, oko 17 časova, i narediti tehničarima da film ne emituju. Vidno uznemirani, pitali su šta da rade, jer je on vikao u tehnici, a ja sam nagasila da je ta priča za mene završena i da se film mora emitovati – priča Zdravković-Džonov.

Sve se, dakle, odvijalo brzo. Važan srpski istorijski datum obeležen je u utorak, a već za vikend oglasilo se Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), obelodanjujući šta se sa njenim članom, Ljubicom Zdravković Džonov, dešava u RTV. Demonstracija moći ovde je očigledna – Zuja je upao u studio popodne, kada u televiziji nema nikoga, i oteo kasetu tehničarima, pri tome vičući na sav glas. Da se zna ko je vlast. Vi ćete meni tu da obeležavate 5. oktobar! Ne, dok smo mi tu. Ljubici nije preostalo ništa drugo nego da savije tabak i pomoć traži na jedinim relevantnim mestima, u esnafskom udruženju i kod osnivača.

Ljubica Zdravković DžonovPrema njenim rečima, ona je odmah zvala i direktora, ali kako ovaj nije hteo da popusti, ona je obećala da će zatražiti zaštitu osnivača.

– Ne želim da pređem preko toga. Prvo sam zvala predsednika Skupštine Stamenkovića, a potom se obratila i NUNS-u – kaže Zdravković Džonov.

I sad, šta? Urednica od svih, i od direktora i od njegovih nadređenih, traži samo da joj se jasno kaže koje su joj ingerencije i šta je njen posao.

– Nemam ništa ni protiv koga, ali moram jasno da znam da li sam ja glavni urednik. Od esnafa sam dobila odgovor, sada čekam da se osnivač izjasni. Ne želim političku podršku, nego istinu. Ovo nije politička priča, nego priča o profesionalizmu, ni više ni manje – završava Ljubica Zdravković Džonov.

Sa svoje strane, Veličković nije želeo da komentariše čitav slučaj, opominjući se da su i glavna urednica i on na tim mestima zahvaljujući koalicionom dogovoru SPS i DS.

– Smatram da problem, ukoliko uopšte postoji, treba rešavati u kući, i na nivou lokalne vlasti, a ne preko medija. To ne znači da osporavam pravo NUNS-a da uđe u rešavanje problema. Ali, meni se do danas ni NUNS, ni bilo ko drugi, nije obratio. Drugo, sve što imam da kažem, reći ću na zakazanom sastanku sa predstavnicima vladajuće koalicije – rezantan je Veličković.

On je, kaže, spreman da za propuste snosi i ličnu odgovornost, ali smatra da se i prilikom skidanja filma sa programa profesionalno ponašao, u nameri da „zaštiti svoju medijsku kuću“.

Sa svoje strane, političari su uzdržani do bola. Recimo, predsednik Skupštine Slobodan Stamenković (DS) potvrđuje da ga je urednica RTV zvala, ali da je bilo suviše kasno, posle 19 sati uveče tog dana, da se bilo šta učini.

– Sešćemo i videti kako stvari stoje. Ne želimo da arbitriramo, ali svakako nam je namera da stvari dovedemo u red – kaže Stamenković.

I zamenik gradonačelnika Igor Andonov potvrdio je da se Zdravkovićeva žalila na ponašanje svog direktora, te da je tim povodom zakazan koalicioni sastanak u prostorijama TV Vranje, sa vinovnicima sukoba.

– Moramo da vidimo ko se od njih drži dogovora, a ko ne. Do sada nam se Ljubica nije obraćala za pomoć, a ja ni sada nisam spreman da bilo kome sudim. Ali, moramo znati ko je tu šta radio i sa kojim namerama – jasan je Andonov.

Druga strana neprirodnog braka, vranjski socijalisti, takođe biraju reči govoreći o ovom problemu. Zoran Antić, koji će na razgovorima predstavljati svoju stranku, nije želeo da komentariše čitavu priču, naglašavajući da ona nije politička, niti je profesionalna, nego da je reč o „muljavini koja se mora razbistriti“.

MULjAVINA

Oni koji su čitavu akciju zaista smišljeno izveli, socijalisti, imaju jasan stav – Zuja neće pasti, ma šta se dešavalo i ma ko bio kriv u ovoj situaciji. Da ne bi ispalo da je njihov čovek za nešto odgovoran, a jeste, glavni teret prebacuju na Zdravkovićevu, koja je „radila kao partijski radnik a ne kao novinar“. Zdravković-Džonov, inače, nikako nije omiljena među socijalistima koji je optužuju da ih satanizuje i proganja.

OSTAJTE OVDE

Direktor Veličković trenutno se, po svemu sudeći, nalazi i u sukobu interesa. Naime, Apelacioni sud u Nišu doneo je pravosnažnu presudu u korist Veličkovića, a protiv Privredne komore Leskovac. Veličković je 2003. godine radio u toj firmi, kao njen vranjski predstavnik, ali je tada otpušten sa posla. Tužio je PKL i sada ih dobio na sudu, sa nalogom da ga vrate na posao. Pa sad, kako će, kad može da bira?
– Mislim da ću ipak ostati ovde – ubeđen je Veličković.

Ono što su „Vranjske“ nezvanično saznale je priča po kojoj je inkriminisani film stigao u RTV preko Zorana Najdića (DS), lokalnog ministra kulture. Prema njegovim rečima, radi se o umetničkom delu, koje nije vezano ni za jednu političku opciju.

– Ostalo je bilo samo da ga Ljubica pogleda i da svoje mišljenje, koje je bilo pozitivno. Ko se onda usudio da skine film sa programa, i sa kojim namerama, ja u to ne mogu da ulazim – rekao je Najdić.

No, prema nekim informacijama, postoje osnovane indicije da je film do Najdića došao preko LDP-a. Srećni što se i oni pojavljuju na javnom servisu koji plaćaju (mada ih Veličković naziva „statističkom greškom“) počeli su SMS-ovima i mejlovima da reklamiraju gledanje filma, a i da se hvale kako su oni za to emitovanje zaslužni. Neka poruka zalutala je do neprimerenih očiju, i mašina je krenula. Priča se da je Zuja zvao Antića, ovaj se savetovao u partiji, a onda komandovao – skidaj! Poslušni vojnik partije, kakav je svakako gospodin Veličković, odmah mu je, i po svaku cenu, uslišio molbu, i sad mirno spava, jer će ga sa funkcije skinuti nikad, a možda ni tog dana. Svesni te činjenice, demokrate se za sada drže rezervisano, pa nije čudo da Ljubica na kraju jedina ispadne grbava. Do tada, na TV Vranju, javnom servisu koji guta naš ogroman novac, za te pare gledaćemo istaknutog socijalistu Baneta Stojančića u „Portretu“, baš na 5. oktobar. Za sve drugo, javni servis se pretvara u privatnu prćiju Zorana Veličkovića, koji može da dozvoljava ili zabranjuje, ukida ili odobrava svadbarinu i 5. oktobar, po sopstvenom nahođenju. Stvari unutar televizije će se nekako i srediti, ali pitanje gradskoj javnosti bolno je precizno – dokle će sve ovo da se trpi? I za čije babe zdravlje?

 

 

REAKCIJA PROFESIJE

Najpre je na incident reagovao NUNS, osuđujući postupak direktora Veličkovića.
– NUNS zahteva zaštitu profesionalnog dostojanstva, prava i obaveza koleginice Džonov koja potpisuje program i odgovara za njega. Dok je glavna urednica, to ne može raditi niko drugi, uključujući i direktora – stoji između ostalog u saopštenju NUNS-a koji upozorava da međustranački sastanak nije mesto za raspravu o uređivačkoj politici javnog medija koji se finansira sredstvima svih građana.
Posle vikenda, saopštenjem se oglasilo i 38 lokalnih novinara. U saopštenju se kaže da je Zoran Veličković u maniru komesara iz 1948. godine, grubo nasrnuo na novinare i profesiju, gazeći sve demokratske tekovine i vrednosti ovoga društva. Potpisnici saopštenja naglašavaju da daju punu podršku Ljubici Zdravković Džonov, „koja jedina ima zakonsko pravo i ovlašćenje da uređuje program RTV“. U saopštenju se traži od svih odgovornih u strukturama lokalne vlasti u Vranju, posebno od profesionalnih udruženja, da u skladu sa propisima, zaštite profesionalni i urednički integritet koleginice Zdravković Džunov i da njoj i programskom timu RTV Vranje, omoguće normalan rad. Zanimljivo, među potpisnicima ovog protesta nema nijednog značajnijeg imena iz redakcije TV Vranje.

 

 

 





  • Ostavi komentar