Do važnih podataka koji su mi potrebni za pisanje tekstova dolazim, uglavnom, bezobraznom upornošću i čistim inatom. Zašto?
Najpre zato što veliki broj onih koji duže službeni telefon, isti isključuju16 puta na dan, tačnije uvek kad svrate u kafanu ili ukapiraju da ćete nešto važno da ih pitate. Kad ih ulovite, jadne a ipak dostupne, iz petnih žila se trude da vas prebace na nekog drugog ko je za to nadležan jer oni, uglavnom, nisu. Ako im dokažete da ipak jesu, počinje bezočna igra skrivanja, zato što je nepoznavanje materije odnosno posla kojim se bave, bolno. Oni su, takođe, spremni da preko usta prevale bilo šta samo da bi vas skinuli s vrata, što je često toliko glupo da vas je sramota i da ih “olajavate” u tekstu. A najbrojniji su oni koji kažu da su zauzeti i da ih zovete sutra jer kod kuće imaju majstore, porodične probleme, ili su bili na svadbi. Pa, šta to mene briga, nisam vas zvala da pričamo o vašem kupatilu, zimnici ili seksualnom životu, nego o stvarima za koje primate platu! Kategorija bezosećajnih, licemernih i nemoralnih je najbrojnija sa tek ponekim izuzetkom koji štrči kao greška u pejzažu koji nas okružuje.
Postoje zemlje u kojima javno mnjenje nešto predstavlja i u kojima se vodi računa šta obični ljudi misle. To su zemlje u kojima prevaranti ne mogu dugo da opstanu na vlasti. Ovde to nije slučaj.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.