Ima li nečega u mraku

, ,

Zbog slabe posete, piraterije, ekspanzije najpre video rekordera a kasnije i DVD plejera, poslednji film u tada jedinom bioskopu u gradu, Bioskopu “Sloboda”, prikazan je 1997. godine

Vranje, grad koji je samo dve godine nakon Pariza video prvi nemi film, koji je u isto vreme kada i ostali svet, daleke 1932. godine, video prvi ton-film i koji je između dva rata imao čak četiri bioskopa, danas nema nijedan.

Zbog slabe posete, piraterije, ekspanzije najpre video rekordera a kasnije i DVD plejera, poslednji film u tada jedinom bioskopu u gradu, Bioskopu “Sloboda”, prikazan je 1997. godine. Do 2001. godine filmskih projekcija u Vranju nije bilo da bi sve nakratko oživelo, uz pomoć “Bandur filma”, u Domu vojske gde je nekoliko meseci postojao bioskop a onda se i on zatvorio. Dok čekamo Zakon o kinematografiji, kojim će biti obuhvaćeno i pitanje bioskopa, a koji bi u toku jeseni trebalo da se nađe pred poslanicima u republičkom parlamentu, pitamo naše sagovornike – treba li Vranju bioskop?

3 D GRUDI

Reditelj Goran MARKOVIĆ, savetnik ministra kulture za kinematografiju, ocenjuje da je rešenje u onome što donosi novi Zakon o kinematogafiji, a to je državno pomaganje bioskopima koji prikazuju domaći i evropski film i naveo da je planiran niz beneficija i materijalnih stimulansa za one bioskope koji će se baviti time.
– Užasnut sam zbog nestanka bioskopa u celoj zemlji, pa i u Vranju. Tome su kumovali mnogi, a posebno oni koji su bioskopske zgrade kupovali pa im onda menjali namenu. Zakon o kinematografiji je već odavno trebalo da bude u skupšinskoj proceduri, ali valjda će biti ove jeseni i ako to i sada padne u vodu, više ne vidim razlog da se uopšte bavim poslom savetnika ministra kulture za kinematografiju jer je očigledno da ova država taj zakon neće – kaže za “Vranjske” Marković.

Prema njegovom mišljenju, ako izuzmemo multiplekse koji su produžena ruka holivudske blokbaster proizvodnje i nemaju mnogo veze sa autorskim ili sa evropskim filmom, onda nemamo više gde da prikazujemo filmove.

Da problem nije nastao na mestu i oko činjenice da publika želi da gleda samo 3D filmove u šoping molovima, mišljenja je i Dinko TUCAKOVIĆ, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke.

On kaže da bioskop nije samo dvorana, već i mesto sureta, razgovora, dobacivanja, hram za one koji vole još uvek mladu umetnost filma. Pri tom on tvrdi da je odlično to što 3D filmovi postoje jer oni zaista vraćaju publiku u bioskope.

– Nije problem u Džejmsu Kameronu. Savremeni bioskop je mesto u kojem mogu da se održavaju i festivali, razgovori sa publikom, edukuju i od ulice odvajaju mladi. Moraju da idu u korak sa vremenom. Da poseduju i klasičnu i novu tehnologiju. A oni koji odučuju, neka lepo saberu i oduzmu, da se ne bi plaćalo na nekoj drugoj ćupriji u budućnosti. I neka glasniji budu oni koji kažu – hajde da pokušamo, ili još bolje možemo, nego oni drugi koji priželjkuju skoro crkavanje komšijske krave – sibolično pojašnjava Tucaković.

Vraćajući se na naše, sasvim konkretno pitanje o tome treba li Vranju bioskop, on kaže:
– Rasprava da li je Vranju ne potreban, nego neophodan bioskop, apsurdna je za sve one koji u trećem milenijumu nisu digli ruke u kulture i utopili se u (ne)kulturu konzumacije. Mona Lizu na bombonjerama iz šezdesetih, pola veka kasnje, zamenili su piratski diskovi sumnjivog kvaliteta, na kojima Anđelina Žoli i Silvester Stalone izgledaju slično i nije sasvim izvesno ko ima veće grudi. Dakle pitanje nije da li, nego kako – kaže Tucaković.

Naravno iz filmadžijskog ugla, bilo bi sebično ne videti dramatične razmere ekonomske krize, pa kada su nesretni penzioneri, naši časni prethodnici, ostali bez obećanih pet hiljada na desetogodišnjicu 5. oktobra, ko da onda drami o nekim bioskopima. Možda su potrebnije narodne kuhinje? Ipak, kultura, pa ni film, a samim tim ni bioskopi nisu gubitaši, a festivali, koji su postali zamena za bioskope, kao što im latinski koren kaže, samo su kratko slavlje, koje dođe i prođe.

PRAZNO KINO

Na svom terenu i ne poričući aktuelnost teme, ali iznoseći nešto drugačiji stav o ovoj problematici, barem kada je Vranje u pitanju, Slađan STOJANOVIĆ FRENKI, osnivač i selektor Revije dokumentarnog filma “Dokument”, koja je ove godine u Vranju održana deveti put, kaže:

– Bioskop je, po meni, izgubio čar, posebno ovde u provinciji, u Vranju gde smo imali staromodne sale, zastarelu tehniku, loš, uglavnom jeftin repertoar, nikakvu ponudu tokom projekcije, sa desetak istomišljenika, vi se osećate kao naterani da propratite događaj koji ne pruža zadovoljstvo. Piraterija je kao i u drugim gradovima faktor koji je bitno uticao na gledanost. U Vranju komercijalni bioskop ne može da opstane, a rešenje vidim u art-bioskopu koji bi imao projekcije umetničkog i dokumentarnog filma, a radio bi, recimo, pri Omladinskom kulturnom centru. Bioskop više nije zanimljivo mesto za druženje, a filmovi se mogu “skinuti” sa interneta ili kupiti od pirata jeftinije od bioskopske ulaznice – uveren je Stojanović .

Mišljenje Srdana GOLUBOVIĆA, reditelja i jednog od naših najuspešnijih producenata, vlasnika producentske kuće “Baš Čelik”, ne razlikuje se posebno od već iznetih stavova. Kao najveći problem nepostojanja bioskopa u Vranju, on izdvaja činjenicu da je pre nekoliko godina bioskopska mreža u celoj Srbiji praktično nestala.

– Mi smo u potpunosti izgubili bioskopsku publiku. Mnoge nove bioskopske sale, multipleksi, počeli su da se otvaraju kada je bioskopski život u Srbiji već zamro. Piraterija je, takođe, veliki problem kojim se niko ne bavi, kao i ogromno siromaštvo građana Srbije. I mada je bioskop svuda u svetu sišao sa svog trona, jer su nove tehnologije dovele do toga da to više nije jedino mesto gde možete da pogledate neki film, on je i dalje najbolje, najkomfornije i tehnički najopremljnije mesto gde možete da vidite film koji vas zanima – ubeđen je Golubović.

PRVI VRANjSKI BIOSKOPI

U Vranju je 1913. godine otvoren prvi bioskop, čiji je vlasnik bio kafedžija Dimitrije Jovanović Tabače. On se kao vlasnik Hotela “Evropa”, dosetio da uz pomoć bioskopa privuče još gostiju. U to vreme u Vranju nije bilo redovnog snadbevanja strujom, te je on nabavio dizel agregat, a aparaturom za filmske projekcije je upravljao inženjer Pavle Tica. Istorija beleži da su filmske projekcije često prekidane zbog serviranja roštilja.

Ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku. Već dogodine,1914, počeo je da radi još jedan bioskop i to u Hotelu “Vranje”, čiji su vlasnici bili Janča Vučković i Miloje Stanković.