Bitka za svaki milimetar

Eko Taxi Vranje

Prigovori na plan generalne regulacije, Prigovori na plan generalne regulacije, Plan generalne regulacije

U dvadeset šest slučajeva građani uložili prigovore na Plan generalne regulacije prve gradske zone – Zavod za urbanizam na sednici gradske Komisije za planiranje izneo stručno mišljenje o tome zašto neke prigovore treba ili ne treba prihvatiti – Poslednju reč, ipak, daje Komisija za planove gradske uprave



 

Prigovori na plan generalne regulacijePrvog dana ove sedmice grupa od dvadesetak nezadovoljnih građana Vranja tiskala se ispred male sale Skupštine grada čekajući da Komisiji za planove Gradske uprave predoči svoje prigovore na Generalni urbanistički plan (GUP) koji je naš grad, kao prvi u Srbiji, usvojio u decembru 2009. po novom Zakonu o planiranju i izgradnji. Svi ti ljudi godinama, a neki i decenijama, vode sa komšijama ili ljudima iz gradskog Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove svoje male ratove za parče vlastite parcele, dela ulice koja i nije njihova, zabranjuju da „preko njihovog“ prođe deo kolovoza ili kanalizacije da bi se stiglo „do tuđeg“, pa makar se radilo i o pola metra. A posebno ne dozvoljavaju da im velelepnim građevinama na više spratova neki lokalni moćnici tajkunizuju arhitektonski sklad neposrednog okruženja. I za sve imaju svoju argumentaciju, bez obzira na to koliko su njihove primedbe zakonski i planski utemeljene. No, bespravna gradnja je jedno, a Plan generalne regulacije nešto sasvim drugo, pa su neke od primedbi možda stigle i na pogrešnu adresu.

Kako sva planska dokumenta grada podležu nekoj vrsti revizije od strane pomenute Komisije za planiranje, tako i Plan generalne regulacije (PGR), koji je logičan sled urbanističkog planiranja nakon GUP-a, podrazumeva bliže regulisanje stanja u pet gradskih zona. Kako je u postupku javnog uvida bilo primedbi, prigovora i sugestija građana koji žive u Prvoj zoni po PGR i to u dvadeset šest slučajeva, oni su obrađeni u skladu sa obavezom Komisije da nezadovoljnima pruži odgovore.

 

GNEV ŽITELjA „BALKANSKE“

 

Slobodan PETROVIĆ, direktor JP Zavod za urbanizam, otkriva da je ovo javno preduzeće, uzimajući u obzir prigovore građana, nekim već izašlo u susret prilikom izrade nacrta plana za Prvu zonu.

– Neki od preostalih prigovora biće prihvaćeni, a neki neće, jer to prosto okolnosti i planovi ne dozvoljavaju. U suštini, kod Prve zone, sve je bilo rešivo, ali smo neke stvari ostavili za ovaj sastanak da Komisiji iznesemo naše mišljenje. Ljudi treba da znaju da to nikako nije naš stav, jer mi ne želimo da utičemo na odluku Komisije. Njen konačan stav po pojedinačnim prigovorima znaće se krajem ove nedelje – najavljuje Petrović.

Prigovori na plan generalne regulacijeNa sastanku Komisije najupečatljivije je bilo nezadovoljstvo stanovnika Balkanske ulice. Oni insistiraju da se na tom potezu zadrži koncept niske gradnje i zabrani izgradnja i rekonstrukcija objekata do usvajanja planova detaljne regulacije. Ali, o njihovom predlogu tek treba da odluči Komisija. Ipak, dvadesetak stanara te ulice, kaže nam jedan od njih, Cvetko STANKOVIĆ, već je ranije potpisalo peticiju i predalo je Komisiji. Njihove se parcele nalaze u kompleksu između ulica Bore Stankovića i Djure Jakšića i građevinske parcele u vlasništvu Bore Kitanovića. Taj je prostor, kažu, legat Gimnazije. Šta im konkretno smeta?

– Plac Kitanovića je u samom tkivu ovog kompleksa gde su sve niske kuće, a njemu žele da daju dozvolu da na tom mestu gradi stambeno-poslovni objekat, iako je to lokacija predviđena za porodičnu stambenu zgradu (P+1). Oni sada žele da mu dozvole gabarit koji se ne uklapa u ambijent i da gradi objekat sa više etaža. Uzgred, ta parcela nema izlaz ni sa koje strane, što znači da će morati da se naknadno pravi, a nema gde. Takođe, svi akti o urbanističkim uslovima sa izmenama i dopunama, izdati u Sekretarijatu za urbanizam i imovinsko-pravne poslove grada, poništeni su od strane viših republičkih organa. Postoji pravosnažno i izvršno rešenje građevinske inspekcije za već izgrađene objekte na tim lokacijama i mi samo tražimo da se to ispoštuje – kaže Stanković.

Stanari Balkanske su u pismenoj peticiji i na sastanku Komisije prozvali Većiju Kostić, šefa Službe za urbanizam pri pomenutom Sekretarijatu, „za nezakonite radnje“ u ovom slučaju. Na sastanku Komisije ušli su u oštar verbalni konflikt sa njom, pa je Kostićeva zapretila tužbom. Ovo je, ipak, čini se posao za neke druge organe, poput Građevinske inspekcije, a ne za Komisiju. Direktor Urbanizma Petrović ovako gleda na ceo problem:

– To treba ostaviti da se reši Planom detaljne regulacije, kada dobijemo katastarsko-topografske planove i precizne podatke. U suštini je sve jasno. Kitanović je dobio ono što je mogao da dobije na osnovu planske dokumentacije. Stanari se žale na to što on hoće da gradi. Znate, ne može neko kao indivudua da kaže: „Ja ne dajem da se grad razvija“. Grad je nekada imao deset, sada ima sedamdeset hiljada stanovnika. To su normalni procesi – kaže Petrović.

Po njegovom mišljenju, ukoliko postoje uslovi, veličina parcele koja će pratiti izgradnju jednog takvog objekta i potrebne dozvole, normalno je da se zida.

– S druge strane, mi u urbanističkim gradskim službama valjda znamo šta radimo. Neka mi neko pokaže jedan planski dokument na svetu koji ne podrazumeva da se u određenoj zoni sruši makar pet kuća. To je jako, jako teško izbeći. A mi, ipak, tamo ništa ne rušimo, nego pospešujemo. Plan generalne regulacijeNeki ljudi to ne razumeju i dolazi do problema – kaže Petrović.

 

BIZARNOSTI IZ „MAKEDONSKE“

 

U Makedonskoj ulici postoji problem „malog prilaza“ koji bi trebao da ide do unutrašnjosti jedne tamošnje parcele u privatnom vlasništvu. Međutim, Slavoljub Ilić i Miroslav Stojilković zahtevaju „ukidanje pristupnog puta“ iz Makedonske. Komisija o tom prigovoru tek treba da se izjasni. Neslaganje vlasnika kuća u okolini koji se sa svim slažu, ali „samo ako se uzme tuđe, a ne naše“, kamen je spoticanja i sukoba među komšijama koji traje više od dvadeset godina. Istvoremeno, zbog toga neke privatne kuće na tom potezu nemaju kanalizaciju, a reč je o centru jednog grada u 21. veku.

– Mi smo sačinili jedan konstruktuivan predlog – kaže Petrović – računajući da će to svima rešiti problem. Pošto je prirodno da kanalizacija ne može da ide uzbrdo, u konkretnom slučaju mora da prođe kroz nečiju građevinsku parcelu. Gledali smo da zahvati samo kraj, najmanji deo parcele. Jedna žena koja nema kanalizaciju i vodu, traži taj prilaz, ali ne daje da se uzme od njene parcele, a ljudi od čije parcele takođe treba da se uzme eventualnom izgradnjom prilaza, daju samo prolaz za kanalizaciju, ali se ne slažu da im se uzima od parcele za prilaz. I to tako traje godinama. A samo petoro, šestoro ljudi treba da sedne i da se dogovori.

U sporenju komšija koje traje tako dugo, zaista je teško očekivati da se problem reši preko noći. Zato treba očekivati da o ovim pitanjima u narednom periodu pre odlučuju sudovi nego gradske urbanističke službe. Ti su ljudi delovali pred Komisijom kao da nikada neće popustiti. Ni za milimetar.

 

 

 MIŠLjENjE ZAVODA ZA URBANIZAM

JP Zavod za urbanizam daje svoje mišljenje o prigovorima građana, ali generalno ništa ne odlučuje niti nameće stavove Komisiji. Stručnjaci Zavoda ovako su se izjasnili po prigovorima i sugestijama građana na PGR (oni koje su prihvatili ovde nisu pomenuti): o prigovoru Slađana Tasića iz „Oca Justina Popovića“ koji je tražio javni kolski prilaz do svoje parcele biće naknadno odgovoreno u dogovoru sa Komisijom kao i o prigovoru Tomislava Milenkovića iz „Djure Jakšića“ koji je tražio promenu namene parcele uz gradsku reku (poslovno stambena za kiosk, umesto zaštitnog zelenila). Isto važi i za prigovor grupe građana iz Crnogorske i Devet Jugovića. Ljiljana Mitić i Simka Ivanković iz Žikice Španca tražili su smanjenje profila planirane ulice, ali njihov prigovor nije prihvaćen mišljenjem Zavoda, jer je planirana ulica zapravo tzv. stambena saobraćajnica regulacione širine 8,5 metara. Zavod ima mišljenje da prigovori Branke Kitanović koja je tražila promenu namene pojasa zaštitnog zelenila pored gradske reke u Djure Jakšića i Srboljuba Janjića iz iste ulice „za garažiranje vozila i skladištenje“ nisu opravdani jer je „zaštitno zelenilo“ jedina namena zemljišta na uzanom potezu između saobraćajnice i reke. Dušanu Ljubiću iz Kosovske na zahtev za ucrtavanjem stambenog i stambeno-poslovnog objekta dato je mišljenje da sadržina plana definisana Zakonom o planiranju i izgradnji ne propisuje ucrtavanje objekata na parcelama. Nije prihvaćen prigovor Nenada Stojanovića iz Crnogorske koji je tražio ukidanje novoprojektovane ulice na tri parcele. Stanko Aleksić i Branko Stanojević iz „Dubrovačke“ tražili su „smanjenje regulacije“ svoje ulice, ali Zavod smatra da primedba nije opravdana, jer je „Dubrovačka“ GUP-om planirana kao saobraćajnica drugog reda širine 12 metara i ta širina će ostati. Nije usvojen prigovor Dalibora i Saše Tasića iz Ulice Jelene Ćetković koji su tražili promenu trase u delu ulice, kao ni Srboljuba Arsića iz „Majora Gavrilovića“ za kolski pristup do parcele zbog nepovoljne konfiguracije terena i činjenice da već ima pristup iz „Branka Ćopića“. Komisija će doneti konačnu odluku o zahtevu Živorada Tasića i još nekoliko stanara „Matije Gupca“ o prenameni za izgradnju objekata u bloku 40, prigovoru Tatjane Tavčar koja traži promenu namene zemljišta u „Lunginoj“, te Saše Anđelkovića i Verice Poznjaković koji zahtevaju ukidanje novoprojektovane ulice između „Sime Pogačarevića“ i „Dečanske“.

 

 



  • Ostavi komentar