Točak počeo da se okreće

, , , , , ,

U opuštenoj atmosferi, rotarijanci proslavljaju osnivanje svog kluba u Vranju, uz geslo sa pozivnice – “budućnost pripada nama”

– Mogu slobodno da kažem – otvorio je osnivačku Čarter svečanost Rotari kluba Vranje dr Nenad NEDELjKOVIĆ, njegov prvi predsednik – da večeras prisustvujemo istorijskom trenutku kako za grad Vranje, tako i za Pčinjski region. Ovaj 25. septembar biće zabeležen u istorijskim analima grada Vranja, kao trenutak kada je nakon 135 godina od kako je nastao, Rotari točak počeo da se okreće i na ovom prostoru.

HIMNE I GUVERNERI

Čarter svečanost Rotari kluba Vranje održana je u večernjim časovima, u konacima manastira sveti Prohor Pčinjski. Još pri samom dolasku na parking manastira, bilo je jasno o kakvoj se ekipi ovde radi – luksuzni automobili, džipovi sa zatamnjenim staklima, mnogi sa stranim registracijama. Slika voznog parka ispred manastira, dopunjuje se i vlasnicima vozila. Muški su većinom u tamnim odelima, sa svilenim kravatama, udobna i moderna obuća, sve firmirano i za običan svet nedostupno. Lepši pol ne zaostaje, tu je visoka moda, nakit, prefinjena šminka i frizure. Uostalom, jedan od kriterijuma za prijem u Rotari klub je i poslovna uspešnost članova, i njihova stabilna ekonomska situacija.

Rotarijanci se polako okupljaju, slede srdačni pozdravi, celivanje, kako si, kako si ti, šta ima… Ulazi se u antre konaka, i tu je odmah sofra sa bogatim posluženjem: činija sa žitom, šafoljčići sa medom, manastirska rakija. Zvanice u srdačnoj atmosferi, dočekuju ovdašnji rotarijanci. Za registraciju i prijem gostiju zadužena je Nadica Pešić, vlasnica cvećare “Nana”. Uz neformalne razgovore, dok predstavnici medija montiraju opremu, sve savršeno organizuje Branimir Stojančić, inače potrparol i član Gradskog veća zadužen za socijalnu politiku.

ISTORIJA

Prvi Rotari klub osnovao je 1905. godine čikaški advokat Pol Haris. Danas je Rotari Internacional najveća nevladina organizacija na svetu, koju čini 32.000 klubova iz više od 200 zemalja, sa 1,2 miliona članova. Prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine. Osim Milana Stojadinovića, poznati rotarijanci su bili i Ivo Andrić, Mihajlo Petrović Alas, arhitekta Bogdan Nestorović, i drugi. Klub je reosnovan 1993. godine.

Prisutni su visoki gosti – guverner Distrikta 2481 Rotari kluba Visarion Zahos, izabrani guverner Distrikta 2483 Vesna Baltazarević, trener Distrikta Velimir Baltazarević, predsednici iz drugih klubova širom Srbije i Balkana.

Od “domaćih”, tu su poznati gradski likovi, inače rotarijanci: Predrag Stanojković, vlasnik preduzeća “Pegazus”, Djorđe Djorđević Bonde, bivši direktor Šumskog gazdinstva, Bratislav Nikolić, vlasnik apoteke prirodnih preparata, Dejan Veljković, direktor KBC banke, Snežana Sotirović, profesor likovnog vaspitanja, Ninoslav Trajković, vlasnik firme „Melfi“, jedne od najuspešnijih ovdašnjih preduzetnika… Od gostiju tu su Igor Andonov, zamenik gradonačelnika, Zoran Veličković, direktor RTV, Dragan Dejanović, slikar, Ljiljana Radivojević, glumica, Suzana Popović Irić, vlasnik TV 017, Kosta Pavlović, direktor “Dunav osiguranja”, i ini.

Radni deo skupa u prepunoj konferencijskoj sali konaka počinje himnama. Prva je himna Rotari internacionale, u stvari prearanžiran marš iz Betovenove uvertire, koja u originalu glasi “Beethoven’s egmont overture, op. 84”. Ali, to nije jedina himna – po pravilima Rotari internacionale, interpretiraju se himne svih zemalja, čiji su državljani prisutni na ceremoniji. Tako ide još nekoliko himni, i na kraju, himna domaćina, “Bože pravde”. Zatim protojerej Vladan Milutinović, sekretar Eparhije vranjske, blagosilja skup i poželi dobrodošlicu, te radni deo može da počne.

ČEKIĆ I ZVONO

Zvanični deo Čarter ceremonije počinje tradicionalno za Rotari klub – udarcem čekića u zvono. Reč uzima Nenad Nedeljković citirajući našeg nobelovca Ivu Andrića, inače istaknutog rotarijanca, “život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo”.

U svečanoj, skoro akademskoj atmosferi govorili su zatim Visarion Zahos, koji je Nedeljkovića ovenčao kolajnom predsednika Rotari kluba Vranje, Dejan Nedeljković, Velimir Baltazarević, Vesna Baltazarević. Zatim su razmenjeni pokloni između domaćina i gostiju iz drugih Rotari klubova, u vidu umetničkih predmeta i etno proizvoda iz sredina iz kojih gosti dolaze.

Udarac čekića o zvono označio je kraj zvaničnog dela svečanosti, i rotarijanci su prešli u trpezariju manastira, na gala zakusku sa aukcijom slika, od koje će prihod otići u humanitarne svrhe. Tu ih dočekuje muzika, instrumental Saše Andonova i vokal Milice Stošić, sa ukusnim repertoarom pop-rok klasike.

U opuštenoj atmosferi, rotarijanci proslavljaju osnivanje svog kluba u Vranju, uz geslo sa pozivnice – “budućnost pripada nama”.

DR NENAD NEDELjKOVIĆ, PREDSEDNIK ROTARI KLUBA VRANjE

O politici se ne priča

Vranjske: Koliko članova broji Rotari klub Vranje?
– Nedeljković: Trenutno imamo 22 člana iz svih struktura društvenog života Vranja, a sastanke održavamo svake srede u 20.00 u Haremluku. Inače, u Rotari klub se ne učlanjuje, u Klub se poziva, na osnovu predloga. Ako ima jedan glas protiv, to se odlaže, ako su dva, odmah se odbacuje.
Da li Rotari klub gaji neke političke ambicije?
– Toga apsolutno nema. Na zvaničnim delovima sastanaka o politici se ne priča, i iz Rotari kluba nikada neće izaći bilo kakav politički stav. Sankcija u slučaju kršenja ovih principa je trenutno isključenje iz Kluba. Pripadnici Rotari kluba su iz različitih političkih opcija, religijskih, nacionalnih… To je njihova privatna stvar, na koju Klub ne može da utiče, ali njihov stav nikada neće biti potpisan od strane Kluba.
Šta Vranje i Pčinjski okrug mogu da očekuju od Rotari kluba?
– Pomoć lokalnoj zajednici, pre svega u materijalnom smislu, ali i u edukativnom. Mi smo još pre zvanične inauguracije bili sponzori Dečijeg odeljenja u Zdravstvenom centru Vranje, sponzori “Borinih pozorišnih dana”, donatori OŠ u Rataju u udžbenicima i tehnici, sponzori dečije nedelje UNICEF-a. Druga vrsta pomoći je edukativna – osnivanjem Rotari kluba, Vranje nije samo ušlo u Evropu, sledeći tendencije, već i u svet! Naše veze daju i te kakve mogućnosti za lokalni razvoj u svim segmentima, putem kontakata sa rotarijancima širom sveta.
Kakve su veze, sa u javnosti pejorativnim pojmom masonerije, i rotarijanaca; pogdegde vas nazivaju “belim masonima”?
– Ljudi vole tu mistiku, kojom je rotarijanstvo pomalo obavijeno, mada smo mi, za razliku od masona, potpuno transparentna organizacija, ali oni i mi nemamo nikakve veze. Što se SPC tiče, tu stvari zavise od eparhije do eparhije. Nama je protojerej Vladan Milutinović učinio veliku čast time što je osvetio naš skup u manastiru sveti Prohor Pčinjski. I ono u čemu se rotarijanci razlikuju od ostalih humanitarnih organizacija, jeste da pomoć Rotari kluba i darovana materijalna sredstva ne mogu koristiti članovi Kluba i njihovih porodica. Takođe, sve akcije koje se rade, finansirane su isključivo našim sredstvima, ili sredstvima Rotari fondacije.

PREDISTORIJA

Podsećanja radi, ideja o osnivanju Rotari kluba u Vranju potekla je još krajem 2006. godine, od strane grupe uspešnih ljudi u svojim profesijama, među kojima su bili Nenad Ilić, tadašnji direktor Filijale fonda zdravstvenog osiguranja, Dejan Nedeljković, vlasnik marketinške agencije “Vidart”, sada već zvanični predsednik Kluba dr Nenad Nedeljković, i još nekoliko gradskih likova. Sastanci su redovno održavani, ali neformalno, jer Klub nije bio registrovan kod državnih organa i Rotari internacionale. No, najzad je svanuo i taj dan.

PREDVORJE MASONERIJE

Nasuprot proklamnovanoj delatnosti Rotari klubova, postoje i mišljenja da je ova organizacija klasična polutajna interesna grupa.
Naša najpoznatija rotarijanka Katarina Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine „Alka”, izjavila je svojevremno:
„Mi nismo ni politički ni verski opredeljeni, ali su naši uticaji u svakom pogledu apsolutno veliki. U svim sferama društva, u svakoj ćeliji. Među nama ima dosta ljudi eksponiranih u politici, koji uz našu pomoć mogu da reše mnoge nedoumice. Priznajem: rotari klubovi uistinu jesu centri moći.”
– Rotarijanstvo je predvorje masonerije, takozvana biznis loža. Ona izvršava sve elementarne uslove nadređene masonske lože, s tim što rotari klub to čini javno, a masoni tajno. Pretpostavlja se da oni članovi rotari kluba koji se dokažu radom, bivaju primljeni u masonske lože. Rotari klub dođe kao neko pripremno odeljenje, čekaonica, priča Milan Vidojević, čovek koji dugo istražuje masoneriju i ostala tajna društva i autor je nekoliko knjiga
Rotarijancima se bavio i publicista Ranko Mandić. On kaže da su oni „naizgled bezazleni klubovi, čija je opšta svrha sekularizacija, da forsiranjem humanističkog duha, u nathrišćanskim i nadnacionalnim – internacionalističkim skupovima, oslabe prevashodnu privrženost članova hrišćanstvu podrivajući njihovu isključivu i nedvosmislenu vernost Hristu”.