Nedorečeno životno delo

Iako je Nela Cvetkovićeva na sva zvona udarala priču zabrani plastičnih kesa, i tako (svesno?) zauzela ogroman medijski prostor, istina je ipak nešto drugačija

Zabrana korišćenja plastičnih kesa u Vranju bila je 1. septembra ove godine udarna vest na svim nacionalnim medijima, a Nela Cvetković, članica Gradskog veća (GV) zadužena za ekologiju, glavna zvezda nekoliko dana. Danas, kada se medijska i svaka druga vrsta halabuke stišala, ostaje dovoljno prostora da se hladne glave prosudi da li je priča o ovoj zabrani obmana javnosti, i to svesna i planirana, samo dobar štos za medijsku prezentaciju ili pak još jedan dokaz nesposobnosti lokalne vladajuće koalicije. GV je još u avgustu 2008. godine razgovaralo o zabrani plastičnih kesa, ta zabrana „stupila je na snagu“ 1. septembra ove godine, ali samo na rečima, dok zvaničnih odluka po tom pitanju nema ni od korova. Prema svedočenju više izvora, zabrana plastičnih kesa, „životno delo“ vranjske ekološke ministarke, ne samo da nije zaživela, nego nije ni doneta, pa sledstveno tome ne postoje ni kazne za njeno kršenje. GV je o ovoj tematici razgovaralo na svojoj sednici od 16. septembra, ali rezultata nema – zabrana plastičnih kesa ne može se probiti do skupštine, pa to ti je.

ZAKON I TUMAČENjE

Najpre činjenice. GV je 2008. godine dalo saglasnost za izradu Odluke o zabrani upotrebe plastičnih kesa u Vranju. Dakle, nije ih zabranilo, nego samo dalo zeleno svetlo da se na zabrani radi. Ko je onda zabranio plastične kese, pretežno preko medija? Ko je to, ako nije ministarka Cvetković, potrčao pred rudu, i hvalio se na sva usta o poslu koji ni na jedan mogući način nije priveden kraju?

– Skupština nikada nije donela odluku o zabrani korišćenja plasičnih kesa. Čekao se Zakon o ambalaži, ali on nije decidirano zabranio plastične kese. Zato nismo želeli da ulazimo u donošenje bilo kakve odluke koja nije zasnovana na zakonu, pa je na GV zauzet stav da pre nego što se o tome izjasni Skupština, zatraži jasno mišljenje Ministarstva – kaže predsednik SG Slobodan Stamenković.

Prema njegovim rečima, ako grad zabrani plastične kese, a to nije po zakonu, proizvođači bi mogli da tuže i lako na sudu dobiju veliki novac. Sednicu GV na kojoj nije doneta odluka o zabrani kesa vodio je zamenik gradonačelnika Igor Andonov.

– Mi smo na GV 2008. godine samo doneli zaključak o davanju saglasnosti za izradu odluke o zabrani upotrebe tih kesa. No, zakon nije regulisao tu oblast, pa se sada čeka tumačenje – kaže Andonov.

UDRUŽENjE PLASTIČARA

KO JE TA NELA CVETKOVIĆ

Prema rečima Hadži Dragana Stojanovića, predsednika Udruženja plastičara Srbije, vlasnika „Megaplasta“ iz Sremskih Karlovaca, u Srbiji ima oko 200 plastičara, koji čine industriju sa 10.000 do 20.000 zaposlenih. On smatra da su nastojanja Nele Cvetković „bezvezni javni istupi“.
– Ljudi lupaju svašta, a mi samo tražimo da se poštuju činjenice. Nema ni jedna država koja je na svetu to zabranila, a samo u EU od plastike živi oko 1,5 miliona ljudi.
– Radimo na akreditovanju laboratorije koja će odlučivati koje su kese razgradive, a koje ne. Ko je ta Nela Cvetković da zabrani plastične kese? Zna li ona da je proizvodnja papirnih i tekstillnih kesa daleko prljavija tehnologija koja je višestruko opasnija po okruženje? Ili da su te kese tri puta skuplje od plastičnih? EU ne zabranjuje plastične kese, a ta Nela zabranjuje. Svašta ljudi! – ogorčen je Stojanović.

Dakle, prevara je očigledna – iako je Cvetkovićeva na sva zvona udarala priču o svom životnom delu, zabrani plastičnih kesa, i tako (svesno?) zauzela ogroman medijski prostor, istina je ipak drugačija – Skupština o tome nikada nije ni raspravljala, a GV samo je dalo saglasnost da se po tom pitanju nešto može i raditi. Kako je onda, i ko, smislio „zabranu“ i njome se šepurio pred celom Srbijom?

Lokalna ministarka ekologije i turizma (kakve li veze jedno ima sa drugim?) Nela Cvetković kaže da je odluka o zabrani plastičnih kesa doneta na poslednjoj sednici gradske vlade, 16. septembra. Zove se „Zabrana upotrebe plastičnih kesa u prodajnim objektima“.

– Neki članovi GV tražili su i mišljenje Ministarstva, ali smo doneli odluku kao takvu. Aleksandar Vasić je primio naš zahtev za tumačenje zakona u Ministarstvu, i kada dobijemo to mišljenje, donećemo i lokalne akte. Kazne su u našoj uredbi uzete iz Zakona o prekršajima, jer su one iz ekoloških zakona drakonske – kaže Cvetkovićeva.

Kako napominje, ona je pročitala mnogo zakona, čak i Ustav, sastavljajući predmetnu odluku, koja se na kraju zasniva na Zakonu o zaštiti prirode, Statutu grada i Zakonu o lokalnoj samoupravi. Začkoljica je samo što odluka nije prihvaćena kao takva, nego samo kao predlog odluke, što do daljeg odlaže njenu primenu. Zanimljivo, u članu 3. odluke kaže se da se u vranjskim prodavnicama mogu koristiti razgradive, biorazgradive i papirne kese i platnene torbe, što nikako ne isključuje i upotrebu plastičnih, inače odlukom zabranjenih kesa (vidi okvir). Najteža kazna je ozbiljna – od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se pravno lice, što je najteža kazna po odluci, dok su druge, za kršenje ostalih članova odluk nešto blaže, i kreću se od 2.500 do 50.000 dinara.

ZABRANjENE A DOZVOLjENE

Na ovom mestu se postavlja logično pitanje – šta je ministarka ekologije čekala dve godine, pa nije radila na zakonskom utemeljenju zabrane? Kako je to stanovništvo edukovano da ne koristi plastiku? Ili, šta se radilo dve godine, osim političkog marketinga i slikanja za televiziju?

– Imali smo razne akcije za decu i školsku omladinu, delili na ulici biorazgradive kese, obeležavali svetski dan ekologije, prošle godine -objašnjava Cvetkovićeva.

Prema njenim rečima, bilo je ukupno desetak akcija, ili za dve godine po jedna akcija na dva meseca. Kvaliteto iskorišćeno vreme, nema šta.

Sve u svemu, od zabrane plastičnih kesa, po rečima Nele Cvetković, nikako se nije odustalo, nego je čitava priča usporena, i to faktorima koji su izvan ingerencija lokalne vlasti.

– Videla sam se sa ministrom Dulićem, koji je pozdravio našu ideju i obećao uredbu koja bi regulisala problematiku plastičnih kesa, a bila promovisana baš u Vranju – objašnjava Cvetkovićeva.

Ali, to se nije dogodilo, a nema najava ni da će se dogoditi, pa je lokalna vlast rešila da sama preseče Gordijev čvor problema. Bar kako tvrdi Cvetkovićeva. Kako tvrdi predsednik Skupštine, do njega još nikakva rešenja u tom smislu nisu stigla. Kome verovati? Ministarstvo ekologije nije se osmelilo da odgovori na pitanja „Vranjskih“ pa zvaničnog tumačenja da li je sve u okviru zakona za sada nema. Ali, marketinga ne nedostaje.

– Zovu i iz drugih gradova, traže model naše odluke, kako bi je primenili u svojim sredinama – objašnjava Cvetkovićeva.

Neće, dakle, ići lako, ma kako to lepo izgledalo u medijima. Ono, i red je tako, pored tolikih krupnih blamaža, kome je još i da se maje plastičnim kesama, tako zabranjenim, a tako sveprisutnim?