Na njenom licu vidi se strah

Eko Taxi Vranje

Bivši suprug još nije vratio ćerku, Branka Ristić, majka, Tamara Lukšić-Orlandić

Zamenica republičkog ombudsmana ogorčena na ponašanje predstavnika vranjskog suda i policije – Stručni tim Centra za socijalni rad najavljuje tužbu za lišenje roditeljskog prava protiv oca – Psiholozi potvrđuju da su ugroženi razvojni interesi deteta



– Dete mi još uvek nije vraćeno, ne znam ni da li će, ni kada će. Postajem očajna. Sumnjam da je BIVŠI SUPRUG JOŠ NIJE VRATIO ĆERKUnakon prošlonedeljnog teksta u vašem listu devojčica izložena još većem pristisku oca, jer na velikom odmoru ne sme ni da izađe iz škole da me vidi. Na njenom licu očigledan je strah – ogorčena je majka Branka RISTIĆ, nedelju dana nakon što su „Vranjske“ objavile priču o kršenju prava njenog deteta koje joj je bivši suprug, policijski inspektor Boban Ristić, oduzeo sredinom 2006. godine. Od tada Boban, podsećamo, prkosi zakonima i sudskim presudama ove države. Ne dozvoljava da Branka viđa ćerku iako je Osnovni sud presudio u majčinu korist i, najpre privremenom merom (2006), a potom i presudom (2007), koja je kasnije postala pravosnažna, dete dodelio na čuvanje, negu i vaspitavanje majci.

Moglo bi se, dakle, zaključiti da su se stvari u odnosu na prošlu sedmicu pogoršale kada je u pitanju interes deteta. Činjenice su sledeće: devojčici se i dalje, više od 1.500 dana, krši pravo da bude sa majkom. Sud ne izvršava svoju presudu i ne radi u najboljem interesu deteta. Policija ćuti, bojažljivo pokreće disciplinski postupak protiv inspektora Ristića i obećava da će ubuduće „biti dobra“. Ljudi iz stručnog tima Centra za socijalni rad (u daljem tekstu CSR) u Vranju i Zaštitnik građana Republike Srbije ne mogu da veruju da se ovo uopšte dešava.

MIZOGINIJA

A izgledalo je da slučaj ide u dobrom smeru nakon što je Tamara LUKŠIĆ-ORLANDIĆ, zamenica zaštitnika građana republike Srbije Saše Jankovića, došla 17. septembra ove godine u Vranje sa ciljem da u razgovoru sa ljudima iz pravosuđa i policije vidi imaju li nameru da stanu u zaštitu dečjih prava. Tim pre što je na papiru sve jasno. No, silna obećanja koja je dobila na licu mesta, pogažena su.

Obećani sastanak u Policijskoj upravi (PU) gde je trebalo da budu dogovoreni dalji, hitni koraci s ciljem vraćanja deteta majci, okončan je bez usvajanja konkretnog plana, bez zaključaka, bez uvažavanja, čak i pozivanja predstavnika CSR koji su samo vlastitom upornošću bukvalno „upali“ na tajni sastanak predstavnika pravosuđa i policije koji su, očito, hteli da ih zaobiđu.

– Ono što zabrinjava, a što je moj ne samo utisak na osnovu razgovora koje sam vodila prilikom posete Vranju i izveštaja CSR nakon tog famoznog sastanka – kaže Orlandićeva – je da u Vranju vlada jedna „mačo“ filozofija koja se graniči sa mizoginijom, odnosno omalovažavanjem žena. Ta filozofija mišljenju žene, pa bila ona majka deteta koja ima pravnosnažnu presudu, ili stručni radnik CSR, ili pak zamenica Zaštitnika građana, ne pridaje značaj. Da nije tako, da Tamara LUKŠIĆ-ORLANDIĆli bi policijski službenik na kraju razgovora „istrčao“ sa pitanjem: „A, zašto mislite da dete želi da živi kod majke?” I da li bi v.d. načelnika policije (Vujica Stošić), na moj komentar da još nije kasno da se pokrene krivični postupak prema osobi, pritom njihovom zaposlenom, koji je načinio krivično delo otmice deteta, rekao, „Tačno je da smo to mogli, ali nismo. Ali, kada bismo to sada učinili, bilo bi zato što to vi tražite“!

Orlandićeva se, logično, pita kako bi Policijska uprava reagovala da je njen zaposleni učinio neko drugo krivično delo, a ne krivično delo „oduzimanje maloletnog lica“.

– Šta bi uradili da je, na primer, zloupotrebio službeni položaj?. Da li se to uvodi neka hijerarhija krivičnih dela? Potpuno je jasno da je PU Vranje imala i ima tolerantan stav prema nezakonitom oduzimanju deteta od roditelja kome je ono sudskom odlukom povereno na staranje – dodaje zamenica Zaštitnika građana.

TUŽBA PROTIV OCA

Ona upozorava da nikako nije dobro što u „Ratu Ristićevih“ njihova devojčica postaje medijski eksponirana i što majci na raspolaganju ostaju mediji, umesto da se izvršenjem bave državni organi. Pitanje je sada, posle najnovijeg rasleta događaja, šta organ starateljstva, stručni tim Centra za socijalni rad kome se uskraćuje poverenje, a pozvan je da pruži stručno mišljenje i pripremi plan izvršenja za vraćanje deteta, može da učini.

Julija STOŠIĆ, supervizor stručnog tima CSR koji radi na ovom slučaju, kaže da oni neće odustati od aktivne uloge u ovom slučaju, iako su, praktično, samo pomoćni organ suda u postupku izvršenja kBranka Ristić, majkaoji ima odgovornost, ali ne i moć.

– Smernice kojih ćemo se mi nadalje pridržavati su sledeće: sa izvršnim postupkom za vraćanje deteta se ne staje, a istovremeno će naš tim podneti tužbu za lišenje roditeljskog prava protiv oca. Zbog toga što je on roditelj koji je u jednom trenutku odlučio da isključi drugog roditelja iz života deteta, zanemarajujući roditeljske obaveze i kršeći grubo dečja prava – kaže Stošićeva.

– Osnovno pravo deteta je da ima kontakt sa oba roditelja – nadovezuje se pravnica CSR Slađana JANjIĆ – i lišavanje roditeljskog prava po eventualnoj sudskoj odluci moglo bi da Bobana liši svih prava i obaveza iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.

Ono što neposredno sledi je tzv. “konferencija slučaja” (neka vrsta sastanka) na kojoj se u ovakvim slučajevima pravi plan i strategija izvršenja sudske presude o vraćanju deteta koji se razrađuju do najsitnijih detalja. Konferenciju organizuje CSR prema smernicama koje se očekuju iz Ministarstva rada i socijalne politike.

– Realno je da taj sastanak bude upriličen u roku od petnaestak dana. Pitanje je ko će se odazvati našem pozivu i ko će koliku odgovornost za to dete demonstrirati. Jer, videli smo kako su se iz pravosuđa i policije dosad ponašali. Mi ovoga puta nećemo dozvoliti da se sastanak, kao onog dana u PU, završi bez zaključaka, bez usvajanja plana izvršenja – kaže Stošićeva.

SUD OPSTRUIŠE SAM SEBE

Ljudi iz stručnog tima CSR podsećaju da izvršni sudija u ovom predmetu Dragan Mitić nije hteo da potpiše plan tima kod prethodnog pokušaja izvršenja presude o vraćanju deteta majci u februaru, sa obrazloženjem da njega taj plan ne obavezuje.

– Uloga suda je ključna. A v.d. predsednika Kačenkov, koji je Zaštitniku građana obećao jedno, na sastanku u PU, samo dan nakon toga, govorio nam je da nema potrebe za žurbom, da dete treba polako pripremiti, da ništa nije hitno. Istovremeno, ni sud, ni policija nisu stručni da procene koji su najbolji interesi deteta. Zamislite, oni ni posle četiri i po godine ne vide ništa loše u tome da dete živi odvojeno od majke. Pritom, sve ukazuje da su interesi jednog devetogodišnjeg deteta ugroženi i to se što pre mora premostiti – upozorava Stošićeva.

Ključna stvar u celoj ovoj priči je da sud ne radi svoj posao. Kako drugačije objasniti da toliko godina ne može da sprovede izvršenje i dete vrati majci po vlastitoj presudi. Uzgred, izvršenje nikakva vrsta opstrukcije ne može prolongirati, jer prosto tako kaže zakon. Kako onda očekivati da otac, bez obzira što je policajac, poštuje zakon? Kako očekivati da ga poštuju obični smrtnici?

 

 

SAŠA JANKOVIĆ LIČNO UKLjUČEN

Ombudsman Saša Janković lično je zainteresovan za ovaj slučaj i insistiraće da se on reši na zakonit i pravičan način uz maksimalno poštovanje prava deteta, saznaju “Vranjske”.

– Podsetila bih sve aktere ovog slučaja, kako one čiji rad Zaštitnik građana ima pravo da kontroliše, tako i one koje po zakonu nema (tužilaštvo i sud) – kaže Orlandićeva – da je prvi slučaj koji je Srbija izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava (VAM protiv Srbije) bio slučaj kada otac nije dozvoljavao viđanje devojčice sa majkom i da je organima Srbije naloženo da tu grešku isprave. A u tom slučaju čak i nije bilo pravnosnažne presude, već samo privremene mere i odugovlačenja sudskog spora. Sud je utvrdio da je prekršeno pravo podnositeljke predstavke na poštovanje njenog porodičnog života i da je došlo do povrede člana 8 Konvencije o pravima deteta.
Odmeravajući visinu kazne u tom slučaju međunarodni sud je utvrdio da država Srbija treba da plati podnositeljki predstavke, 15.000 evra u roku od tri meseca od dana kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, na ime nematerijalne štete i ukupno 4.350 evra za troškove postupka.
– Nažalost, ove kazne ne plaćaju oni koji dovode do kršenja prava građana, već svi građani Srbije koji doprinose budžetu – podseća Orlandićeva.

Majka Branka Ristić najavljuje dalje korake u pokušajima da pravnim sredstvima i praktično dobije staratljestvo nad ćerkom. Ona najavljuje da će, kao krajnje sredstvo, iskoristiti mogućnost tužbe Evropskom sudu za ljudska prava.

 

 

MILENA JOVANOVIĆ, PSIHOLOG U CSR

UGROŽENI RAZVOJNI INTERESI DETETA

Milena JOVANOVIĆ, psiholog u timu Centra za socijalni rad, upozorava da svako ponovljeno izvršenje, prolongiranje i dalja manipulacija detetovim emocijama od strane oca, negativno i štetno utiče na emocionalan, socijalan i sveukupan psihički razvoj deteta donoseći nove traume.
– Napravljene su kompletne procene detetovih potreba i interesa od strane više stručnjaka različitih institucija, ne samo Centra, već i psihologa škole, psihologa Dispanzera Doma zdravlja, celog stručnog tima Centra, Ministarstva i Zaštitnika građana. I sve su te procene bile kompatibilne i pokazale da su ugroženi razvojni interesi deteta. Kao i da autentičan otpor deteta prema majci ne postoji, a da je detetovo ponašanje posledica manipulacija i opstrukcija koje dolaze od oca.
Jovanovićeva dodaje da je dete u prisustvu oca pokazivalo upravo ono što on od nje očekuje u toj situaciji.
– Burno emotivno reagovanje, plakanje na sam pomen majčinog imena u prisustvu oca, jedno je potpuno isprogramirano ponašanje. Jer otac to od nje očekuje, pa dete zna da će tu trenutnu konfliktnu situaciju rešiti upravo takvim ponašanjem, čemu i pribegava. Dete, inače, u situacijama kada otac nije bio u njegovom neposrednom okruženju, a kojima smo mi iz CSR prisustvovali, potpuno spontano prilazi majci i veoma se raduje tim kontaktima. Ali, samo kada je sigurno da otac nije tu negde.

 

 

„POSEBAN“ SLUČAJ

Iz razgovora sa ljudima iz tima Centra za socijalni rad moglo bi se zaključiti da policijski inspektor Boban Ristić kao otac ima nekakav specijalan tretman kod suda i da je postupak daleko od uobičajenog.
– Prilikom jednog izvršenja pred sudom otac je zapretio našem psihologu rečima: „Dosta mi je vas, zapamtićete me“! I napustio sudnicu. Od sudije je psiholog tražio da upućena pretnja uđe u zapisnik, na šta je sudija uzvratio da nije čuo nikakve pretnje. Sudija je tada i dodatno traumatizovao dete vičući na našeg psihologa. V.d. predsednika suda Kačenkov na sve naše primedbe na sastanku u PU reagovao je kao da ih nije čuo, nastavljajući svoj monolog. Službenu belešku psihologa škole, koji je u svakodnevnom kontaktu sa detetom, nazvao je pričom „rekla kazala“. Boban je nama u više navrata pretio. Pismeno smo u više navrata tražili asistenciju policije i obezbeđenje za majku prilikom izvršenja. Sudija Mitić bi govorio da za tim nema potrebe. Kao, „šta se mi iz Centra tu traumiramo“. Navešću vam samo jedan primer uobičajenog izvršenja. Radilo se o bebi od šest meseci koju je otac protizakonito držao tridesetak dana u kući. Došlo je dvadesetak policajca, profesionalni bravar, svi su mehanizmi koji stoje na raspolaganju sudu u ovakvim situacijama iskorišćeni. Otac nije bio kod kuće, razvaljena su vrata i dete je oduzeto od babe. To je primer pravog izvršenja – ukazuje pravnica u CSR Slađana JANjIĆ.

 

 

Muž, policajac, oteo mi je dete

 

 

 

 



  • Ostavi komentar