Mala preduzeća – šansa za pojedince

,

Delu zaposlenih trebalo je omogućiti da uposle sebe i članove porodica, a novoosnovane firme trebalo je da budu vezane za “Simpo” kao pouzdani dobavljači. Štaviše, tih godina je osmišljena i maksima “ceo grad – jedna kompanija”, čime je u celu priču zapravo ugrađen mehanizam buduće propasti

“Mala preduzeća – velika šansa” je knjiga koja već 15 godina predstavlja bibliju za sve ljubitelje lika i dela Dragomira Tomića. Na svakoj od 400 strana oni vide dokaz vizionarske mudrosti predsednika “Simpa” i pravac kojim bi Srbija morala da ide.

BELE RUKAVICE

Za ekonomske stručnjake u tom štivu nije bilo ničeg novog: to je zapravo zbirka podataka i iskustava razvijenog Zapada o notornoj činjenici da je mali privatni biznis temelj svake tržišne privrede. Na to ukazuje i autor predgovora Tomićeve knjige, čovek koji je 1994. zaustavio štampariju na Topčideru, nekadašnji guverner NBJ dr Dragoslav Avramović:

– Svrha ove kompilacije je da pokaže nedovoljan broj i ulogu malih preduzeća u našoj privredi, naročito u pogledu količine radne snage koju zapošljavaju – napisao je Avramović.

Tada mu domaće prilike i ljudi nisu bili poznati, budući da je uglavnom živeo u inostranstvu i bavio se naukom. Kada ga je početkom 1996. Miloševićeva vlast smenila sa mesta guvernera, sve mu je bilo jasno.

– U vili (na Dedinju – prim. aut.) gospodina Tomića večeru služe konobari u belim rukavicama. Onako kako živi on, ne žive ni najveći bogataši na Zapadu – kajao se Avramović.

No, bilo je kasno. Koncepcija porodičnih fabrika dobila je zeleno svetlo od Miloševića, a to nisu mogla da spreče ni protivljenja pojedinaca unutar SPS-a.

Dragomir Tomić počeo je da razvija mala preduzeća unutar “Simpa” dve godine pre nego što je objavio pomenutu knjigu. U januaru 1993, kada se hiperinflacija zahuktavala, “Simpo novine” su uveliko pisale o projektima za otvaranje novih fabrika i onima koji žele da postanu kapitalisti uz pomoć Tomića:

– “Simpo” je bukvalno opsednut. Za samo tri nedelje, od kada je oglas otvoren, Odbor za realizaciju programa primio je preko 250 zahteva zainteresovanih lica, preduzeća ili ustanova – pisale su “Simpo novine”.

Logično je zapitati se otkud niskoprofitabilnoj fabrici nameštaja novac za investicije, i to u vreme sankcija, hiperinflacije i rata u okruženju?

Srbija je tada bila na ivici ekonomskog ponora – ali ne i Tomić. On je imao najvažniju funkciju u državi: bio je deo tima koji je odlučivao o dodeli para iz primarne emisije, što je kasnije dovelo do hiperinflacije od 150 miliona odsto. „Simpo“ je, prema izveštaju Komisije Vlade Zorana Djinđića, zahvaljujući toj njegovoj poziciji profitirao najmanje šest miliona nemačkih maraka.

ZAŠTO JE PRODATA ROSA

Fabrika vode „Rosa“ svakako spada u jedno od najuspešnijih projekata razvoja malih preduzeća. Izgradnja je koštala svega 5,5 miliona evra, a „Simpo“ je ovo preduzeće 2005. prodao „Koka koli“ za 21,5 miliona evra. Pre prodaje Tomić je rekao da se „dragulj“ firme prodaje zarad viših interesa:
– Novac koji bi se dobio od prodaje „Vlasinke“ imao bi suštinski zadatak da oporavi bilans „Simpa“ i da obezbedi normalno poslovanje i razvoj Kompanije – najavio je Tomić januara 2005.
„Vlasinka“ je ubrzo nakon toga prodata, ali „Simpo“ nije stabilizovan, tako da je država poslednjih godina prinuđena da otpušta i oprašta dugove vranjske fabrike u visini od oko 80 miliona evra.

Tomić je devedesetih demantovao da su porodične fabrike otvarane uz pomoć novca iz primarne emisije. Tvrdio je da „Simpo“ ima para zahvaljujući odličnoj prodaji nameštaja u Rusiji. Desetak godina kasnije, međutim, u intervjuu za magazin “Ekonomist”, tvrdio je nešto drugo:

– Kada se tržište prepolovilo, kada nije bilo izvoza…izašao sam sa konceptom malih i srednjih preduzeća da bih pronašao radna mesta za ljude koji su bili viškovi – kazao je Tomić.

PRILAGODjAVNjE

Na konceptu privatnog biznisa počivaju zapadne ekonomije. Mala preduzeća tamo posluju samostalno, a stvara ih preduzetnički duh na slobodnom tržištu, što Srbija ranih devedesetih sigurno nije bila. A, Tomić ne bi bio to što jeste da plemenitu ideju nije prilagodio sebi, odnosno “Simpu” i političkim potrebama vladajuće nomenklature u ono vreme. I, dobili smo nešto apsurdno: mala preduzeća počeo je da stvara lokalni moćnik uz podršku autoritarne vlasti.

Prema Tomićevoj zamisli, delu zaposlenih trebalo je omogućiti da uposle sebe i članove porodica, a novoosnovane firme trebalo je da budu vezane za “Simpo” kao pouzdani dobavljači. Štaviše, tih godina je osmišljena i maksima “ceo grad – jedna kompanija”, čime je u celu priču zapravo ugrađen mehanizam buduće propasti.

O Timićevim malim preduzećima je 1997. u intervjuu “Vranjskim” govorila i saradnica Instituta ekonomskih nauka mr Aleksandra Pošarac:

– Ako su isključivo u kooperantskom odnosu sa Kompanijom, onog trenutka kada ona počne da se ljulja ili kada se suoči sa antimonopolskim zakonodavstvom, ni njima neće biti dobro…Strašno je opasno vezivati razvoj jednog grada i regiona za jednu kompaniju – kazala je Pošarac.

Danas bi bilo pogrešno zaključiti da su sva mala preduzeća, nastala pod Tomićevim okriljem, promašene investicije. Pretraga podataka, međutim, pokazuje da su kritike bile opravdane.

„Simpo“ (ne računajući zavisna preduzeća) poslednjih godina ne beleži gubitke, čak ima i profite od oko 25 miliona dinara. Ako se, međutim, sa sajta Agencije za privredne registre analiziraju konsolidovani finansijski pokazatelji, (finansijski izveštaji ekonomske celine, koju čine matično i sva zavisna pravna lica), onda ispada da su mnoga od tih spoljnih preduzeća zapravo balast. Cifre su nedvosmislene: u 2006, 2007. i 2008. prema pomenutim konsolidovanim izveštajima, Kompanija “Simpo” je zabeležila neto gubitak od preko 1,1 milijarde dinara!

“Simpo” je stvorio na desetine pravnih subjekata: osnivane su tzv. porodične fabrike, pa firme sa mešovitim (inostranim) kapitalom, a poslednjih godina i zavisna preduzeća. Mnoga od njih imaju više od 50 zaposlenih, zbog čega ih je teško svrstati u mala. Na sajtu Kompanije, međutim, stoji da je “Simpo”, “kao veliki i uspešan sistem, postao glavni nosilac pokreta formiranja malih preduzeća i da je stvorio mrežu samostalnih, fleksibilnih i čvrsto povezanih porodičnih fabrika, malih preduzeća i radionica, te da u okviru Kompanije funkcioniše preko 80 takvih firmi”. Drugim rečima, sve što nije striktno vezano za matičnu fabriku, Tomić verovatno svrstava u mala preduzeća.

Kako ona danas posluju? Štaviše, da li uopšte postoje?

Rezultati su poražavajući. Bar dvadeset “Simpovih” malih fabrika izbrisano je iz privrednog registra ili se nalazi u postupku likvidacije. Mnoga preostala posluju loše poslednjih godina, dok za neka nema dostupnih podataka, pa se ne može utvrditi da li još uvek deluju samostalno, odnosno da ili su ugašena ili su ponovo stavljena pod okrilje Kompanije (vidi okvir).

GARANTI

Na osnovu kojih kriterijuma je Tomić određivao ko može da otvori malo preduzeće u saradnji sa “Simpom”, pokušao je da objasni u intervjuu Vranjskim 1995. generalni direktor Milan Nikolić:

– Uvek smo se rukovodili time da odaberemo ličnost koja će nam biti garant da će fabrika uspešno raditi – kazao je Nikolić.

On je tada tvrdio da je taj kriterijum ispunila i Srbislava Manić, jedna od direktorskih rođaka, kojoj je pružena mogućnost da otvori fabriku tepiha “Siman” u Bujanovcu. Danas je ta fabrika u likvidaciji.

Nešto slično čelnici “Simpa” govorili su i o fabrici u Radovnici. Danas znamo da je država tamo upumpala iz Fonda za razvoj od 2,5 miliona evra, te da je pogon nedavno svečano otvorio ministar Mlađan Dinkić. Finansijski izveštaji o poslovanju, međutim, pokazuju da je Fabrika dečijih krevetića u Radovnici za četiri godine (2006 – 2009.) napravila gubitak od preko 140 miliona dinara iliti oko 1,4 miliona evra.

Svi se sećamo priče o stotinama farmi ovaca i poljima pod zasadima dunja od kojih mogu da se prizvedu milioni litara prvoklasne rakije. To se nekako izjalovilo, pa je „Simpo“ pre nekoliko godina nudio na prodaju te firme sa perspektivom i dugovima, ali kupaca nije bilo. „Simpo Vlasina“ i „Simbi“ iz Crne Trave nastavili su da prave gubitke.

Tomić je u mala preduzeća upumpavao i strani kapital, a da niko zapravo ne zna ko stoji iza tog novca. Primera radi, kada je osnovana Fabrika hrane „Dunja“, „Simpo“ je bio manjinski partner sa 35 odsto kapitala, dok je većinski vlasnik bila švajcarska firma „Food industries“. Mediji su objavili da Tomićeva snaja Dragana zapravo stoji iza svega, a demantija nije bilo. Kako god, danas „Dunji“ ne cvetaju ruže.

Ipak, ima i suprotnih primera. „Simpo“ je u centru grada otvorio pekaru „Simp luks“, a većinski vlansici ovog preduzeća bili su bliski rođaci Tomićevog najbližeg saradnika Svetislava Ljubića. Danas je to preduzeće u potpunosti njegovo vlasništvo i radi dobro.

„Kuća stil“ je bila brend koji je takođe nastao pod okriljem i uz pomoć kapitala “Simpa”. Sada, međutim, nije tako. Stopostotni vlasnik ovog časopisa je firma “Evis”, čiji je osnivač Tomićeva supriga Edit. O tome kako je “Simpo” prodao svoj kapital supruzi predsednika Kompanije i pod kojim uslovima javnost ne zna gotovo ništa. “Kuća stil”, bogu hvala, takođe radi dobro.

LISTA (NE)USPEHA

• Fabrika ramovskihkonstrukcija Preševo – brisana izregistra
• Simpres – M – dobroposluje, 100 odsto privatan
• Sibarfleks – dobro posluje, 100 odstoprivatno
• Vranjskaindustrija stakla ?
• SIK – dobro posluje
• Simtak – loše posluje
• Simbi – loše posluje
• Simgal – dobro posluje
• Sipor – dobro posluje, 100 odsto privatno
• Milanović – aktivno, ali bez podataka orezultatima
• Simpo agrar – brisano iz registra
• Siman – u likvidaciji
• Veso – nema izveštaje za tri godine
• Simklif – brisanoiz registra
• Simed – brisano izregistra
• Simpo Majdanpek –u stečaju
• Simpo cveće – dobroposluje
• Simpo Vlasina –loše posluje
• Simpo Sirogojno –loše posluje
• Simpo dekor – dobro posluje
• Simpo drvo – loše posluje
• Simpo dečji krevetići– loše posluje
• Simpo line – dobro posluje
• Kondiva – loše posluje
• Dunja – loše posluje
• Kuća stil – dobroposluje, 100 odsto privatan
• Simtraf ?
• Rosa – prodata
• Si market – loše posluje
• Simpo tours ?
• Frančesk.elastomeri, prodata – bez podataka o rezultatima
• Simflin ?
• Simpo mir ?
• Fabrika treseta ?
• Simaz ?
• COMO – prodata,
• Fabrika kožnih garnitira – prodata
• Eurokep – u likvidaciji
• Simpotepisi – loše posluje
• Fabrika stilskog nameštaja Surdulica -brisana iz registra
• Sim-chem –dobro posluje
• Simpak ?
• Petrović ?
• SrnaS 91 – dobro posluje, 100 odsto privatno
• Elegant – aktivan, bezpodataka o rezultatima
• Simpoprint– brisan iz registra
• Taska –aktivan, bez podataka o rezultatima
• Fabrikamehanizama i stolica ?
• Spaskom ?
• Simpo luks – dobro polsuje, 100 odsto privatno
• Simag – dobro polsuje
• Marković – brisan izregistra

SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (4)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (3)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (2)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (1)