Žbevac kao Kumrovec

Eko Taxi Vranje

Ko vlada Vranjem, Novica Mitić, Perica Janković, Goran Petrović, Srboljub Dimitrijević

Ako se baci samo letimičan pogled na vranjsku političku, privrednu i uopšte javnu scenu, lako se uočava da je na njoj dominiraju oni koji nemaju izvorno vranjsko poreklo. Najviše je Pčinjana, ali i Poljančana, Bujanovčana, onih iz hanskih i uopšte južnomoravskih sela



 

 

Bez obzira na okolnosti, u Vranju će uvek postojati gotovo arhetipska netrpeljivost između sela Ko vlada Vranjemi grada. Ljudi koji sebe smatraju, pravim, izvornim Vranjancima kažu da „lukavi i opasni“ seljaci sistematski otimaju deo po deo gradske kaldrme šireći se, kako je primetio jedan od naših sagovornika, kao kancer na ono što je preostalo od zdravog čaršijskog tkiva.

– Osim rođaka i prijatelja, ljudi sa sela dovlače ovamo i svoj mentalitet, običaje i navike. Pa, pogledajte samo lokalnu samoupravu, firme i ustanove. Na svakom mestu imaju svog čoveka, veze i uticaj – kaže jedan doskorašnji gradski funkcioner.

ROŽDACE I POLjANICA

Ovaj sagovornik, koji tvrdi da je potomak stare gradske familije, dodaje da ceni prave seoske domaćine, dobar sir, rakijica i ostalo, ali da mu ni malo nisu simpatični oni koji pokušavaju da se mešaju u sve, a još uvek imaju tragove skorenog blata na cipelama.

Na drugoj strani, ljudi rođeni na selu ili još uvek tamo žive kažu da se zbog te činjenice ne osećaju manje vrednim, smatrajući s pravom da i njima pripada komad gradskog betona i vazduha. Novica Mitić, sindikalni lider zaposlen u JP „Novi dom“ i danas živi u Donjem Žapskom.

– Ponosan sam na svoje poreklo i mislim da nisam manje vredan od ljudi rođenih u gradu – kaže Mitić.

– Došli su odnekud, dobili stanove u «Koštani» ili «Jumku», ali su nastavili da žive starim načinom života. Za praznike kolju životinje u kadama, samo nešto dovlače sa sela. Sećate li se devedesetih i inflacije, kada je plata bila dve marke? Odeš na pijacu, seljaci sve naplaćuju u markama, a ti se vrtiš jer nemaš ni za dva jaja. Pošto sir, pitaš, a on ti kaže pet maraka, i tačno vidiš da mu milo što nemaš, što se patiš – seća se jedan naš sagovornik sagovornik.

Ako se, međutim, baci samo letimičan pogled na vranjsku političku, privrednu i uopšte javnu scenu, lako se uočava da je na njoj dominiraju oni koji nemaju izvorno vranjsko poreklo. Najviše je Pčinjana, ali i Poljaničana, Bujanovčana, onih iz hanskih i uopšte južnomoravskih sela. Naravno, da ne zaboravimo Žbevac, koji neki nazivaju i vranjskim Kumrovcem.

Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja poreklom je iz Surlice, pčinjskog sela, a otuda, iz sela koja gravitiraju Pčinji je poreklom i narodni poslanik DS i šef odbora te stranke Goran Stefanović, zatim njegovi stranački drugovi Dragoslav Nedeljković (Kozji Dol), direktor filijale RZZO, Aleksandar Trajković, zamenik direktora Direkcije, ali i Velin Ilić (Crveni Grad), generalni direktor „Alfe“.

Iz poljaničkog kraja su Dragan Stojković (Roždace), direktor Direkcije, Slađan Ivanović (Poljanica), direktor Muzeja, ali i Vlajko Jović (Golemo Selo), bivši direktor Jumka. I mnogi bivši, pomalo zaboravljeni funkcioneri su iz okoline Vranja. Stojadin Stanković, na primer, bivši predsednik opštine je iz Surdula kod Barelića, Časlav Ilić, predsednik opštine i potonji načelnik okruga iz Zlatokopa, Dragan Janjić, bivši narodni poslanik DS iz Sejaca a Dragan Tomić, nekadašnji predsednik opštine je iz Bunuševca. I većina sadašnjih funkcionera vode poreklo iz seoskih i prigradskih naselja. Slobodan Stamenković, predsednik gradske Skupštine poreklom je iz Tibužda, a njegov zamenik Zoran Antić iz Lepčinca. Kad smo kod socijalista, Dragan Ilić, predsednik vranjskog SPS i direktor Gimnazije je iz Stubla, dirkektor Vodovoda Stojan Dimčić iz Ćukovca, načelnik okruga Budimir Mihajlović iz Žbevca, poslanik Milan Nikolić iz Ljiljanca, Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku iz Sebevranja.

RATAJE I PAVLOVAC

Član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Dejan Ilić je iz Krive Feje, njegov kolega za oblast informisanja, simpovac Siniša Mitić iz Pirota, Svetislav Ljubić, bivši predsednik opštine i takođe simpovac je iz Krševice. I mnoge vranjske demokrate su poreklom iz ruralnih krajeva. Goran Petrović, direktor „Novog doma“ je iz Donjeg Vrtogoša, Zoran Najdić, član Gradskog veća za kulturu poreklom je iz Turskog Buštrenja kod Preševa, a njegov kolega zadužen za sport i omladinu, Dejan Ivanović iz Poloma kod Vladičinog Hana. Što se „eksperata“ iz G17 tiče, predsednik vranjskog odbora stranke Uroš Trajković je rodom iz Rataja, Nela Cvetković iz Pavlovca a Dragan Janjić, pomoćnik gradonačelnika je po majci iz Bujanovca. Iako Srboljub Dimitrijević, profesor filozofije na Univerzitetu u Nišu (vidi okvir), tvrdi da Vranje, zapravo, nema građanski sloj, izvorni Vranjanci su, između ostalih, Radoslav Mojsilović, poslanik Nove Srbije, njegov partijski drug Marijo Durmanić, član GV za komunalnu delatnost, socijalista Petar Milosavljević, direktor Komrada, Perica Janković, član Gradskog veća zadužen za preduzetništvo i Boža Djorđević, donedavni direktor Vodovoda.

 

 

NOVICA MITIĆ

PONOSIM SE SVOJIM POREKLOM
Novica Mitić– Postoje predrasude prema nama koji smo iz sela, ali je praksa pokazala da su ljudi sa sela često umniji i uspešniji. U životu su najvažniji obrazovanje i vaspitanje, a to nema veze sa poreklom. Oni koji ponižavaju ljude sa sela zapravo pokazuju svoje vaspitanje. Ja sam svojim poreklom nemam problem, gde god da odem ističem da živim na selu – kaže Novica Mitić iz Donjeg Žapskog, regionalni lider sindikata Nezavisnost.

 

 

 

GORAN PETROVIĆ

NE DOTIČE ME
Goran Petrović– Nedopustivo je da takve podele postoje jer ljude ne treba ceniti po poreklu već po znanju i stručnosti. Čuo sam priče o sebi u stilu „vi seljaci“, ali me one ne dotiču – kaže direktor Novog doma.

 

 

 

 

PERICA JANKOVIĆ

NEDOPUSTIVA PODELA
Perica Janković– Sama ta priča o podeli na seljake i stare Vranjance je degutantna. Svi mi koji živimo na teritoriji Vranja smo isti. Ljude u stvari dele oni takozvani Vranjanci, Vranjanci po zanimanju, što je nedopustivo. Uostalom, Srbija je seljačka zemlja – kaže lokalni ministar za preduzetništvo.

 

SRBOLjUB DIMITRIJEVIĆ

U VRANjU NEMA GRADjANSKOG SLOJA
Srboljub Dimitrijević– Činjenica da se građanski sloj izugubio da i javni i politički život u Vranju vode ljudi koji su odnekud došli, veoma se odražava na kvalitet i način života. Međutim, Vranje je grad u koji se dolazi i iz koga se ide, tako da ovde zapravo nema starih gradskih porodica kao, na primer, u Francuskoj gde neka porodica u datom mestu živi vekovima. Ovde to nije slučaj jer Vranje služi kao odskočna daska za odlazak dalje, najčešće na sever. Kao i u čitavoj Srbiji, i ovde se političari ne bore za opšte, već samo za lične interese. Ljudi koji dolaze donose svoje navike i običaje, koji čine njihov identitet, a one često imaju ozbiljne posledice. Imamo problem dvojstva, ljude koji na primer rade prepodne u sudu ili opštini, gde treba da štite zakon, a popodne idu na groblje, na parastos, gde jedu sarme. Konačno, iz Vranja su otišle gotovo sve stare porodice i u Vranju jednostavno nema građanskog sloja

 

KO JE ODAKLE

Miroljub Stojčić, gradonačelnik Surlica
Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine Tibužde
Zoran Antić, zamenik preds. Skupštine Lepčince
Igor Andonov, zamenik gradonačelnika Makedonija
Uroš Trajković Rataje
Nela Cvetković Pavlovac
Milan Nikolić, narodni poslanik Ljiljance
Budimir Mihajlović, načelnik okruga Žbevac
Negovan Stanković, državni sekretar Sebevranje
Dragan Nikolić Prekodolce
Goran Stefanović, poslanik Rakovac

Pčinja: Miroljub Stojčić, Dragoslav Nedeljković, Aleksandar Trajković, Velin Ilić, Goran Stefanović

Poljanica: Dragan Stojković, Slađan Ivanović, Vlajko Jović

Vranje: Radoslav Mojsilović, Petar Milosavljević, Perica Janković, Boža Djorđević, Nenad Stošić



  • Ostavi komentar