Vranje je danas grad bez identiteta

Prvi put posle četrdesetak godina raspisuje se javni konkurs za uređenje prostora od Pošte do zgrade Načelstva i Gradske uprave, kao i poteza ispod spomenika Čika Miti

Grad Vranje, Direkcija za razvoj i izgradnju i Društvo vranjskih arhitekata nedavno su potpisali Ugovor o poslovnoj saradnji. Predmet Ugovora je organizovanje i sprovođenje javnog urbanističko-arhitektonskog konkursa za dobijanje idejnog rešenja parternog uređenja centralne pešačke zone glavne ulice, od Pošte i Robne kuće pa do zgrade Načelstva i Gradske uprave, kao i dobijanje idejnog rešenja poteza ispod spomenika Čika Miti, a preko puta bivše zgrade SDK i Hotela „Vranje“. Raspisan je i javni konkurs na republičkom nivou, koji je otvoren do 15. decembra.

U čemu je i koliki značaj ovog ugovora, šta on sadrži i podrazumeva, ko će odlučivati o najboljem rešenju i koliko će to koštati građane Vranja, razgovaramo sa Zoranom Stojevićem, predsednikom Društva vranjskih arhitekata.

GRADSKO JEZGRO

Ovo je prvi javni arhitektonski konkurs nakon mnogo godina. Šta to znači za Vranje?

– Ne bih mogao sa sigurnošću da kažem kad je poslednji put bio raspisan konkurs za neku javnu površinu ili objekat, ali sam iz razgovora sa starijim kolegama čuo da je to bilo negde početkom sedamdesetih godina za poslovno-uslužni centar grada između ulica Beogradske, Stefana Prvovenčanog (tada Maršala Tita) i Generala Belimarkovića. A što se tiče značaja i važnosti uspostavljanja institucije konkursa, mislim da ne treba ništa više reći osim da je to jedini ispravnan i logičnan put za iznalaženje najboljeg rešenja za gradski prostor. Kamo sreće da je bilo konkursa i za značajnije delove grada ili javne objekte, jer nam tada, sigurno, okruženje ne bi izgledalo ovako. Ono što je dobro i ohrabrujuće je to da su Gradska uprava, Direkcija za izgradnju i razvoj grada Vranja i Zavod za urbanizam Vranja otvorili vrata struci i direktno je uključili u rešavanje ovako složenih i bitnih stvari za život svih nas. Treba reći i to da se veoma retko ili skoro uopšte ne raspisuju konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma ni na nivou Srbije.

BESPLATNO ZA STUDENTE

– Prvobitna ideja je bila da se konkurs raspiše na lokalnom nivou, a onda je odlučeno da ipak treba izaći iz tih okvira i ponuditi svima u Srbiji da učestvuju. Kuriozitet je da je konkurs otvoren i za studente i da je njihovo učešće besplatno. Od njih se posebno očekuje da daju svoje viđenje stvari i interpretaciju prostora u vremenu koje dolazi.

U gradu vlada urbanistički haos. Koji su najvažniji uslovi koji su postavljeni u ovom konkursu?

– Sadašnje stanje i tendencije izgradnje gradskog prostora su neprimerene vremenu u kome živimo, a ono što je najvažnije ne obezbeđuju razvoj grada i kvalitet življenja.

Zadatak koji je postavljen pred učesnike nije nimalo lak. Ono što je možda najslabija i najbolnija tačka u gradu je saobraćaj. U proteklom vremenu ovo pitanje nije rešavano na pravi način, tako da je ostavilo traga i na uslove sadašnjeg konkursa. Nadamo se da će se kroz rešenja konkursa dobiti predlozi ili bar smernice za neko buduće rešenje. Uslovi konkursa se najviše odnose na to da se za centralno gradsko jezgro, koje se odlikuje odsustvom urbane matrice i povezanosti okruženja sa centrom, pronađe najbolje rešenje, sa kojim bi se došlo do uspostavljanja identiteta grada. On bi u sebi trebalo da sadrži reanimaciju, transformaciju i unapređenje postojećih sadržaja u cilju ostvarenja održivog prostora i ambijenta primerenog sadašnjim i budućim potrebama grada.

Da li će udžerice preko puta SDK i Hotela „Vranje“ biti srušene?

– To zavisi od ideja i rešenja koja će ponuditi učesnici konkursa i njihove prihvatljivosti. U svakom slučaju ostavljen je prostor da se uzme u obzir i ekonomski parametar sa kojim bi se opravdale sve akcije i intervencije u datom prostoru. Svesni smo da živimo u vremenu koje je usko povezano sa komercijalnim činiocima. Sa druge strane, gradu treba prostor koji će biti uspešan i održiv, oslonjen na kulturnu baštinu i prošlost, a koji će istovremeno graditi novu realnost i budućnost.

ŽIRI I NAGRADE

Ko će odlučivati o najboljem rešenju za uređenje centralne pešačke zone?

DRUŠTVO VRANjSKIH ARHITEKATA

Zahvaljujući nemarnosti, nezainteresovanosti i nestručnosti, Vranje je već duži niz godina izloženo najbrutalnijem fizičkom razaranju. Zatarabljene fabrike će, možda, neke srećnije generacije opet otvoriti, tajkunska bratija će, možda, jednog dana, u uzajamnom polaganju računa svesti kriminal na „razumnu“ meru, ali urbanistički haos ostaje za sva vremena kao žig sramote na licu ovog devastiranog grada.
Na prvoj liniji odbrane grada, posle mnogo godina našle su se vranjske arhitekte koje su 2009. godine, marta meseca, formirali svoje udruženje čiji je cilj afirmacija, unapređenje i zaštita arhitekture kao profesije, njenog statusa u okviru društvenih i kulturnih tokova u Srbiji.

– Konkurs je pripreman i organizovan u skladu sa Pravilnikom o konkursima iz oblasti urbanizma i arhitekture. Osnovni princip je da se preko organizovanja konkursa obezbeđuje učesnicima i investitorima nepristrasnost ocene i profesionalnost donošenja odluke. Formirani su Komisija za konkurs i stručni Žiri konkursa. Raspisivač konkursa je imenovao Žiri u sledećem sastavu: doc. Dr Aleksandar Keković, predsednik, prof. Dr Miroslav Ralević, zamenik predsednika i članovi doc. dr Čedomir Vasić i arhitekte Većija Kostić i Živojin Bata Kara-Pešić. Zamenica članova žirija i izvestilac je arhitekta Slađana Popović, a sekretar je arhitekta Nenad Stojković.

Koja je dalja procedura sprovođenja rešenja u delo?

– To je regulisano pravilnikom i ugovorom, tako da autori nagrađenih radova prihvatanjem nagrade pristaju da njihovi radovi posle konkursa u celini ili delimično budu ugrađeni u buduću plansku dokumentaciju. Ovo će ujedno biti i osnov za izradu Regulacionog plana predmetne zone i dalju izradu idejnih i glavnih projekata.

Koliko će to koštati grad Vranje?

– Sa ovakvim pristupom poslu, uspostavljanjem institucije javnog nadmetanja i daljim sprovođenjenjem procedura po zakonu, trebalo bi da građane košta najmanje, a zauzvrat da dobiju najviše moguće. Nagradni fond je 800.000 dinara: od čega je na prvu nagradu odlazi 400.000, drugu 200.000 i treću 100.000 dinara. Uz to ćemo imati i dva jednakovredna otkupa od po 50.000 dinara.