Poznajem te po koraku

Dragan Nedeljković, zamenik makedonskog ministra za kulturu, i njegova supruga Žaklina, želeli su da se posle građanskog braka, u kome su dvadesetak godina, jedno drugom na vernost zakunu i u crkvi, u Draganovom rodnom Sodercu. Glavni gost bio je Ivica Dačić, a svatove su zabavljali poznati estradni umetnici

– Naš Dragan Make rešio je da se posle 20 godina u građanskom braku venča u crkvu i učvrsti vezu. Baš na vreme, kad je najpotrebnije, jer ima 46 godine i tad se najviše razvrće pupak, posebno ako je neko na vlast. E, Bog da blagoslovi njega i njegovu ženicu Žaklinu, da ne behu oni nikad nam put ne bi napravili. Raširiše ga, nasipaše čak do manastira Svetoga Semiona. Da ne veruješ, one u Vranje što drže uzde u ruke tolke godine smo molili da se ne davimo u blato, da možemo kao ljudi da dođemo do groblje, do kuće – pričaju stariji meštani sela Soderca dok stoje ispred kapije Nedeljkovića i očekuju da počne svadbeno veselje.

PARA NA PARU

A, to nije bila obična svadba niti obično veselje. Dragan Nedeljković, zamenik ministra za kulturu u Vladi Makedonije i zamenik predsednika Demokratske partije Srba rešio je da se sa suprugom Žaklinom venča u manastiru Sveti Semion koji je od njegove rodne kuće u Sodercu na pet minuta hoda uz seosku reku. Da nije obična svadba najavila su brojna policijska vozila i policajci koji su se rasporedili u nedelju (12. septembar) prepodne od autobuske stanice u Vranju, pa pet kilometara sve do manastira u Sodercu. Glavni gost na svadbi bio je lični Draganov prijatelj Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije. Od vranjskih političara čast da bude jedan od stotinak svatova imao je samo Budimir Mihajlović, načelnik Pčinjskog okruga, koji je nekako odskakao od makedonskih zvaničnika.

– Drago mi je što ću radost povodom crkvenog venčanja sa suprugom Žaklinom da podelim sa ljudima koji mi puno znače u životu – rekao je Nedeljković.

Pored Dačića, Mihajlovića i makedonskih političara tu su bili rođaci i komšije. Otprilike oko stotinak zvanica. Na svadbu bez pozivnice nije moglo da se dođe.

– Ovaj dan posvećujem mojim roditeljima koji me sada, nadam se, gledaju sa neba i ponosni su na mene. Želim da im se odužim za sve što su mi pružili u životu, vaspitanje i mogućnost da se školujem i postanem to što jesam – pre svega dobar otac i suprug – pozdravio je prisutne Nedeljković.

Dragan svoje Soderce nikad nije zapostavljao. U selu su ih zvali Makedončiki jer se njegov otac doselio iz Lopardinca kod Bujanovca, a meštani, iako je selo u Srbiji, odmah procenili: «On je od odozdol, iz Makedoniju». Dragan je dobio od Makedončiki nadimak Make. Završio je Poljoprivredni fakultet u Skoplju, radio na farmama na Vlasini, a potom se zaposlio u Koštani. U vreme inflacije bio je predstavnik Koštanine setrinske firme u Skoplju. Od tada počinje njegov uspon koji traje do danas.

– More, srećno se i oženija. Na Žaklinu tatko imućan, pa si ubavo legnala para na paru i kako da ne firaje – viče jedan od meštana.

ČEDA, BILjA I NOVICA

– Vreme je da se krene u manastir, čeka vladika – čuje se.

Dragana i Žaklinu čekaju čeze ili kako neko reče soderačke kočije. Penju se, konj kreće lagano, svatovi iza. Za njim meštani. Prolazi se pored kuća, svi izašli, aplaudiraju, neko usklikne od sreće: «Srećno da ti je Draganče»!

U porti narod, u maloj crkvici obred venčanja može da prati samo uža familija i visoke zvanice. Dragan i Žaklina staviše krune na glave, zakleše se na vernost, poštovanje i ljubav pred Svetim pismom i vladikom Pahomijem, koji ih je lično venčao. Nasta čestitanje. Ministar Dačić nakon izlaska iz crkve odahnu, ali džaba. Kad skočiše trubači, a posebno gočobija koji kleknu i poče da udara maljicom u goč kao pinter u čvor, a Jovica dunu u trubu te za malo da mu obrazi popucaju, ministar nije mogao da izdrži. Zna Ivica za red, izvadi hiljadarku iz džepa i dade je prvom trubaču do sebe. A, onda se izmače. Pustio je ostale da se vesele, a njega opet spopadoše pojedinci koji bi da se slikaju, kao i mesni aktivisati SPS da mu se predstave i ukažu koliko su bitni za Soderce i razvoj sela.

Dragan i Žaklina ponovo se popeše u čeze i blagosloveni krenuše natrag svojoj kući. Gosti se smestiše, krenu Čeda Marković sa pesmom, krenu i Dragan. «Pred porta bi me, mome, čekala».., ječi u dvorištu. Dođe i vladika Pahomije da blagoslovi sofru i krenu: «Mnogaja leta, mnogaja ljeta»…

Ministar Dačić, oko dva popodne, rešio da ide, obaveze su velike, helikopter u krugu kasarne kod pijace već je bio zagrejan. Sa njim ode i vladika. Policajci koji su odmarali pored puta ponovo su bili rasporđeni na 50 do 100 metara razdaljine u dužni od oko pet kilometara. «Prete mu stalno, znate li koliko neprijatelja imamo. Ne znate, jer broj im se ne zna», viče čičica sa šajkačom na glavi.

Ali, kao da tek tada nastade ona prava, domaćinska atmosfera. Iz starinke, seoske kuće koju je Dragan prelepo renovirao, izađe sa mikrofonom u ruci Biljana Jeftić, utegnuta u pantalone, pristojno dekoltirana, pa na štikle, a bluza igra na njoj.

– Baš je briga, svaka joj čast, ispratila onog njenog Acu na «Farmu», pa sad će da uživa, dobro zaradi i potroši na svoj merak – dobacuje jedna od meštanki.

Biljanu svi dočekaše radragano, kreće pesma. Ali, nije Biljana jedino iznenađenje, izlazi i Radiša Urošević.

– E, t’j, k’d pušti glas sve lisje od ora’ omlati – viče starina sa šajkačom na glavi.

Veselje traje, onako kako je zamislio ministar Dragan. Vozi se u čeze sa Žaklinom dvorištem, u krug, a sa njima Biljana i Novica sa mikrofoiima pevaju po želji. «Kazuj krčmo», «Niška banja», “Poznaćeš me po koraku”, «Svilen konac», Dragan ne ispušta čašu iz ruke, kad nestane pića spoljni momak dotrči i donese po volji.

Igralo se i kolo u dvorištu, potom se postavio se ručak.

– Svega ima, pa i od popa uvo- viču meštani.

Slede zdravice, pa posle ručka opet veselje. Pevaju Čeda, Bilja i Novica, svira Jovica Ajdarević i njegova banda, trese se zemlja u Sodercu. Razveselio se i Buda Mihajlović, načelnik Pčinjskog okruga. Proradila žbevačka zemljačka veza sa Čedom. Peva Čeda, Buda se veseli i žali za mladošću. Pao u dert, odavno ga ljudi nisu videli u takvom raspoloženju.

– Na televizor samo stiska kad zbori, ne mrdav mu ni čelo ni obrazi, a sad puštija teraježa, da se izripa i proveseli. Alal da mu je – dobacuju meštani.

I sve tako do osam uveče kad nestade struja. Gosti iz Makedonije rešiše da idu. Isparatiše ih sa muzikom i još nisu ni izašli iz Vranje, kad dođe struja. Dragan i Žaklina i njihove dve prelepe ćerke nastaviše da se vesele sa rođacima i prijateljima. Do duboko u noć.

DAČIĆ KAO MITKE

Dolazak ministra Dačića najviše je uzbudio žitelje Soderca. «Nema ih glavešine iz Vranja, čuli li ste, zort bato, nisu napravili put kako treba, pa se sakrili kako poganci u rupe», šapuće jedan stariji čičica. Aplauzi, svi bi da im se deca slikaju sa ministrom. On udovoljava željama, ali mladoženja i nevesta hitaju mu u susret i nastaje ljubenje, čestitanje. Trubači Jovice Ajdarevića skaču, trče prema ministru, kreće «Marš na Drinu». Ministar diže ruku, otpozdravlja, smešta se pod trem gde su stolovi za goste. Gočobija iz orkestra Ajdarevića briše znoj sa čela: «Ovaj put ministar zab’ravi da zavuče ruku u džep, al sledeći kad manem sa maljicu u goč ima da ga izvezdim i podsetim da je iz Žitorađe i da se zna kakav je red kod nas», priča sam sa sobom.
U međuvremenu, pred kapijom žamor. Staje džip iz koga izlazi vladika Pahomije. Dolazi Dragan, dogovaraju se kad da počne venčanje. Da se podigne raspoloženje na početku svadbe zadužen je Čeda Marković, pevač iz vranjskog kraja.
– Ovde blizu je naselje Šaprance, pa Sobina, tu je nekada prolazio i dolazio Mitke sa Koštanom. Ovde se je pevalo, igralo i detovalo.
– Pevaj Čedo onu moju, pevaj «Žal za mladost» – zaiska mladoženja. Čeda peva, pa recituje deo iz Koštane: «Još se ne napoja i ne naceliva naš Dragan, koju samo neje pogledaja taj njegova neje bila i sve gi miluvaja, celivaja naš Dragan».., pa krenu pesma «Što me je merak poljak da bidnem». Vidi se, merak i ministru Dačiću. Dižu se ruke u vis, ispijaju prve zdravice, uz lako meze, paradajz, krastavce, parike, kupus. U ogromnom, prelepo saređenom dvorištu, gde se ispred kuće vijori makedonska zastava, a na ogromnom dudu srpska, u svakom kutu spremaju se specijaliteti. Širi se miris pečene jagnjetine i prasetine, meša se u velikoj šerpi gulaš koji teži od mesa, ispred ćevabdžije Slaveta brdo mesa koje spremno čeka raspaljenu skaru. Sa strane kotlić u kome se kuva čorba. «Dragan je golem meraklija na sve, voli da pojede, popije, sve mora da je po njegovu volju. More gledaj, bre, kakvu lepu ženicu ima. Za sve oko ima, soderački vazduh mu je terač, ako su mu se roditelji mučili on neka uživa. Mnogo ih je poštovao, nijednu Zadušnicu nije propustio, slavu, preslavu, zato ga sve hoće, gleda onaj odozgor», viče starija meštanka.