Negotin i Zaječar ispred Vranja

Eko Taxi Vranje

Staniša Kačenkov, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda

Prema broju rešenih radnih sporova Vranje je na neslavnom trećem mestu „otpozadi“ u Srbiji. Jedino su gori Kosovska Mitrovica i Kikinda. Kod ostavina iza nas su samo Novi Pazar i već pomenuta Mitrovica. Vranjski sudovi ne pominju se ni u jednom momentu kao pozitivni primeri u šestomesečnim izveštajima Viskokog saveta sudstva o radu sudova u Srbiji



Rezultati rada Osnovnog i Višeg suda u Vranju, prezentovani u sklopu izveštaja Visokog saveta Staniša Kačenkov, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog sudasudstva (VSS) o radu reformisanih sudova u Srbiji za period 1. januar – 30. jun 2010. godine, ne ulivaju previše optimizma građanima koji su od reforme očekivali daleko efikasnije, odlučnije i sposobnije lokalno pravosuđe. Iako su ministarka pravde Snežana Malović i predsednica VSS Nata Mesarović na konferenciji za novinare pre desetak dana izrazile „opšte zadovoljstvo prvim rezultatima reforme“ i hvalile se „povećanom efikasnošću u radu sudova“, u šturom izveštaju o radu Višeg suda u Vranju, koga čine uglavnom suve brojke, u oči odmah pada i jedna „napomena“: „Ki. i K. može mnogo bolje“. To znači da „gore“ nisu zadovoljni radom ovog suda kada je reč o krivičnoj materiji.

 

IZMEDjU DNA I ZLATNE SREDINE

 

Primetno je i da se Vranje u ovoj, kao ni u analizi rada osnovnih sudova, nigde ne pominje kao pozitivan primer. Prema statistici sa sajta VSS, Viši sud je za pola godine imao 177 krivičnih predmeta u fazi suđenja (rešeno 56), 112 krivičnih predmeta u fazi istrage (rešeno 66) i 1.176 drugostepenih predmeta iz opšte građanske materije (rešeno 500). Sudije su u proseku imale 40 zaduženih krivičnih predmeta u fazi procesa, 29 u istrazi i 225 u građanskoj materiji. Zabrinjava prosek rešenih predmeta po sudiji – u krivičnim predmetima on tek neznatno prelazi 3 predmeta (pre reforme rešavalo, koliko se sećamo, 5-6, doduše sa tri sudije više), u istrazi je taj procenat 5,5, a kod građanskih predmeta oko 28.

Nakon ovakvih saznanja logično je potražiti komentar od predsednika ovdašnjih sudova. Staniša KAČENKOV, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda, nije odgovorio na naša pitanja upućena pismenim putem. Poručio nam je preko svog sekretara da nije njegovo da komentariše rezultate, „jer su za to zaduženi drugi, a ministarka i predsednica VSS su se o tome već izjašnjavali“.

Staniša MIHAJLOVIĆ, v.d. predsednika Višeg suda, rezultate ovog suda kvalifikuje kao „dobre“, kako u krivičnoj, tako i u građanskoj materiji. Prema njegovim rečima, izveštaji objavljeni na sajtu VSS ne daju pravu sliku o kvalitetu rada sudova iz nekoliko razloga. On najpre predočava da je u izveštajnom periodu u Višem sudu u Vranju rešeno ukupno 1.434 od 2.447 predmeta („u radu“ je još 1.013). To je po njegovom mišljenju neka „zlatna sredina“.

DRAGAN NIKOLIĆ

„RASTURANjE“ PRAVOSUDjA
Predsednik Okružnog odbora SNS, Dragan NIKOLIĆ, profesionalno je kao advokat upućen u efekte reforme lokalnog pravosuđa.
– Ovo mi više liči na rasturanje pravosuđa. U prva tri meseca ove godine bio je potpuni zastoj u funkcionisanju pravosudnog sistema. I danas, posle osam meseci, postoji ogroman strah kod sudija prilikom odlučivanja jer su izabrani sa nezahvalnom hipotekom da se pokažu u naredne tri godine. Zato ne donose odluke hrabro i po svom sudijskom uverenju. U krivici se jedino ažurno postupalo u nekim pritvorskim predmetima. Na primer, iz pritvora vranjskog Okružnog zatvora su za šest meseci izašla samo tri lica. A tvrdim da su, figurativno, mogla i „trideset tri“, jer nije bilo nijednog uslova za njihovo zadržavanje. Parnični postupak je takođe u zagušenju, mali je broj sudija, a veliki priliv predmeta. Mladim sudijama, nažalost moram to da kažem, nedostaje iskustvo, a nekima i znanje.

– Prema važećim normama sve sudije Višeg suda su u periodu 1. januar – 30. jun ostvarile normu iznad sto odsto. U izveštaju VSS, međutim, nisu obuhvaćeni rezultati rada u svim materijama. Na primer, u krivičnoj materiji nisu uračunati maloletnički predmeti. A mi smo za prvih šest meseci u pripremnom postupku (ekvivalent istrazi) rešili 95, a u 44 redmeta je presuđeno. Ako rezulatatima objavljenim na sajtu VSS dodamo i ove cifre, onda su naši ukupni rezultati dobri, što je konstatovao i Apelacioni sud u Nišu – kaže Mihajlović.

On dodaje da su šestomesečni rezulatati rada Višeg suda neuporedivi sa pokazateljima iz istog perioda prošle ili ranijih godina.

– Najpre, broj sudija je sada manji. Na primer, prošle godine ih je bilo deset, a sada sedam. Nedavnim odlaskom još jednog našeg sudije u Apelaconi sud u Nišu, upražnjeno je mesto u građanskoj materiji i tu nam je hitno potrebna dopuna – otkriva Mihajlović.

 

UVEK JE NEKAD BILO BOLjE

 

V.d. predsednika Višeg suda podseća na činjenicu da je došlo i do promene nadležnosti sudova, zbog čega je takođe nezahvalno pribegavati poređenjima sa ranijim godinama.

ZORAN ANTIĆ

DOVOLjAN „DVA“
Zoran ANTIĆ, gensek vranjskih socijalista, smatra da pravosuđe „ne funkcioniše kao ranije, da ima zastoja i da ceo proces reforme nije urađen najbolje“.
– Zamisao je možda i bila dobra, ali su praktični rezultati loši. Mnogo je problema sa pojedinim predmetima, čujem da se pojedini predmeti gube, nestaju, pa se kasni sa suđenjem i slično. Raspored sudija iz mesta u mesto je takođe doneo haos. Možda će se u perspektivi desiti bolje stvari, ali je zasad moja ocena rada i rezultata reformisanog pravosuđa između „dvojke“ i „trojke“.

– Krivična dela „neovlašćeno držanje opojnih droga“ i „omogućavanje uživanja opojnih droga“, koja su ranije bila u našoj, sada u nadležnosti Osnovnog suda. To su pretežno slučajevi u kojima su se predmeti veoma brzo rešavali, čime smo mi, uslovno rečeno, „uskraćeni“ za te rezultate koji bi značajno pojačali ukupan utisak o radu – zaključuje Mihajlović dodajući da VSS od početka godine nije davao nikakve, pa ni interne ocene rada Višeg suda u smislu primedbi ili pohvala.

Među 34 osnovna suda u Srbiji, osim što je primetno da se Vranje ničim pozitivnim ne izdavaja, uočava se da je po nekim negativnim aspektima među tri najgora grada u državi. Na primer, kada se pogleda ukupan broj „P1“ predmeta (radni sporovi) Vranje je na trećem mestu po broju najmanje rešenih predmeta. Jedino su gori Kosovska Mitrovica i Kikinda. Slična je situacija i kod „O“ (ostavine) predmeta gde su od Vranja jedino gori Novi Pazar i već pomenuta Mitrovica.

 

 


 

BROJ REŠENIH PREDMETA PO SUDIJI

VIŠI SUD

   Ki K   Gž
VRANjE 5,5 (29) 3,11(40) 27,7 (225)
KRALjEVO 7,6 (11) 5,1 (34) 43,2 (29)
VALjEVO 6,6 (44) 4,3 (27,3) 49,6 (51,6)
POŽAREVAC  9 (54) 4 (24) 38 (228)
KRUŠEVAC  26 (31) 5,92 (51) 28

(napomena: u zagradi je prosečan broj predmeta koji su sudije imale „u radu“; K – krivični procesi, Ki – krivične istrage, Gž – drugostepena građanska materija)

 

Komentar: Neki viši sudovi su, za razliku od Vranja, dobili posebne pohvale kao npr. Negotin i Zaječar („ne dirati ništa“), Novi Pazar („ne dirati“), a u pogledu ovakvih kvalifikacija pridružili su nam se Užice, Čačak, Leskovac („ne zadovoljava, može mnogo bolje“), a jedino je Smederevo prošlo gore („ovo su loši rezulatati“).

 

OSNOVNI SUD

  K Ki P1 O
VRANjE 11 (292) 35 (330) 6 (91) 11 (148)
KRALjEVO 19 (35) 23 (54) 29 (49) 13 (17)
VALjEVO 13 (186) 24 (214) 7 (25) 249 (1054)
POŽAREVAC 12 (231) 27 (209) 3 (39) 27 (144)
KRUŠEVAC 12 (360) 27 (144) 19 (292) 212 (2796)

(napomena: oznake K i Ki označavaju isto što kod Višeg suda; P1 – radni sporovi; i O – ostavine)

Komentar: Najveći broj prosečno rešenih predmeta u „Ki“ materiji po sudiji među osnovnim sudovima u Srbiji imaju Čačak, Pančevo i Loznica, a najmanje Mitrovica, Požega, Prokuplje i Pirot. Kod „K“ predmeta kao pozitivni primeri prednjače Kikinda i Bor, a Vranje se ne pominje među najnegativnijih pet gradova, ali ne ni kao pozivitan primer u bilo kojoj od materija osnovnih sudova. Međutim, među tri je psolednja grada kod ukupnog broja rešenih predmeta u oblasti radnih sporova i ostavina.



  • Ostavi komentar