Zabrana od 1. januara

Eko Taxi Vranje

GRAD BEZ PLASTIČNIH KESA

Za narednu sednicu Skupštine grada pripremili smo konačnu odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa, koja će sadržati i kaznene mere. Kada to odbornici budu prihvatili čitav set dokumenata stavićemo na gradski sajt kako bi svi zainteresovani mogli da ga preuzmu i koriste



Od 1. septembra u vranjskim trgovinama je zabranjena upotreba plastičnih kesa. Ipak, vreme do 1. januara i potrošači i trgovci utrošiće za adaptaciju na ovu meru, kada će ponašanje trgovaca početi da kontroliše komunalna inspekcija. Vlasniku objekta koji GRAD BEZ PLASTIČNIH KESAtada bude svoju robu pakovao u plastične PVC kese, sleduje kazna od 50.000 dinara. Prema tek usvojenim propisima o ambalaži i ambalažnom otpadu, proizvođači su dužni da na svakoj kesi vidno odštampaju obaveštenje od čega je ta kesa napravljena i da li se preporučuje za upotrebu, pa će na taj način i potrošači i trgovci razlikovati „prave” od „zabranjenih” kesa.

SVI TRAŽE SAVETE

Tako će grad Vranje ući na velika ”ekološka vrata” kao prvi grad u Srbiji koji će upotrebu štetnih, opasnih i teško razgradivih plastičnih kesa, zameniti ekološki ispravnim – razgradiviim, biorazgradivim, papirnim ili platnenim kesama. „Krivac” za ovaj poduhvat je članica Gradskog veća zadužena za ekologiju Nela Cvetković.

– Ovih dana nemam mira – priznaje ona. Zovu je novinari, pre svih beogradski, iz svih pisanih i elektronskih medija. Zovu je proizvodjači i „ispravnih” i „neispravnih” kesa. Prvi traže preporuke, a drugi savete. Zovu je proizvođači novih kesa iz Hrvatske i nude se da uđu na ovo tržište. Zovu je njene kolege iz mnogih gradova u Srbiji – Novog Sada, Kragujevca, Niša, Leskovca, Čačka… Žele da saznaju „kako je Vranje počelo ovaj važan posao”.

– Za narednu sednicu Skupštine grada pripremili smo konačnu odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa, koja će sadržati i kaznene mere. Kada to odbornici budu prihvatili čitav set dokumenata stavićemo na gradski sajt kako bi svi zainteresovani mogli da ga preuzmu i koriste – objašnjava Cvetkovićeva.

Ovo „životno delo” Nele Cvetković privuklo je pažnju čitave Srbije do te mere da je na jednoj od društvenih internet mreža osvanuo „Pokret za podršku” inicijativi iz Vranja. Na drugoj mreži je organizovana peticija za prikupljanje potpisa protiv plastičnih kesa, a pre dve godine, posle prvog teksta o zabrani upotrebe ovih kesa u „Blicu”, čak 140 čitalaca tog lista ostavilo je svoje komentare, uglavnom pozitivne.

Priča o kesama u Vranju počela je 18. avgusta 2008. godine, kada je Gradsko veće donelo Zaključak o zabrani upotrebe plastičnih kesa u Vranju od 1. januara 2011. godine. Zato lokalnu ministarku pitamo kako je utrošeno ovo vreme od preko dve godine.

– Počeli smo od nule jer nismo imali gde da vidimo bilo šta slično. Obratili smo se za pomoć nadležnom Ministarstvu za ekologiju i ministru Oliveru Duliću, jer su nam bili neophodni zakonski okviri za akciju. Obećana pomoć nikada nije stigla, tako da smo sami doveli ceo posao do kraja – kaže Nela Cvetković.

JEDAN DAN ŽIVOTA

Četiri spaljene plastične kese iz prirode oduzmu toliko kiseonika koliko čovek potroši za jedan dan.

NOVE KESE

Na trgovcima je da izaberu čime će zameniti sadašnje PVC kese, a na raspolaganju imaju četiri vrste novih kesa: Biorazgradive (koje se proizvode od pšeničnog ili kukuruznog skoroba i nešto su skuplje), razgradive (sadašnje kese pri čijoj se proizvodnji dodaju aditivi koji ubrzavaju proces razgradnje u prirodi), papirne (koje se najčešće proizvode od reciklirane stare hartije) i platnene kese (koje su najskuplje, ali i najdugotrajnije).

Ona dodaje da je vreme do 1. januara planirano za edukaciju, a da je akcija dobila podršku preko 90 odsto potrošača i ogromnog boja trgovaca. Tako su u „Maksiju” već u upotrebi biorazgradive kese, a Gradska pekara odavno hleb isporučuje u papirnim kesama. Prema našim saznanjima, „Leon” i Apoteka su akciju prelaska na nove kese doveli do kraja. Oni drugi se raspituju gde da poruče nove kese, kako, koja im je cena.

– Prema mojim informacijama, na srpskom tržištu postoje tri fabrike za proizvodnju ovi kesa – u Novom Sadu, Valjevu i Jagodini. Istina, nešto su skuplje od postojećih, ali će vremenom biti sve jeftinije, jer država najavljuje pomoć proizvođačima – kaže Cvetkovićeva.

PITAJU SE TRGOVCI

Inače, trgovci sadašnje PVC kese mogu da zamene biorazgradivim, razgradivim, papirnim i platnenim, a građani Vranja su se u nekoliko navrata susreli sa novim kesama pošto je lokalna vlast organizovala akciju besplatne podele 10.000 komada.

– Fabrika iz Novog Sada je, za potrebe lokalne vlasti, napravila 10.000 kesa, štampanih u nekoliko boja i sa znakom poručioca. Te kese su koštale sedam dinara po komadu, što je enormno mnogo. Naravno, kese koje budu pravljene za široku upotrebu, biće skromnijeg dizajna i znatno jeftinije. Sa tim kesama potrošači se mogu upoznati u „Maksiju”. One su sa zelenom štampom sa obaveštenjem da su 100 odsto razgradive – objašnjava Nela Cvetković.

Građani sa kojima smo razgovarali različito reaguju na zabranu upotrebe plastičnih PVC kesa:

– Iskreno, ne mogu da osetim bitnu razliku između ovih iz „Maksija”, koje su dozvoljene, i onih drugih, koje će biti zabranjene, tako da pažljivo slušam savete i preporuke nadleženih – kaže Miodrag Antić koga smo zatekli u „Maksiju”.

Njegova komšinica Marija Stanojković kaše da joj je svejedno u kojoj će kesi dobiti robu, i da o tome treba da razmišljaju trgovci.

-Pa, valjda se za to pitaju trgovci. Oni treba da znaju šta smeju a šta ne smeju. Mi potrpšači smo tu da kupimo robu, a njihovo je da nam je upakuju.

Neki, međutim, sumnjičavo vrte glavom ne verujući da će ova odluka zaživeti. Dragan sa Gornje pijace kaže:

– Da vidimo kada će to da se desi. Jedino ovi što prete ako budu odmah počeli da kažnjavaju, e tada nešto može da se promeni.

Kako sada stvari stoje, mimo zakona će najduže ostati samo trgovci na pijacama. Autori promena kažu da to sada jednostavno tako mora jer se pijačni prodavci ne mogu naterarati da kupuju nove kese. No, vremenom će i oni preći na novi sistem, jer proizvođačima neće biti interesu da proizvode PVC kese koje niko ne kupuje. 

 

KOLIKO TROŠIMO PVC KESA

Nadležni kažu da se u Vranju dnevno potroši oko 70.000 kesa, što znači da je godišnja potrošnja 25,5 miliona. Koriste se 20 minuta a onda završavaju u korpama za otpatke i kontejnerima, odakle „putuju” u prirodu da bi je nemilosrdno uništavale. U SAD je 1960. godine, potrošeno 6,3 milijardi plastičnih  kesa, a 1970. tri puta više, a 1988. godine potrošeno je 50 milijardi plastičnih kesa. Procenjuje se da se danas u SAD godišnje upotrebi 100 milijardi kesa. Australijanci troše 6,9 milijardi kesa godišnje, ili 326 po Australijancu godišnje. Između 500 biliona i 1 trilion plastičnih kesa se upotrebi širom sveta u toku godinu dana.

ZAŠTO SU PVC KESE ŠTETNE

Prave se od nafte i, što se često ne zna, od prirodnog gasa. Prvi put su proizvedene 1977. godine ali su tek 1983. doživele ekspanziju. Kese kakve poznajemo nisu od najlona, kako se često misli, već od plastike.Polietilen ne truli prirodno. U zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom. U zemlji i na deponijama gde nema kiseonika ni sunca – milijardu godina. Kese od obojene plastike štetne su i opasne i zbog toga što u sebi sadrže otrovne teške metale, tihe ubice ljudi. Poznato je da se spaljivanjem plastike oslobađaju otrovni gasovi, POPS, dioksini i teški metali izazivači raka. Opasan je i njihov otrovni pepeo. Kese od plastike idealni su prenosnici bakterija.



  • Ostavi komentar