Neće štikla na kaldrmu

Svaki Vranjanac će vam reći da u Brankovoj ulici za pola sata možete videti više lepših devojaka nego na bilo kom izboru za mis. Takve cure, zbog sumnje u regularnost takmičenja ili iz straha od poraza, ipak se drže Brankove, a ne podijuma. I pored toga Vranje je sa pisti lokalnih izbora za mis ponudilo mnogo lepih ženskih lica i tela, ali su im karijere bile skromne

Vranjanci, kao poznate lokalpatriote, decenijama se kite time kako vranjska „ubavinja“ nema pravu konkurencije na planeti. Čak i da je zaista tako, složiće se mnogi, onu najsjajniju fizičku, pa i „lepotu koja dolazi iznutra“ (poznatija kao „personaliti“), nismo znali valorizovati, kako neki to vole da kažu.

Ako nekog Vranjanca pitate jesu li devojke koje su šetale na pisti „Dana karanfila“ ili izbora za „Mis juga Srbije“ zaista one najlepše, poslali bi vas u Brankovu ulicu u centru grada. Još bi vam objasnili da se one iz Brankove stide, ili plaše poraza. Ili pak da znaju kako su takvi izbori primeri jedne skorojevićke ideologije unapred namešteni pa ih, iako su mnogo lepše od misica, mudro izbegavaju.

Većina devojaka koja se ipak odlučila za pistu, sa nekim izuzecima, do danas nije napustila Vranje. Niti izgradila nekakvu karijeru u svetu mode. Ako krenemo redom od 2000. godine, dvadesetak je devojaka trijumfovalo na izborima za „Mis karanfil devojče“ ili „Mis juga Srbije“. Značajnu ulogu, posebno u ovom drugom takmičenju sa licencom kompanije Miss YU Vesne da Vinče (nekada Jugović), ima lokalna Miss YU Fashion koju vode supružnici Mikloš i Ljiljana Dimitrijević.

UDAJA KAO MOTIV

Uvidom u evidenciju te agencije, može se zaključiti da su neke devojke vrlo brzo napustile manekenstvo. Lela Stojanović iz Kumareva, recimo. Kao „mis karanfila“ 2001. odmah posle trijumfa i završetka srednje škole udala se i nikada više nije stala na pistu. I Jelena Dodić (mis karanfila 2003.) krenula je njenim putem. Tamara Pejić, koja je objedinila titule mis karanfila i juga Srbije 2005. takođe je ušla u brak posle srednje škole.

– Znam da sada studira kao udata žena. Ima 22-23 godine – kaže Mikloš Dimitrijević.

Ovo bi moglo biti u skladu sa tezom sociologa da se mnoge devojke prijavljuju na ovakve izbore radi udaje. Kristina Stanković je, pak, kao mis karanfila nastavila da nastupa na revijama neko vreme. Vodila je i školu trbušnog plesa. Sada studira višu poslovnu školu u Beogradu, ali je poput mnogih koleginica zanemarila manekenstvo i revije.

Za Tijanu Savić (mis karanfila 2007.) Dimitrijević kaže da je bila vrlo perspektivna kao „jedina Vranjanka koja je učestvovala na Mis Balkana“. Ali se takođe udala posle srednje škole. Završila je Učiteljski fakultet i danas živi u Pirotu. Brankica Milčić (mis juga Srbije 2006.) ubrzo je prestala da se bavi manekenstvom.

– Devojka je bila uspešna, imala revije, snimala reklame, bila je letos i mis mature, dok se Marija Stojanović, koja je pobedila posle nje, nešto slabije pojavljuje – kaže Dimitrijević.

S druge strane, jedna od najambicioznijih, ako ne i najuspešnijih lokalnih manekenki i misica, Marina Stanković, napravila je zavidnu karijeru, ali opet ne onakvu kakvu je realno mogla i zaslužila. Ona je u Mikloševoj agenciji Fashion bila od 1997. godine. Objedinila je titule mis karanfila i najlepše devojke juga Srbije (2002. godine).

– Marina je – priseća se Mikloš – radila revije aktivno šest-sedam godina i bila jedan od najboljih modela Srbije. Nastupala je u „Hajatu“, „Interkontinentalu“, na vrhunskim modnim događajima. Međutim, posle je otišla u SAD. U kontaktu smo i ona, i pored toga što već ima 28 godina i relativno je „stara“ za manekenku, povremeno nastupa tamo na nekim revijama.

Po Dimitrijevićevoj oceni, lep uspeh nakon titule mis karanfila 2004. godine ostvarila je i Aleksandra Manasijević. Snimila je film „Guča“, glumila u vranjskom pozorištu.

– Bila sam najmlađa, najlepša, iskonska plavuša, pa je bilo sasvim prirodno da pobedim na tom takmičenju – ovako tumači svoj trijumf na Danim karanfila iz današnje vizure Aleksandra Manasijević i dodaje:

NELA STANOJEV

BEG IZ ANONIMNOSTI

Većina kandidatkinja za mis karanfil devojče 2010. izjasnila se u prijavama za takmičenje da bi rado u glumice, TV voditeljke ili na estradu.

– Devojke iz više razloga žele da učestvuju na takvim konkursima. Prvo, potrebna im je potvrda šire javnosti da izgledaju lepo, smatrajući da je to osnov za neki uspeh u budućnosti. Može biti i potreba za nagradama, jer ta takmičenja finansira veliki broj sponzora. Ono što je možda najvažnije je prisustvo u medijima, potreba za izlaskom iz anonimnosti. Lično mislim da su ti izbori prilično degradirajući, jer prikazuju spoljne kvalitete žene kao jedino potrebne za nekakav uspeh u životu – kaže Nela Stanojev, psihijatar.

– Smatram da ništa nisam izgubila od lepote i pobedila bih i sada da se prijavim. Zadovoljna sam onim što sam postigla. Već sam sedam godina u glumi koju sada i studiram u Beogradu – kaže Manasijevićeva.

Među poznatijim misicama i manekenkama iz Vranja su i Milica Ristić (mis juga Srbije 2004.) čije se lice svojevremeno pojavilo na naslovnoj strani „Blic žene“. Učestvoala je na izboru za Mis Srbije u Sava centru i bila mis Srebrnog jezera. Prošla je kasting za Parisku modnu školu, ali nije pokazala dovoljnu dozu ambicioznosti da tamo i ode.

– Milica je u tom momentu imala najidealnije fizičke predispozicije za bavljenje menekenstvom od svih devojaka koje su prošle kroz našu agenciju. Danas, koliko znam, studira Učiteljski fakultet. Vrlo je uspešna bila i Olivera Cvetković (mis juga Srbije 2007.) koja je dobila stipendiju od Miss YU za „Megatrend“. Izuzetan je student i zaštitni znak naše agencije. Radila je dugo revije. Miljenica je Vesne Jugović. Veliki uspeh postigla je i Milica Stošić koja je nasledila titulu od nje. Odlučila je da sačuva stipendiju „Megatrenda“ (oko 7.000 evra) za postdiplomske studije, a trenutno je student Učiteljskog fakulteta – kaže Mikloš.

LEPOTA DOLAZI IZNUTRA

Vrlo uspešna bila je Ivana Ilić, mis juga Srbije 2003. godine. Čak je prošla pripreme u Ohridu za mis Srbije i kasting za Parisku modnu školu, ali je potom odustala iz nepoznatih razloga. Završila je Ekonomski fakultet u Nišu.

Martina Veselinović, mis juga Srbije 2009, prestala je da se bavi manekenstvom, otišla u Niš na studije ekonomije i tamo radi na TV „Zona“. Njena naslednica Jelena Pešić je vrhunski đak (ima sve desetke) i studira na ovdašnjem odeljenju niškog Ekonomskog fakulteta.

– Jelena je jedna od retkih koja je, osim što je izuzetan đak, potpuno posvećena manekenstvu. Radi na sebi, održava fizičku kondiciju i istovremeno izgrađuje svoj personaliti. Intelektualno je vrlo jaka, sjajno izgleda i ona će siguro uspeti u karijeri – tvrdi Dimitrijević.

MIKLOŠ DIMITRIJEVIĆ
PARE, HALjINE, OBUĆA

Vlasnik agencije Miss YU Fashion kaže da Miss YU i Vesna da Vinča angažuju one najbolje vranjske manekenke za revije u Beogradu. Navodno, rade pod ugovorom.
– Dobijaju honorar ili ih plaćaju u robi (haljine, obuća). Nekim devojkama se kad tad isplati što su bile kod nas i naučile manekenstvo, kao npr. nedavno Fidanki Djorđević, vlasnici titule najlepši dekolte Srbije.