Na čarobnom bregu

Eko Taxi Vranje

DRAGOMIR TOMIĆ

„Simpo“ je najpre „dobio od države, zatim zakupio, pa otkupio i adaptirao za svog čelnog čoveka“ vilu na Dedinju. U prospektu „Simpove“ imovine tog objekta nema, ali se zna da je Tomić nekoliko godina kasnije lično platio ekstraporez na višak stambenog prostora



 

– Beograd leži na sedam brda. Na jednom od njih nalazi se kvart, nazvan Dedinje. Čuli ste za njega? Zelenilo, mir, najlepši zalazak sunca… DRAGOMIR TOMIĆ Vile okružene vrtovima. U nekima od njih tiho šušti omanja šuma. Većina njih skrivena je od pogleda, ali ima i onih koje prolaznik može da vidi, da zastane i uživa u njihovoj arhitektonskoj lepoti.

VILA ZA MAŠTANjE

Tako je 2001. godine glavna urednica časopisa „Kuća stil“ Edit Tomić u uvodniku opisala čuvenu rezidencijalnu četvrt u Beogradu. Odnosno svoj komšiluk.

Njen suprug i predsednik „Simpa“ Dragomir Tomić tamo „boravi i radi“ još od 12. maja 1992. Bar tako je devedesetih sam priznao „Slobodnoj reči“.

U to vreme na prostorima SFRJ besneo je rat, zahuktavala se inflacija. Kuća u Bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića broj 14, (tada Bulevar mira) inače rezidencijalna vila SFRJ, koju su koristili Kiro Gligorov i ostali makedonski funkcioneri, nekako je ostala prazna. Pod naletima „nacionalnog buđenja“, nekadašnji funkcioneri Republike Makedonije pokupili su svoje stvari i otišli. Tomić nije čekao. Rešio je bio da se skući, odnosno da konačno svije porodično gnezdo, kako dolikuje imidžu uspešnog privrednika i političkog delatnika. Inače, do tada je živeo na Košutnjaku, u jednoj od funkcionerskih zgrada sa po nekoliko velikih stanova, gde mu je komšija bio Ivan Stambolić. U to vreme mediji su pisali kako je Tomić od „Simpa“ dobio stan na Bežanijskoj kosi, ali nije poznato da li je tamo zaista i živeo. Dedinje je ipak Dedinje.

– „Simpo“ je dobio tu vilu u koju smo smestili određeni broj kabineta. Smanjili smo državi troškove, adaptirali zgradu. Sada se tamo rade, uglavnom, visokokreativni poslovi – kazao je Tomić u intervjuu za NIN 1994.

Predsednik „Simpa“ je u medijima tvrdio da objekat u Bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića broj 14 nikada nije bio makedonski. Tako nešto bilo je u modi.

– To je srpska vila. Kiro Gligorov je vilu samo koristio, a sada ja stanujem tu – kazao je sredinom devedesetih Tomić.

Ipak, nikada nije do kraja objasnio u čijem je vlasništvu objekat na Dedinju, ali je zato sa ponosom isticao da je to neka vrsta „kuće za maštanje“.

– U njoj sam stvarao projekte novih fabrika, izgrađenih u Vranju i Vranjskoj Banji – objašnjavao je Tomić.

ĆUTANjE

Novinari su prethodnih godina u više navrata tražili od „Simpa“ odgovore na pitanja u vezi vlasništva nad vilom na Dedinju u kojoj živi i radi Dragomir Tomić. Odgovori na pitanja o tome da li je on otkupio tu vilu, a ako jeste po kojoj ceni, nikada nijsu stigli. U medijima se, međutim, još uvek spekuliše time da je prizemni deo kuće u vlasništvu Simpa, iznad kojeg je Tomić sebi obezbedio luksuzan smeštaj.

Kao Diogen iz Sinope, grčki filozof, najupečatljiviji predstavnik sokratovske škole Cinizma, kome su se najmudrije misli rojile u buretu, tako je i dedinjski mir bio neophodan preduslov Tomićevih epohalnih dostignuća.

Prema navodima medija iz tog vremena, „Simpo“ je vilu najpre „dobio od države, zatim zakupio, pa otkupio i adaptirao za svog čelnog čoveka“. Danas, međutim, u prospektu „Simpove“ imovine, vile u Bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića broj 14, jednostavno nema.

I VI ĆETE OVO DA RADITE

Početkom februara 1996. godine, objavljena je vest o Tomićevom useljenju u nekadašnju rezidenciju Kire Gligorova, te da su visoki troškovi adaptacije uzrokovali veliko nezadovoljstvo vranjske čaršije. Reagujući na pomenuti tekst, Tomić, tada ministar koordinator u vladi Mirka Marjanovića, u intervjuu lojalnoj „Slobodnoj reči“ od 9. februara 1996. godine, navodi da nema ničeg spornog u tome što živi u vili na Dedinju.
– Ne razumem zašto oni koji „brinu“ misle da se mojim useljenjem u ovu vilu desilo nešto nelogično – rekao je Tomić.

Nije mu prijala znatiželja medija. Prvi čovek „Simpa“ i ministar koordinator upućivao je ozbiljne prekore na račun onih koji su se drznuli da ga uznemire u dedinjskoj nirvani. Pretio je čak i tužbama, podsećajući da od njegove vile svi dobronamerni Vranjanci mogu imati koristi.
– U mom gostoprimstvu uživaju ne samo ljudi iz rukovodstva „Simpa“, već i drugi Vranjanci, pa i oni koji „brinu“ o stanarima vile u kojoj živim četiri godine – tvrdio je Tomić.

Posebno ga je iritiralo to što su u navodno nezadovoljstvo umešani i njegovi voljeni radnici.
– Uveren sam da nijedan radnik „Simpa“ nije postavio pitanje, jer znaju da u toj zgradi ja stanujem i radim – govorio je Tomić.
I bio je u pravu – nijedan radnik „Simpa“ nije postavio pitanje zašto se Tomić obreo na Dedinju. Vremena su bila teška, ratna, inflatorna, a nikome se nije ostajalo bez posla zbog interesovanja za intimu predsednika Kompanije.
A, posle 2000, „demokratska“ vlast donela je Zakon o ekstraprofitu, kojim je trebalo oporezovati sve one koji su imali posebne pogodnosti u Miloševićevom režimu i na bazi toga nešto stekli. Tako su mnogi funkcioneri morali da plate za višak stambenog prostora kojim su raspolagali. Na listi je bio i Dragomir Tomić, kome je razrezano 294.000 nemačkih maraka. Onda su mu to malo smanjili, na 150.000, što je, navode pojedini mediji, uredno platio. Odjednom.

 

RUŽIČASTI KOMŠILUK

Na Dedinju se nalazi veliki broj ambasada i diplomatskih predstavništava. Tu su ambasade Izraela, Albanije, Češke, Albanije, Pakistana, Indonezije, a uskoro će biti završena i izgradnja velikog kompleksa u kojem će biti smeštene američke diplomate. Nedaleko od stadiona „Crvene zvezde“ nalazi se naselje „Diplomatska kolonija“. U Tomićevom komšiluku su Kliničko-bolnički centar, Generalštab, nova zgrada televizije „Pink“, a u blizinu su i Muzej istorije Jugoslavije i dvorski kompleks Karađorđevića.

Mnogi kažu da je Dedinje najbolji primer kako suprotstavljene političke elite mogu da žive u miru i slozi. Tamo danas žive komunistički funkcioneri koji su ukinuli privatnu svojinu i uzeli je za sebe, potom Miloševićevi satrapi koji su tvrdili da su antikomunisti i nacionalisti, te veliki broj predstavnika tzv. demokratskog režima, koji su se navodno borili protiv prvih i drugih, sve gnušajući se dedinjskog sjaja.

Naravno, svoje hacijende na Dedinju imaju i brojni „kontroverzni“ biznismeni, folk-zvezde i sportisti.

 

(U sledećem broju: BOGATA FAMILIJA)



  • Ostavi komentar