Mašine na „mrtvoj“ straži

Stvari se na Koridoru 10, utisak je, konačno pomeraju sa mrtve tačke, bar što se tiče juga Srbije. Posle zastoja dužeg od godinu dana, radovi se, bar pripremno i papirološki, nastavljaju

Slovenačka firma SCT dala je najbolju ponudu od 16,9 miliona evra na tenderu za izgradnju deonice od Donjeg Neradovca do Srpske Kuće, duge oko osam kilometra. Deonicu čini 16 objekata – mostovi, nadvožnjaci i podvožnjaci – a radovi bi, prema najavama Ministarstva za infrastrukturu, mogli da krenu već u oktobru i treba da traju 18 meseci. Lepo, samo, to nije prvo ovakvo obećanje ministra Milutina Mrkonjića, koji je pre skoro dve godine rekao da će do kraja 2010 autoput doći do Vranja, a da će do 2012. godine biti završeni svi radovi na Koridoru 10. Mrkonjić je još tvrdio da „pare nisu problem“, jer su obezbeđene, i da još samo ostaje da se reši pitanje prolaska trase kroz Grdeličku klisuru. Sve u svemu, od Leskovca do Preševa autoput bi mogao da košta oko 604 miliona evra. Ministra ne napušta optimizam, pa je ovih dana ustvrdio da svi radovi teku po planu, samo što je zaboravio da naglasi da ni do sada „završeni“ radovi ne teku po planu, jer se kod Preševa, na autoputu koji je svečano otvoren 7. jula 2009, u prisustvu skoro kompletne Vlade Srbije, i dalje koristi samo jedna traka, nema nadvožnjaka ni bankina, ali ni radnika koji bi te poslove okončali.

„ZAVRŠENO“ I ZAVRŠENO

Sve u svemu, što se juga Srbije tiče, Mrkonjić treba da izgradi samo još 76,2 kilometra autoputa Grabovnica – Preševo, pa da svi budu zadovoljni, da se ne ulazi u dosadašnja ogromna dugovanja izvođačima radova. Tehnički, najveći problem je prolaz kroz Grdeličku klisuru, i tih 22,3 km biće usko grlo, čini se, još dugo vremena. Tvrdnja da su pare obezbeđene u najmanju ruku je neozbiljna, jer da je ozbiljna danas bi se radilo umesto što mašine između Bujanovca i Preševa stoje kao na „mrtvoj“ straži.

Optimizam nadležnih glede nastavka radova ne deli i javnost, a poglavito ne njen opozicioni deo. Poslanik Srpske radikalne stranke iz Surdulice Dragan Stevanović smatra da je normalno što se koridor ne radi, „jer vlast sve kredite koje uzima preusmerava u javnu potrošnju“.

– Građani će se načekati dok autoput prođe kroz Grdeličku klisuru. Pa mi se još vozimo jednom trakom prema Preševu, a taj „završeni“ autoput su otvorili još pre godinu dana. Vlada je definisala prioritete za infrastrukturu, a Grdelica je tu na sedmom ili osmom mestu. Prioriteti su putevi prema Dimitrovgradu, Horgošu, obilaznica oko Beograda, tako da će vlast uvek imati alibi zašto se ne radi i na jugu Srbije – kaže Stevanović.

A da je izgradnja koridora ključan infrastrukturni projekt za jug Srbije slaže se i vranjski poslanik DS Goran Stefanović. On naglašava da je Skupština ratifikovala zaduženje za autoput kod Svetske bankei dodaje da će, po rešenju tehničkih problema koje je ova Vlada nasledila, doći do ubrzanja radova na koridoru, naročito na deonici od Vranja do Vladičinog Hana.

DOKLE SE DOŠLO?

Deonica Srpska Kuća – Neradovac deo je trase Levosoje – Neradovac, i ukupne je dužine 16 km. Kako u “Koridoru 10” put od granice do Levosoja smatraju završenim, odatle do Neradovca deonica je podeljena na dva LOT-a, od Levosoja do Srpske Kuće i odatle do Neradovca. Oba LOT-a otprilike su iste dužine, po osam kilometara. U toku je i tenderska procedura za deonicu Grabovnica – Grdelica, do Gornjeg Polja, pre ulaska u Grdeličku klisuru. Rok prijavljivanja za pretkvalifikaciju za radove na ovoj deonici istekao je 19. avgusta, a dostavljene su 24 prijave, kažu u “Koridoru 10”. U toku je i pretkvalifikacioni proces za deonicu Vladičin Han – Neradovac, dugu oko 26,3 km. Ova deonica podeljena je na tri LOT-a, od Hana do Prevalca, odatle do Suvog Dola i na kraju spajanje sa neradovačkom deonicom. Rok za pretkvalifikaciju istekao je 14. jula, a dostavljene su 23 prijave. Okončanje ovog posla, po obe pretkvalifikacije, očekuje se u septembru, kažu u “Koridoru 10”.

– Projekti nisu rađeni na vreme, pa se sada završava taj posao sa kojim se kasni nekoliko godina. Kraj posla očekujem ove godine, a onda sledi ubrzanje radova u 2011. godini, za šta su sredstava obezbeđena, bar za deo do ulaska u klisuru. Opredeljenje vlade je da se taj ključni problem juga Srbije ubrzano rešava – tvrdi Stefanović.

Problem sa projektima jeste veliki, ali nije jedini, jer je tu i eksproprijacija zemljišta preko koga će put preći. Za tu namenu obezbeđeno je stotinak miliona evra, a Mrkonjić je rekao da ni dinar iz odobrenih kredita neće biti povučen dok se taj problem ne reši.

Ovaj posao na terenu radi vranjska lokalna vlast, a načelnik Sekretarijata za imovinsko pravne poslove Jovan Stošić ipak otkriva da sve teče mnogo sporije od očekivanog.

– Za sledeću trasu prema Ribincu još uvek nismo dobili elaborat iz „Puteva Srbije“, kao ni smernice za dalji rad. Do sada, zvali smo vlasnike svake posebne parcele, tražili njihovu saglasnost, i na oko 550 rešenja imamo samo tri žalbe. Zemlja je u proseku plaćana od 400 do 700 dinara po kvadratu, u zavisnosti od klase – otkriva Stošić.

Država, dakle, nije štedela, jer je procenjena tržišna vrednost tog zemljišta bila 80 do 160 dinara po kvadratu. Ako je neko na trasi imao izgrađene objekte, uvažavano je mišljenje veštaka iz Beograda. Čitav posao trajao je, prema Stošićevim rečima, oko godinu dana. Sad ispada, prema toj računici, da samo eksproprijacija zemljišta za narednu deonicu puta neće biti završena do kraja 2011. godine, što znači da bi tek u to vreme radovi mogli da počnu, a ne da budu završeni, kako to najavljuje Mrkonjić. Ali, ko će njemu zabraniti da bude optimista?

SVI SU OPTIMISTI

Optimisti su i u preduzeću „Koridor 10“, oformljenom zbog Mrkonjićevog nezadovoljstva brzinom izvođenja radova. Sanja Stavrić, portparolka te državne firme, kaže da se na jugu Srbije ozbiljno radi, za šta je upravo završen tender za deonicu Srpska kuća – Neradovac najbolji primer.

– Radimo, i to ubrzano, na projektnoj dokumentaciji i eksproprijaciji zemljišta na svim deonicama Koridora 10 za koje je to potrebno. Radovi prema Vranju će biti finansirani prema sporazumu o saradnji između Srbije i Grčke, čija je važnost produžena do 2011. godine. Ovim sporazumom definisana je i tenderska dokumentacija – kaže Stavrićeva.

Nešto se, dakle, ipak radi (vidi okvir). Ukupno se može oceniti da radovi na koridoru nisu stali, ali da su u ovom času nevidljivi, što ne znači da nisu od važnosti. Čitav posao, vredan 1,8 milijardi evra, po sebi je ogroman, i izlazak mašina u njive ispostavlja se kao poslednja, pa čak ne i najvažnija stvar. Čekaće se, očigledno, još dugo, jer su problemi veliki, a snaga mala. Rokovi će biti prolongirani od prilike do prilike, dešavaće se i čudne situacije, kao što je, na primer, ova koja preskače deonicu od Levosoja do Srpske kuće a gradi odatle do Neradovca i slično, ali će zmija autoputa nekako doći i u ove zabačene krajeve. Kad, niko sa sigurnošću to ne može da kaže. Ali, valjda vredi čekati.

GRCI I DALjE NA KORIDORU

Direktor Biroa za štampu i komunikacije Grčke ambasade u Beogradu, Petros Caruhis, kaže da se u prethodnih šest meseci, kada je izjavio da vlada njegove zemlje nije odustala od realizacije „Helenik plana“, ništa nije promenilo, i da ta izjava važi i danas. On je za „Vranjske“ tada rekao da je Grčka za izgradnju južnog kraka Koridora 10 planirala donaciju od 100 miliona evra i da još uvek želi da je realizuje.
– Realizacija projekta Koridor 10 ima određena zakašnjenja, a trenutnom dinamikom nije zadovoljna ni srpska strana. Postoje problemi sa izradom tehničke dokumentacije i raspisivanjem tendera, a to nema veze sa krizom u Grčkoj – kazao je Caruhis, podsetivši da je Grčka od 2004. do danas, u okviru „Helenik plana“, donirala Srbiju sa 150 miliona evra.