Kad porastem biću Simpo

Vranjski tekstilci nisu vični teorijama magle po kojima se plodovi narodne muke, umesto u „Švajcarsku na jugu“, investiraju u onu drugu Švajcarsku
 
– Ne bi bilo fer ako bih rekao da država ne pomaže „Jumku“ u našim nastojanjima da brže izađemo iz sadašnje teške situacije. Ipak, sve to nije dovoljno i daleko je od toga kako se pomaže „Simpu“. Moj je utisak da pojedine strukture u Beogradu još ne shvataju koje su prednosti „Jumka“ nad drugim tekstilcima u zemlji i šta za državu znači to što smo mi jedan tehnološki zaokružen sistem – kaže za „Vranjske“ Zoran Stošić, prvi čovek Jumka.
Na drugoj strani, na pitanje „Vranjskih“ da li će i na koji način vlada pomoći vranjskim tekstilcima, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odgovaraju da je za Jumko već učinjeno mnogo toga:
– Vlada već pomaže vranjskim tekstilcima na nekoliko načina. Pre svega je preporučila budžetskim korisnicima da prednost pri javnim nabavkama daju domaćim tekstilcima, Jumko zatim redovno dobija subvencije i, konačno, u toku je povezivanje radnog staža za zaposlene – kažu u Ministarstvu.

MAJKA I MAĆEHA

Javnost je nedavno, preko naših novina, upoznata sa načinom na koji je država galantno pomogla „Simpu“ uoči njegove tenderske prodaje. Koristeći svoja ovlašćenja, Vlada je još februara ove godine, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, donela zaključak da budžet, državni poverioci i neke lokalne samouprave zažmure pred „Simpovim“ obavezama teškim oko 80 miliona evra. Reakcije javnosti po ovom pitanju su različite i u stilu: „ništa čudno“, „opet Simpo“, „lako je njima“… Zbog toga je sasvim na mestu pitanje zbog čega isti princip ne važi i za Jumko, kompaniju takođe u dugovima ali koja je, za razliku od Simpa, u većinskom državnom vlasništvu. Koliki je tačan iznos Jumkovih dugovanja ne zna se precizno, a direktor Stošić (vidi okvir) procenjuje da se radi o cifri manjoj od milijardu dinara. Međutim, struktura duga drugačija je nego u slučaju Simpa jer Jumko ima velike obaveze prema radnicima i državi, dok je Simpo, osim državi, dužan i poslovnim bankama.
No, država je oduvek jednima bila majka a drugima maćeha i u tome je suštinska razlika između dve najveće vranjske kompanije. I danas je zdanje na Svetonikolskom trgu broj 6 u Beogradu omiljeno svratište mnogih ministara, sekretara i raznih državnih činovnika, što kasnije omogućava lakšu prohodnost do kabineta i lobija u kojima se odlučuje o novcu. Normalno, takvi odnosi imaju svoju cenu koju uvek plaćaju poreski obveznici. Na drugoj strani, za vranjske tekstilce može se slobodno reći da su u zapećku a pitanje da li će i njima država pomoći na isti način kao Simpu, muči sve u Jumku. 
Dejan Trifunović, predsednik Upravnog odbora „Jumka“ kaže da je država pomagala vranjske tekstilce, ali da ima još prostora za tako neophodnu trajnu pomoć.
– Stalno smo u kantaktima sa ljudima iz Vlade i Ministarstva ekonomije. Prošle nedelje smo formulisali jednu ideju koju treba da realizujemo do kraja godine. Biće to nešto novo, jedno trajno i održivo rešenje za „Jumko“ – kaže s optimizmom Trifunović.
Iako on nije želeo da priča o čemu se radi, nezvanično saznajemo da je na pragu da se obistini ranija ideja o Jumku kao preduzeću koje će imati prioritet u dobijanju poslova od države i njenih firmi.

FILOZOFIJA TRŽIŠTA

Snežana Veličković, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Jumka kaže da je država pomogla nesrazmerno malo u odnosu na obaveze, snagu, a posebno u odnosu na vlasničku strukturu ove kompanije. 
– Država više ne može da se izvlači i da obaveze stalno prenosi na nekog drugog. Jasno je svima i u vladi i u ministarstvima da „Jumko“ mora biti servis države i da je to jedino pravo i trajno rešenje – kaže predsednica ASNS.
Ipak, na pitanje šta je, kada i kako država, kao većinski vlasnik, pomogla  „Jumku“ i Stošić i Trifunović se slažu da su to tri segmenta: preporuka o prednosti na tenderima državnih sistema, redovne mesečne subvencije od oko 15 miliona dinara i povezivanje radnog staža za zaposlene.
– Mi smo na tim poslovima pokazali da možemo i znamo da radimo. Ispunili smo sve elemente iz ugovora- rokove, kvalitet, cene, tako da nas to preporučuje da odgovorni u vladi i ministarstvima počnu na drugi način da razmišljaju o pomoći „Jumku“ – ističe Stošić.
Biće da su baš ovi uspešno završeni poslovi dali odgovor na bolno pitanje šta i kako sutra sa „Jumkom“.
– I država i mi radimo svako svoj posao. Osnovni cilj je da uz pomoć države, „Jumku“ obezbedimo tržišnu perspektivu. Uporedo menjamo proizvodnu i poslovnu filozofiju prema namenskoj industriji, prema javnom, ali i prema komercijalnom sektoru – kaže Trifunović.

DUG MANjI OD MILIJARDE
– Može da se napravi računica Jumkovog duga državi. Ali, ona neće biti validna, neće biti tačna, jer se neki procesi privode kraju, neki su još u toku, neki će se tek otvoriti. U svakom slučaju mi pripremamo tu računicu, sa ciljem da ona bude egzaktna. I ako me sada ipak pitate koliki iznos duga očekujem, reći ću da će on biti ispod jedne milijarde dinara (oko 10 miliona evra) – kaže direktor Zoran Stošić.
 
ENERGETSKA EFIKASNOST
Rukovodstvo „Jumka“ sve je potencijale u ovom trenutku stavilo u službu realizacije Programa energetske efikasnosti. Najkraće, taj program podrazumeva da se u procesu proizvodnje energenti troše samo u meri koja je neophodna za sadašnji boj radnika i za prostor gde se odvija radni proces. Jer, „Jumko“ u Vranju više nema deset, već 1.700 radnika; danas ima nekoliko puta manju proizvodnju; koristi se znatno manji radni prostor, a potrošnja energenata je tek nešto manja nego što je bila u fazi proizvodne ekspanzije. Program racionalizacije koštaće između tri i četiri miliona evra a sredstva će najverovatnije biti obezbeđena iz evropskih fondova za energetsku efikasnost.