“Švajcarci” su u Švajcarskoj

Krajem 2001. švajcarsko Ministarstvo pravosuđa obavestilo Vladu Srbije da je pronašlo šest bankarskih računa istaknutih političara bivšeg režima. Prema ovim nalazima, Dragomir Tomić imao je tri: prvi na iznos od 4,3 miliona švajcarskih franaka, drugi na 650.000 i treci na 1,1 milion švajcarskih franaka

Dok su se neki borili za promene, demokratiju, tržišnu privredu, bili bitke sa vetrenjačama, trpeli progone i hapšenja, predsednik Holding kompanije „Simpo“ DragomirTomić je decenijama radio ono što sada savetuje drugima – koristio je vreme, odnosno priliku, položaj, vlast, moć. I tako, dok su iz godine u godinu Tomićeva slava i bogatstvo rasli, Srbija je bivala sve beznadežnija. „Vranjske“ će u narednih nekoliko brojeva objasniti na koji način je on postao to što danas jeste

– Mladim menadžerima bih poručio da se ne bore sa vremenom, da se ne takmiče sa njim, nego da ga iskoriste, kazao je u jednom intervjuu Dragomir Tomić, prvi čovek „Simpa“, najuspešniji i najpoznatiji privrednik i političar juga Srbije.
To je savet koji u ovoj zemlji zaista para vredi. Dok su se neki borili za promene, demokratiju, tržišnu privredu, bili bitke sa vetrenjačama, trpeli progone i hapšenja, Tomić je decenijama radio ono što sada savetuje drugima – koristio je vreme, odnosno priliku, položaj, vlast, moć. I tako, dok su iz godine u godinu Tomićeva slava i bogatstvo rasli, Srbija je bivala sve beznadežnija.

T`GA ZA JUG

Agonija je posebno vidljiva na jugu ove zemlje, u Pčinjskom okrugu. Ovde danas živi na desetine hiljada nezaposlenih, a oni koji nešto rade imaju najmanje plate u Srbiji. Mnoga preduzeća su propala, čak je i „Simpo“ pred ambisom. Ova kompanija je opterećena dugovima i, uprkos brojnim olakšicama države, još ne može da pronađe strateškog partnera koji bi mogao da joj vrati stari sjaj.
A, Tomić je oduvek tvrdio da mnogo voli jug Srbije i da je zato čitav svoj život posvetio razvoju ovog kraja.
– Moj je projekat da napravim „Švajcarsku na jugu Srbije“ – govorio je Tomić devedesetih, u vreme ratova, sankcija, hiperinflacije i Slobodana Miloševića, tvrdeći čak da će realizacija te ideje biti toliko brza da ćemo na početku XXI veka morati da uvozimo radnu snagu.
Krajem 2001, međutim, bilo je jasno da Tomić ovde nije stvorio Švajcarsku, ali da jeste pozamašan imetak u tamošnjim bankama.
Na talasu petooktobartskih promena, vlada Zorana Djinđića pokušala je da se obračuna sa predstavnicima starog režima, gde svakako spada i Tomić. Odmah je formirana Komisija za ispitivanje zloupotreba na čijem čelu je bio kadar G 17 plus Aleksandar Radović, a njen zadatak bio je da pronađe novac koji su iz zemlje, mahom na Kipar, izneli Miloševićevi saradnici. Radilo se o milijardama nemačkih maraka. Radovića su mediji u ono vreme nazivali „čovekom bez lica“, jer nije želeo da se slika, verovatno znajući u šta se upušta.
Krajem 2001. došlo se i do rezultata. Radović je tada saopštio da je švajcarsko Ministarstvo pravosuđa obavestilo Vladu Srbije da je pronašlo šest bankarskih računa istaknutih političara bivšeg režima. Prema ovim nalazima, Dragomir Tomić imao je tri: prvi na iznos od 4,3 miliona švajcarskih franaka, drugi na 650.000 i treci na 1,1 milion švajcarskih franaka.
Ministarstvo pravde Švajcarske takođe je obavestilo vlast u Srbiji da je blokiralo račune, uz uslov da ovdašnje tužilaštvo u roku od tri meseca prosledi podatke koji ukazuju na vezu krivičnih dela i sredstava koja su u Švajcarskoj.
Šta je bilo posle? Svi za koje je saopšteno da imaju privatne račune to su demantovali, a oni koji su se bavili time, kao Radović, „popili“ su na desetine krivičnih prijava. Optužnice ni za kakva krivična dela nisu podignute, pa su švajcarske vlasti skinule blokadu sa računa, pa i sa Tomićevih.
Što se nepokretne imovine tiče, zna se da prvi čovek „Simpa“ ima vilu na Dedinju, u koju se uselio početkom devedesetih, u vreme previranja u bivšoj SFRJ, a li o tome kako je do nje došao i ko je platio više detalja u jednom od sledećih nastavaka ovog feljtona. Ovde valja reći samo to da je Djinđićeva Vlada 2001. donela Zakon o ekstraprofitu, kojim je želela da naplati novac od svih onih koji su uživali pogodnosti Miloševićevog režima. Tomiću je po tom osnovu najpre razrezano 294.000 evra, da bi mu onda iznos bio smanjen na 150.000. Tu sumu on je 2002. uredno platio.
„Simpo“ se, kao pravno lice, takođe našao na listi ekstraprofitera, a početni iznos poreza za vranjsku kompaniju bio je 24 miliona nemačkih maraka. Onda se nekako ispostavilo da su posebne pogodnosti za „Simpo“ bile daleko manje, te da je novac ulagan u proizvodnju, tako da je cifra svedena na svega 6,3 miliona maraka. Na kraju, vranjska kompanija je, po svemu sudeći, platila svega 5, 3 miliona.
Radović u ono vreme nije hteo da komentariše koincidenciju između iznosa ekstra poreza koji je „Simpo“ trebalo da plati i cifre sa deviznog konta koji Dragan Tomić ima u inostranstvu.
– Svako nosi svoj krst – bilo je sve što je rekao.

GDE SU SADA FRANCI

U lovu na „crvene“ tajkune naročito se isticao tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić. Kada je, posle ubistva premijera Djinđića, postalo evidentno da je čitav posao sa naplatom ekstraprofita i vraćanjem para koje su izneli Miloševićevi saradnici propao, on je počeo da se jada:
– Srpsko tužilaštvo je, umesto da pokrene krivične postupke protiv onih koji su se obogatili u bivšem režimu, po nalogu nekoga iz sadašnje vlasti obavestilo Švajcarce da se protiv njih ne vodi nikakav krivični postupak u Srbiji, što je ujedno bio i pravni osnov za odmrzavanje novca u Švajcarskoj. Na ovaj način, novac je već odmrznut i vraćen Draganu Tomiću iz „Simpa“ i Draganu Tomiću iz „Jugopetrola“, i još nekim bivšim visokim funkcionerima. Oni su došli do tog novca, ali ga prema mojim informacijama nisu zadržali samo za sebe, već su obilato častili svoje nove prijatelje iz novog režima, koji su im pomogli da taj novac izvuku – govorio je 2003. Dinkić.
Danas lider G 17 plus kao ministar za ekonomiju uredno sarađuje sa Tomićem, daje mu milione evra državnog novca za finansiranje „Simpovih“ fabrika i sugeriše državnim poveriocima da otpisuju dugove ove kompanije. Čovek je, poput Tomića, verovatno shvatio da nema nikakvog smisla boriti se protiv vremena u kojem je drug Ivica Dačić ministar policije. A, taj pogled na svet dele i ostali pripadnici prethodne i aktuelne vlade.
Što se Tomića tiče, on je prošle godine od Privredne komore Srbije dobio specijalnu nagradu za životno delo. Danas ima 73 godine, radni i starosni uslov za penzionisanje ispunio je 2002, ali i dalje radi, na polzu juga Srbije i „Simpa“.
O čemu se ovde zapravo radi, objasnio je još pre 15 godina u jednom od prvih brojeva „Vranjskih“ niko drugi do haški optuženik Vojislav Šešelj.
„Švajcarci su u Švajcarskoj“ – rekao je tada vojvoda.
Danas i mi to znamo. Samo nam nije poznato gde su franci.

PROFIL
OD ŽBEVCA DO ZVEZDA
Dragomir Tomić rođen je 3. oktobra 1937. u selu Žbevac, nadomak Bujanovca. Otac Aleksandar bio je trgovac, a majka Vetka domaćica. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a potom je učio u Bujanovcu i Vranju, gde je i maturirao.
Period detinjstva i školovanja nazvao je „otimanjem od života“. Odmah nakon završetka srednje škole zaposlio se u opštini, gde je kao referent za investicije i raspodele radio narednih 14 meseci. Prema njegovim rečima, kada je uštetedeo dovoljno para, završio je ekonomiju u Skoplju za manje od tri godine.
U 30. godini Tomić je postavljen za direktora propale fabrike nameštaja „Simpo“, koju uspeva da podigne na noge u rekordnom roku. Ondašnji drugovi komunisti, kad ih je provodio po halama i pokazivao u čemu je sve „Simpo“ dostigao Italiju, Nemačku i Francusku, upozoravali su ga:
– Tomiću, nama kapitalizam ne sme biti uzor, lako je povećavati proizvodnju. Bolje bi bilo da se posvetiš razvoju samoupravnih odnosa.
Godinama je bio funkcioner Saveza komunista, a u vreme „nacionalnog buđenja“ pristupio je SPS-u. Po dolasku Slobodna Miloševića na vlast, obavljao je niz važnih državnih funkcija. Pored ostalog, bio je ministar koordinator i potpredsednik vlade.
Kako sam kaže, zbog želje da zemljacima stalno pruža nove poslove, odbio je da bude ambasador u Češkoj, direktor „Jugobanke“, JAT-a, predsednik Privredne komore, prvi čovek mnogih uspešnih firmi iz bivše SFRJ…
– Moje siromaštvo me je opredelilo da se borim protiv siromaštva ceo život. Zato ostajem u „Simpu“. Sećam se slike kad smo kao deca u poderanim opancima gazili preko Morave do škole. To me ceo život proganjalo i teralo da se borim protiv nemaštine. Još ponekad mogu da osetim one mokre noge u školskim klupama – kazao je jednom prilikom Tomić.

SRPSKA STVAR
Dok je obavljao važne poslove i borio se za „srpsku stvar“, Tomiću se dogodio, kako je sam rekao, „mali skandal“. Jedan beogradski nedeljnik 1994. objavio je da se prvi čovek „Simpa“ zaposlilo kao komercijalni direktor u firmi S.A.G. Andrin et Fils. Prema navodima lista, za platu od 22.320. franaka, iliti 7.000 hiljada maraca.
Tomić je to demantovao na sledeći način:
– Kad svi traže da se o stvarima koje su od interesa za celu zajednicu piše, a koje moraju u uslovima embarga da budu naša tajna, onda je moguće da se zlonamernom prezentacijom stvara privid da neko ko najviše želi da pomogne svojoj zemlji – bude okrivljen.