Tatko i poslanik

Političko stanje je amorfno, u smislu da ne postoji čvrsta partijska disciplina i definisano stanje u odnosima između skupštinske većine i opozicije, odbornici prelaze iz stranke u stranku, što izaziva određenu nestabilnost, i nedoumicu kod glasačkog tela

Prvi utisak koji putnik namernik stekne o Surdulici, jeste da je ova južnosrpska varoš, nadomak granice sa Bugarskom, u ekspanziji. To priznaju čak i njihove komšije, ali i ljuti konkurenti iz Vladičinog Hana, koji je, pak, najsiromašnija opština u Srbiji. Surdulica sada liči na veliko gradilište, revitalizovana je zgrada Skupštine opštine, renovira se glavni gradski trg, Dečja ustanova, Vlasina se dovodi u urbanistički i infrastrukturni red, tu je i referentna ustanova, Specijalna bolnica za plućne bolesti, Surdulica ima dva narodna poslanika, savetnika zamenika premijera… S druge strane, pojedina preduzeća koja su bila kičma privrednog uspona Surdulice, poput „Mačkatice“, ili „Zastave PES“, sada su u štrajku nakon privatizacija koje nisu dale očekivane rezultate. Političko stanje je amorfno, u smislu da ne postoji čvrsta partijska disciplina i definisano stanje u odnosima između skupštinske većine i opozicije, odbornici prelaze iz stranke u stranku, što izaziva određenu nestabilnost, i nedoumicu kod glasačkog tela. To bi bila dva pola današnje Surdulice, a ko su ljudi koji takvu atmosferu stvaraju, svojim političkim i finansijskim uticajem?

KAD DODjU NAŠI

Svakako da je u prvom planu „dvojac bez kormilara“, predsednik Opštine Novica Tončev i narodni poslanik DS iz Surdulice Slavoljub Stajković. Njihove dve političke grupacije čine većinu u Skupštini opštine (uz „preletače“ iz raznih opcija, od slučaja do slučaja, od iskušenja do iskušenja), ali su Tončev i Stajković u zategnutim međusobnim odnosima, što dakako ima uticaja na stanje u Surdulici. Sreća te su tu centrale iz Beograda koje, podobno globalu, sprečavaju da ova koalicija pukne i, ne daj bože, dođe do privremenih mera i novih lokalnih izbora. U šizofrenoj situaciji, em koalicioni partneri, em ljuti konkurenti, Tončev i Stajković se ne štede, pokušavajući da na uticajne funkcije u Surdulici proguraju „svoje“ ljude.
Tako se konkurencija najuticajnijih Surduličana širi, zavisno ko je za „naše“, a ko za „njihove“.
– Po mom mišljenju- kaže profesor Goran Filipović, trenutno van javnih funkcija, ali i i te kako obavešten o političkim fluktuacijama u Surdulici – izbor najuticajnih sveo bih na nekoliko lica – pre svega, tu su braća Tončev, Novica, predsednik opštine i vlasnik građevinske firme „Tončev gradnja“, i Ivica, savetnik i intimus potpredsednika vlade i ministra policije Ivice Dačića. Dalje, tu su narodni poslanici Slavoljub Stajković i Dragan Stevanović, predsednik odborničke grupe DS u SO surdulica i direktor Tehničke škole Nebojša Dojčinović, bivši načelnik Policijske stanice Dragan Stanković Gare, koji sada ima firmu za privatno obezbeđenje, a ne bih mimoišao ni bivšeg predsednika opštine i dugogodišnjeg funkcionera iz Miloševićevog zemana, Miodraga Stojiljkovića Mimija. Od privrednika, u prvi plan se probio vlasnik Građevinske firme „Banković“, Boban Banković.
Sada, međutim, dolazi do paljbe iz teške artiljerije.
– Rekao bih – kaže Slavoljub Stajković, narodni poslanik DS i predsednik OO DS Surdulica – da je u najužem izboru najuticajnijih Surduličana Novica Tončev; ali, samo po definiciji, pošto je sticajem okolnosti predsednik opštine, i trenutno mu sve ide na ruku. Pre svega, tu mislim na njegove pozicije u vladi. Da nije SPS-a, on bi bio beznačajan, minoran, čak i komičan lik, kakav je i bio. Ali, tu je njegov brat, Ivica Tončev, Dačićev savetnik, ni manje ni više nego za evropske integracije! A mojom zaslugom je ovde privatizovan bivši „Vunizol“, sada „Knauf“, najuspešnija firma u Surdulici. Obezbedio sam sredstva iz NIP-a za infrastrukturu, put do Vlasine. Bio sam inicijator kod premijera Cvetkovića da se transferi najnerazvijenijim opštinama vrate i da im se obezbede dopunska sredstva. Tu je i akcija za čišćenje Vlasine, vredna 15 miliona dinara, od Ministarstva za lokalnu samoupravu.
Novica Tončev je, pak, nedvosmislen:
– Ko je najuticajniji u Surdulici?! Pa ja, bez konkurencije! Što bi naši ljudi rekli, tatko! Kako na osnovu čega? Pa na osnovu svega! Da nije možda narodni poslanik (Slavoljub Stajković – p.a.)? On u Surdulicu nije doneo ni jedan jedini dinar, ni jednu investiciju, a za poslanički status može samo da zahvali partiji koja ga je predložila. Ni jednu reč nije izrekao u Narodnoj skupštini za ovaj kraj; samo džabe prima poslaničku platu, otima narodu od usta! Bosanac (narodni poslanik SRS iz Surdulice Dragan Stevanović – p.a.) više u skupštini radi za Surdulicu, iako je opozicija. Što se tiče mog brata Ivice, on je dugo živeo u inostranstvu, a preko svog položaja u vladi, a za to ćete morati njega da pitate, donosi značajne projekte Surdulici.

SIVE EMINENCIJE

No, oba rivala imaju i svoje favorite, koji na svoj način utiču na javni život Surdulice.
– Tu je neizostavan – kaže Stajković – doktor Dragan Todorović, direktor Zdravstvenog centra u Surdulici. On je jedan od onih skromnih, neeksponiranih ljudi, ali koji imaju harizmu i znanje da dobro rade svoj posao, kao što je Todorović oživeo Zdravstveni centar, koji je bio u kolapsu.
Tončev smesta ističe protivkandidata:
– Istakao bih doktora Dragana Kitanovića, pedijatra, bivšeg direktora Zdravstvenog centra, sada našeg odbornika (SPS, pošto je Tončev sa celom svojom grupom građana „Za bolju Surdulicu“, kolektivno prešao u SPS), u čije vreme je Zdravstveni centar najbolje radio.
Stajković dalje ističe Nebojšu Dojčinovića, koji je, po njegovim rečima, osim na profesionalnom planu, kao direktor Tehničke škole, i iskreni borac za demokratiju i pravdu, što ljudi prepoznaju. Po njemu, uticajan je i profesor Goran Filipović, iako nije vidljivo politički aktivan.
– Filipović je odlično informisan i lucidan čovek, tako da svi oni iz bivše i sadašnje vlasti, koji imaju putera na glavi, a to je velika većina, moraju da vode računa o njegovom mišljenju. Dragan Stevanović nema veliku političku moć, s obzirom da je poslanik SRS, ali se iskreno bori u Narodnoj skupštini za interes Surdulice.
S druge strane, po Stajkoviću, uticaj, ali ne pozitivan, imaju Dragan Micić, direktor Direkcije za izgradnju Surdulice, koji je „siva eminencija“, jer vodi jaku struju u SPS, bivši načelnik policije Dragan Stanković Gare, koji, iako u penziji, preko svog privatnog obezbeđenja ima jak uticaj na dešavanja u bezbednosnom sektoru, te Bratislav Djukić, bivši direktor „Vlasinskih elektrana“ i ED Surdulica, koji i dalje, po Stajkoviću, vuče konce u ovim preduzećima.
– Boban Banković je posebna priča – kaže Stajković – preko svoje privatne firme „Banković“, registrovane u Crnoj Travi, pravi jaku vezu između privrede i politike u Surdulici; sa Novicom Tončevim oni haraju u građevinarstvu.
Tončevljevi kandidati za uticajne ljude u Surdulici su i Irena Nikolić, direktor OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, po ličnost najzaslužnija za razvoj prosvete na ovom području, predsednik aktiva svih direktora škola na području Surdulice, Vesna Milovanović, direktorka surduličke pekare, te Dragan Nedeljković zvani „Talamabas“ predsednik Fonda za poljoprivredu u Surdulici, koji je najzaslužniji za razvoj poljoprivrede, voćarstva i stočarstva u ovom kraju.
Tončev i Stajković, u početku koalicioni partneri, sada su Arktik i Antarktik. Jedino vezivno tkivo među njima je Beograd. Ipak, u jednom se slažu – jedna od najznačajnih ličnosti u Surdulici, iako živi u Vranju, jeste Dragan Stanković, glumac i reditelj, pokretač pozorišta „Barja“. I valjda će kultura, mimo svih niskih političkih strasti, biti zajednički imenitelj Surdulice.