Neću da ćutim

Imao sam hrabrost da javno kažem da mi je dete pretučeno, ali znam da puno ljudi nisu smeli to da prijave policiji jer su se bojali da će neko da ih „otkuca“ da su pokrenuli postupak. Ima i nekoliko slučajeva gde se po privatnim tužbama vode procesi koji traju godinama

Student Fakulteta fizičke kulture u Beogradu Stefan Stojković (20) pretučen je 31. jula ove godine nešto posle dva iza ponoći od strane obezbeđenja noćnog kluba „Rosonero“. Prema prvim informacijama, mladić je dobio teške batine zato što je slučajno polomio flašu piva. No, tu se njegova golgota nije završila.
– Stefan do sada ni sa kim nije imao probleme. Radi se o izuzetno mirnom detetu, koje se u životu ni sa kim nije posvađalo, koje nema poroka, koje čak i ne psuje. Jednostavno, on je odličan student i živi izuzetno mirnim životom – kaže Stefanov otac, inače direktor Direkcije za razvoj i izgradnju grada Vranja Dragan Stojković.

KAD POLICIJA NE INTERVENIŠE U SITNE SATE

Vranjske: Kakvo je sada njegovo zdravstveno stanje?
Stojković: – On je posle tri nedelje na VMA doveden kući. Imao je dva operativna zahvata i lice mu je dovedeno u estetski dobro stanje.
Kakve povrede je zadobio?
– Imao je blaži potres mozga, to je prva povreda, koja je sanirana odmah. Polomljena mu je i leva jagodična kost, a na skeneru je utvrđeno da pukla na više mesta, pa je zato rađena druga operacija koja je trajala skoro četiri sata. Ima i povredu facijalnog nerva zbog čega ne oseća levi deo lica i nosa. Konstatacija doktora je da će to trajati oko dva meseca, a da će onda osećaj početi da se vraća. Što se tiče povratka osećaja na levom delu vilice, to će trajati duže, možda i do godinu dana, tako da će morati da ide na dodatne terapije. Stefan je imao jako zakrvavljeno levo oko, otekline i modrice, koje još nisu potpuno nestale. Tu su i traumatske posledice. Ali, ne radi se samo o tome – trebalo je u septembru da očisti godinu na fakultetu i da uđe na budžetsko finansiranje. Sve to sada pada u vodu, ceo život mu je poremećen.
Da li se radi o povredama opasnim po život? Šta kažu lekari?
– Sreća u nesreći je da moj sin nije imao izliv krvi u mozak zbog čega smo mogli da ostanemo bez njega ili da bude invalid do kraja života. Mogao je da ostane i bez levog oka, jer je došlo do oštećenja očnog nerva. Sve vreme dok je bio na VMA, neprestano je kontrolisano da li taj nerv funkcioniše, odnosno kako Stefan vidi. Takve povrede su teške, a ono što je učinjeno nad njim se kvalifikuje kao teško krivično delo.
Ko ga je odveo kod lekara i pozvao policiju?
– On je posle mučkog prebijanja na najgrublji način izbačen iz lokala, ali su ga prvo naterali da se umije da masa ne bi videla u kakvom je stanju. Društvo ga je onda odvelo u park. Jedna devojčica, koja je došla na letovanje iz Švajcarske i koja verovatno zna kako bi trebalo da funkcioniše sistem, tražila je da pozovu policiju. Negde posle tri iza ponoći, jedan od Stefanovih drugova je sa mobilnog telefona pozvao policajce, ali oni nisu došli.
Zašto?
– Ne znam, to je pitanje na koje bi trebalo policija da odgovori, ali mogu da kažem da je žalosno da oni ne intervenišu odmah kada ih neko zove u sitne sate. Posle svega što se dogodilo, saznao sam da postoji „paralelni svet“ u kojem maloletnici ovako stradaju, jer policija ne radi dobro svoj posao.
Šta su dežurni u policiji rekli kada su primili telefonski poziv?
– Ne znam. Moj sin je onda tražio da ga odvedu kod lekara jer je stanje počelo da mu se pogoršava. Kada su ga drugovi i drugarice odveli na PTO, otuda je službeno pozvana policija.
Da li su tada došli?
– Jesu, došli su da ga vide, ali su odmah otišli jer on nije mogao da daje izjave zbog stanja u kojem se nalazio. Verovatno su samo uzeli podatke o njemu.
A da li su tada uzeli izjave od onih koji su bili sa njim?
– To je jako „lepa“ strana rada policije. Ni tada, ni narednog dana, kada sam ja vodio drugove i drugarice koji su hteli da daju izjave, nismo uspeli da ubedimo operativce da to urade. Nisu ni u nedelju, ni u ponedeljak. Tek kada je inspektor Velinović preuzeo slučaj, zatražio je da se uzmu izjave.
Kada ste dovodili decu, šta su radili policajci?
– Šetkali su se. Dođu, kao uzmu podatke i brojeve telefone. Pomagao sam policajcima, iz sinovljevog telefona sam davao brojeve onih koje su te noći bili sa njim. Na kraju sam ja zvao decu, dovozio ih u stanicu i vraćao kući nezavršena posla.
Da li vam je rečeno da će biti uzete izjave?
– Da, to su stalno govorili – trebalo bi da date izjavu. Deca su čekala jer su im rekli da će ih pozvati. Dve devojčice koje su bile na nekoj svadbi, a nisu uz Vranja, došle su uveče i pitale zašto ih niko nije pozvao kada ceo dan čekaju. To iscrpljuje decu, zamara i dovodi do toga da kažu da neće da daju izjave.
Šta o svemu tome kažu u policiji?
– Meni su rekli da su mnogo zauzeti, na više poslova, i da ne mogu sve da postignu.
Prošlo je već dvadeset dana od kako je vaš sin pretučen. Da li su njegovi drugovi u međuvremenu saslušani?
– Meni je inspektor Velinović rekao da nema potrebe za tim, jer je iz izjave moga sina nedvosmisleno utvrdio o kojim se osobama radi i da je tražio njihovo privođenje.
Čekajte, radi se o potencijalnim svedocima krivičnog dela. Neko bi trebalo da ih sasluša i utvrdi šta su videli.
– Znam da su policajci uzeli izjavu od jednog dečaka, koji je rekao nešto uopšteno, a ostala deca, koja su mogla da prepoznaju počinioce, nisu dala izjavu. Ne znam zašto. A, izjavu od mog sina je uzeo inspektor.
Koliko je osoba bilo sa Stefanom te večeri?
– Mislim da ih je bilo sedmoro.
Koliko njih zna šta se desilo?
– Svi, ali je prepoznavanje vinovnika moglo da izvrši troje ili četvoro.

PONIŽAVANjE GRADjANA

U kojoj fazi je sada istraga?
– Vrlo sam se interesovao šta se događa. Velinović mi je javio da je osumnjičene pozvao na razgovor i da će podneti krivičnu prijavu protiv njih. Obavestio me je i da je tražio njihovo privođenje, ali da u Tužilaštvu smatraju da se radi o osobama koje nisu opasne po okruženje i da se zato nalaze na slobodi. Posle toga se nismo čuli.
Da li je saslušan vlasnik diskoteke?
– Ne znam. Ja sam pokušao da razgovaram sa njim, ali on me je izbacio iz lokala, uz pretnju da će da me prebije ako tu ostanem još koji minut. A po gradu se širi priča prema kojoj je moj sin pravio silne probleme i da su morali da preduzmu mere da bi ga smirili. Odnosno, da su morali mučki da ga prebiju.
Da li ste išli kod tužioca?
– Nisam, jer sam non-stop bio kraj sina. Nije na meni da jurim tužioca, on je dužan da shvati kolika je opasnost koja preti običnim ljudima. Popričaću sa narodnim poslanikom i sa kompletnom dokumentacijom ću se obratiti MUP-u Srbije, Ministarstvu pravde, Visokom savetu pravosuđa. Već sam neke kontakte napravio. Na sve moguće legalne načine tražiću da se primenjuje zakon, jer ne mogu da se pomirim sa onim što se dogodilo mom sinu.
Očekujete li da tužilac podigne optužnicu?
– Skeptičan sam po tom pitanju zbog informacijama koje dobijam sa svih strana.
Dokle ćete čekati?
– Kada sakupim svu dokumentaciju, tražiću od svih da preduzmu energične mere. Žao mi je samo što građani ćute, jer znam da su mnoga deca prebijena. Imaju teške telesne povrede, ali ne progovaraju jer nemaju zaštitu državnih organa.
Kako to objašnjavate?
– Vranju očigledno fali dobar šef policije koji bi digao tu instituciju i radio svoj posao kako treba. I Tužilaštvo, koje je nedavno birano, moralo bi drugačije da radi, a ne da se mi sami štitimo ili da razmišljamo o nekoj trećoj zaštiti.
Kako tumačite izjave zvaničnika policije, koji kažu da stanje u gradu po pitanju reda i mira nije loše?
– Smešno je to što policija „ne zna“ šta se dešava u gradu. Zaustavilo me je barem dvadesetoro ljudi da mi ispričaju neke slučajeve o kojima policija ništa „ne zna“. To je malo ponižavajuće, da nas tako obmanjuju, da kažu kako je bezbedno.
U ovoj zemlji gotovo sve zavisi od političara. Ako vi kao jedan od funkcionera DS ne možete da isterate pravdu, šta je onda ostalo za obične građane?
– Ja sam jedini imao hrabrost da javno kažem da mi je dete pretučeno, ali znam da puno ljudi nisu smeli to da prijave policiji jer su se bojali da će neko da ih „otkuca“ da su pokrenuli postupak. Ima i nekoliko slučajeva gde se po privatnim tužbama vode procesi koji traju godinama zato što Tužilaštvo nije uradilo svoj deo posla. To je mučenje za žrtve.

DS ĆE SE BORITI PROTIV NASILjA NA ULICAMA
Šta povodom svega kažu vaše partijske kolege iz DS?
– Obećali su da će pokrenuti akciju, ne da bi mene podržali nego da bi se rešili slični problemi koje imaju i drugi građani. Trebalo bi ovih dana da napravimo analizu i započnemo ozbiljnu borbu, jer u Vranju ima puno stvari koje moraju da se menjaju na bolje.