Ragmi Mustafa, predsednik Opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca, pre koji dan javno izjavi da „će se Albanci s juga Srbije ponašati kao Srbi na Kosovu“; te da „poziva Srbiju i Kosovo da pregovaraju kao nezavisne države“. Usred diplomatske inicijative za „odbranu 15 posto teritorije“, zbog čega je država u velikoj meri zabatalila 85 posto problema, Mustafa je dao odličan šlagvort vlastima u Beogradu, koje su munjevito reagovale
Taman kad normalan i tolerantan svet na uzavrelom području juga Srbije, a taj je svet bez sumnje u većini, bez obzira da li se radilo o Albancima, Srbima, ili Romima, dakle, taman kad ljudi pomisle da će sve polako doći na svoje mesto, da će živeti pored komšija, i sa komšijama, nađe se neko (ili neki) ko te puste nade razveje jednom izjavom, a druga strana se primi kao saučešće, i na provokaciju reaguje nervoznije nego što je istorijskom i političkom trenutku primereno.
PETNAEST ODSTO
I tako Ragmi Mustafa, predsednik Opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca, pre koji dan javno izjavi da „će se Albanci s juga Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) ponašati kao Srbi na Kosovu“; te da „poziva Srbiju i Kosovo da pregovaraju kao nezavisne države“. Usred diplomatske inicijative za „odbranu 15 posto teritorije“, zbog čega je država u velikoj meri zabatalila 85 posto problema, Mustafa je dao odličan šlagvort vlastima u Beogradu, koje su munjevito reagovale. Naime, ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović, odmah je ustvrdio da se radi o kršenju Ustava Srbije. Pojedini komentatori celog skandala išli su dotle, da je ova izjava Ragmi Mustafe krivično delo kojim se ugrožava teritorijalna celovitost države, za koje je delo zaprećena kazna od tri do petnaest godina zatvora.
U skladu sa već osvedočenim „teorijama zavera“ protiv vaskolikog srpstva, za Mustafinu izjavu „priheftan“ je i muftija Muamer Zukorlić, pa su u javnost otišli u paketu, kao kršitelji Ustava.
E sada, da li javno izneseno političko mišljenje, stav, može da se kvalifikuje kao kršenje Ustava? Pojedini mediji su išli tako daleko da su Mustafu okarakterisali kao „presvučenog ratnika takozvane OVPBM, koji komada državu u kojoj živi“.
NI TIHI NI PRLE
-Nema dileme – kaže profesor ustavnog prava Ratko Marković, koji je tumačio razne ustave za Miloševićevog zemana – da je Ragmi Mustafa povredio Ustav, jer u preambuli u normativnom delu jasno piše da je Kosovo deo Srbije. Poštovanje te norme obavezuje sve državne organe, ali i građane. Mustafina izjava nije verbalni delikt u smislu uvrede, već pozivanje na kršenje državnog ustrojstva. On sa čelnog mesta lokalnog državnog organa negira državnu celinu i teritorijalni integritet.
-To je – kaže Belgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava iz Bujanovca – sasvim legitimna izjava, javno izrečena, od strane relevantnog stranačkog i državnog funkcionera. Čemu ovolika prašina, baš sada, niti je on tu opciju prvi put izneo, niti je jedini koji je izneo, niti pak jedini od albanskih političara sa juga Srbije. Koliko je meni poznato, i pojedini srpski političari, čak sa skupštinske govornice, iznosili su stavove bliske ovima koje je Mustafa izrekao, pa to nije bilo kršenje Ustava. Zašto baš sada? Zbog deklaracije i diplomatske borbe?
-Treba biti dosledan – kaže Miodrag Milković, odbornik SPS u SO Bujanovac – ti su stavovi već više puta izrečeni, i sa albanske, ali i sa srpske strane. Svaki građanin ima pravo da javno iznese svoje mišljenje. E sada, da li je to kršenje Ustava? Pa Ragmi Mustafa nije ilegalac, Tihi i Prle, nego je javno izrekao svoj stav, koji uostalom uopšte nije originalan. Mnogo puta se to čulo, sa obe strane. Ne sećam se da je pravosuđe reagovalo.
Nije ni ovoga puta, povodom izjave Ragmija Mustafe. A sudska vlast je, kao što se ovde dobro zna, nezavisna od politike.
KARAULA RISTOVAC
-Nije to nešto novo – kaže Ranđel Veljković, bivši predsednik Opštine Bujanovac i narodni poslanik, u Miloševićevo vreme poznat kao „brana šiptarskom separatizmu“ – to ima istorijsko trajanje, od kada je uspostavljena granica na Ristovcu. Eno je još karaula, kao istorijski spomenik. I Albanci sa juga Srbije bi hteli da karaula opet bude na granici Kosova i Srbije, ali ne kao spomenik, nego kao granični prelaz. E to neće moći! Već je osam i po hiljada ljudi sa prostora Bujanovca i Preševa potpisalo peticiju kojom se to sprečava, nije potpisao samo onaj Srbin do koga to nije došlo. Ragmi Mustafa može samo da sanja.
EKONOMSKA SARADNjA KOSOVO – JUG SRBIJE
Govor novca
Sa područja Regionalne privredne komore Leskovac ostvarena spoljnotrgovinska razmena sa KiM u prvoj polovini 2010. godine iznosi 6,6 miliona američkih dolara, što je za 48 odsto više u odnosu na isti period prošle godine
Neosporna je činjenica da su borbena dejstva na teritoriji Kosova i Metohije i sve ono to se kasnije dešavalo ostavila dubok trag na obe strane i stvorila barijere u svim društvenim oblastima, pa i u ekonomija. Ipak, dok politika kaska i traži savetodavna mišljenja raznih međunarodnih instutucija da bi ratom pokidane veze bile prespojene, zajednički ekonomski interes ponovo se pokazuje kao neuništiva veza. Potreba za novcem i želja za lepšim životom, koji ponovo, uglavnom zavisi od novca, učinila je da čak i toku ratnih sukoba odvijala neka vrsta trgovine, minimalna ali zapravo te veze izmedju Kosova i Metohije i Srbije praktično nikad nisu bile potpuno prekinute.. Prema mišljenjima većine ekonomista razlozi su mnogobrojni: decenijske navike albanskih potrošača da koriste proizvode iz Srbije, loša ekonomska situacija svih građana, uslovljenost jednih na druge, kao i činjenica da se krojenjem geopolitičkih ne crtaju i ekonomske granice.
DANAS I SUTRA
Nakon samoproglašenja Kosova jedan reporter iz inostranstva radio je anketu sa mladima koji su taj dan slavili na ulici. Većina odgovora na pitanje „Dobili ste Kosovo, šta dalje“ bila je „Ne znam. Nisam siguran. O tome ćemo sutra“. Kada su Srbi napuštali Kosovo, stvorila praznina koju je trebalo popuniti.
Adami Ljutmi, ekonomista i sudski veštak iz Preševa, kaže da se ekonomska saradnja manje – više nesmetano odvijala čak i u toku godina ratnih sukoba. On takođe dodaje da se „celo Kosovo izgradilo gradjevinskim materijalom iz Srbije“.
– Kosovo nema kapacitete. Mnoge potrebne stvari, pogotovo roba široke potrošnje se ne proizvodi na Kosovu. A, nedostatak robe na jednom tržištu se rešava uvozom. Kosovski biznismeni to uglavnom rade sa svojim partnerima iz Srbije. Pa, sve što se pre i posle rata gradilo na Kosovu izgrađeno je materijalom iz Srbije. Crep iz Srbije je na svakoj kući na Kosovu. Prodavnice su pune proizvoda iz Srbije, da li se radi o progarmu „Soko štarka“, „Pionira“ ili nekih drugih proizvođača nije bitno. Kvalitet prolazi na svakom tržišu, ističe Ljutmi.
On, takođe, navodi da siva ekonomija nije doživljavala nikakve padove jer joj loše političke prilike gode.
– Svi smo svedoci da kriminal na poznaje granice. Samim tim ništa nije moglo da spreči volju ljudi iz krimogenih struktura da zarađuju. Često se u štampi piše o hapšenjima narko dilera, belom roblju, švercovanom mesu i ostalim „granama“ kriminalnih delatnosti u kojima učestvuju i Srbi i Albanci, a neretko se radi i o ljudima sa ostalih prostora bivše Jugoslavije. Čim ljudi nađu interes oni su zajedno. Albanci kupuju šta im treba u Srbiji, Srbi takođe kupuju šta im treba a što je na Kosovu uglavnom jeftinije. Naprimer, razna goriva koja su zbog nižih akciza jeftinija na Kosovu kupuju Srbi. Čak se polako prepoznaje ekonomska sprega Makedonija – Kosovo – Srbija, rekao je Ljutmi.
Dobrila Tašković, sekretar za industriju u Privrednoj komori Leskovca, kaže da je robno-trgovinska razmena sa teritorije koja je pod nadležnošću ovog tela i Kosova u znatnom konstantnom porastu.
– Uprkos problemima koji opterćuju poslovanje (sivi kanali prometa, visoke marže, komplikovane i neuslaglašene administrativne procedure…) ekonomska saradnja na relaciji jug Srbije – Kosovo jača. Sa područja Regionalne privredne komore Leskovac ostvarena spoljnotrgovinska razmena sa KiM u prvoj polovini 2010. godine iznosi 6,6 miliona američkih dolara, što je za 48 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Roba koja se najviše izvozi su prehrambeni proizvodi, građevinski materijal, hemijski proizvodi, kao i trajna potrošna dobra poput proizvoda za domaćinstva, navodi Taškovićeva.
POLITIČKA KOČNICA
Nedžat Behljulji, privrednik iz sela Lučane, opština Bujanovac, kaže da je trenutno na tržištu Kosova velika navala mnogih zemalja sa Balkana i da bi srpski biznismeni trebali da iskoriste šansu koja im se tamo pruža.
– Jedini način da Srbija i dalje bude prisutna na Kosovu su ekonomska i trgovinska saradnja. Ukoliko se privrednici iz Srbije budu ponašali prema Kosovu kao njihovi političari, biće izbačeni sa Kosova u svakom pogledu. Jer Kosovo je vrlo malo tržište a tamo je sada u toku ubrzan proces zauzimanja pozicija firmi iz okruženja ali i drugih kompanija iz Evrope. U sadašnjim uslovima privređivanja je vrlo teško izboriti se sa žestokom konkurencijom bez ikakvih drugih problema, a zamislite onda kako ćete proći kada ste neprijatelski nastrojeni prema toj državi. Onda vas tržište bojkotuje i nemate nikakve šanse. Srbija ima višak proizvoda a Kosovo ima potrebe. Postoji niz oblasti u kojima bi Srbija i Kosovo odlicno saradjivali, a to su proizvodnja i prodaja prehrambenih proizvoda, metalurgija, niskogradnja i visoko gradnja, kao i plasman svih gradjevinskih materjala koji ih sada ima visak u Srbiji, a koje Kosovo 80 odsto uvozi, ističe Behljulji.
PROCEDURALNE PREPREKE
Dragan Aleksić, vlasnik „Nutrika“, jedan od najpoznatijih biznismena iz Vranja, kao najveće probleme u ekonomskoj saradnji navodi granice između Srbije i Kosova, kao i nepostojanje pravno – ekonomske sigurnosti za poslovni svet koji tamo zarađuje.
– Da nema granica bilo bi lakše. Mi nemamo problema sa plasmanom, više su u pitanju proceduralne prepreke. Na Kosovu ne postoji ekonomsko – pravna sigurnost. Ukoliko neka potraživanja ostanu nenaplaćena čijem sudu se žaliti? A imamo i probleme sa citosanitarnom isnspekcijom koja ne izdaje dokumentaciju koja nam je potrebna da bi trgovali sa Kosovom jer je po Ustavu taj deo Balkana naša teritorija, a mi ne možemo tamo izvoziti bez njihovih papira. A pošto je sredstvo plaćanja evro, Narodna banka Srbije nam ne dozvoljava da nakon izvršene transakcije odmah preuzmemo sredstva već nakon nekoliko dana. Takođe nam određuje poseban kurs prilikom konverzije evra u dinar. Za trgovinu bi bila daleko lakša bilo koja druga varijanta od ove, precizan je Aleksić.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.