Ovde ništa nije kao kod kuće

Ljudi u Vranju nisu baš toliko otvoreni, komunikativni, ni veseli kao što misle. Oni samo na prvi pogled izgledaju tako

Kristina Maza je devojka iz Madrida koja je pre godinu dana došla u Vranje, u grad u kome nije poznavala nikoga i za koji je saznala preko interneta. Čvrsto rešena da nauči srpski jezik i da radi u nevladinom sektoru, nije ni slutila koliko će joj ovde biti zanimljivo, gde će sve putovati, šta će sve videti, koga upoznati i na kraju biti čak i tužna kada se približi trenutak da se vrati kući.

ODLIČAN SRPSKI

Razdragana i vesela, baš onako kako se od nekoga njenih godina i očekuje, svi koji su je upoznali zaključili su i da je hrabra i znatiželjna, kad se usudila na ovaj potez. A ona sama za sebe kaže da voli da uči i da stalno svoj život bogati novim sadržajima i iskustvima, te joj je odluka da dođe u Srbiju, u Vranje, došla kao sasvim normalna i očekivana.
– Htela sam da dođem u neku balkansku zemlju zato što sam već bila u Makedoniji i Srbiji na odmoru pre četiri godine i sve mi je tada bilo zanimljivo i mnogo mi se dopalo. Posle toga, desilo se da sam na fakultetu učila balkansku istoriju i to me još više „zagrejalo“ da dođem – na odličnom srpskom priča Kristina.
Kao i svaki mladi čovek sa manjkom životnih obaveza i viškom entuzijazma, tako je i ona pokušavala da svoje slobodno vreme pametno iskoristi. Tako je počela da radi u jednoj nevladinoj organizaciji. Dopalo joj se, pa je rešila da spoji lepo i korisno.
– Rešenje je bilo da krenem u Srbiju i radim, odnosno volontiram u neprofitnom sektoru. Tražila sam priliku da dođem, da ovde živim i učim srpski jezik i na internetu pronašla program koji se zovi Evropski volonterski servis. Tada sam prvi put čula i za NVO „Generator“, a kada sam se upoznala sa njihovim projektima istog trenutka sam odlučila da dođem Vranje i radim sa njima – nastavlja Kristina.
Tako je sve počelo, a onda se nastavilo svojim prirodnim tokom.
Najpre je angažovala privatnog profesora za jezik i imala časove tri puta nedeljno. Vremenom je naučila da odlično govori, piše i čita srpski jezik. Kristina dodaje da joj je druženje sa ljudima i to što je svakodnevno bila u kontaktu sa njima ipak najviše u tome pomoglo. Zaključila je da između Madriđana i Vranjanaca nema mnogo sličnosti u samom mentalitetu, ali da ih ima u onim sferama života koje se odnose na ekonomiju. Priča da mladi ljudi u Španiji, isto kao i kod nas, imaju velikih problema da pronađu posao, odvoje se od roditelja i počnu samostalno da žive.
– Ljudi u Vranju nisu baš toliko otvoreni, komunikativni, ni veseli kao što misle o sebi. Oni samo na prvi pogled izgledaju tako, ali kada ih malo bolje upoznate shvatite da se previše bave tuđim životima i da im je mnogo stalo do toga šta drugi misle o njima. To mi se nije dopalo. Ovde ima dosta socijalnih pritisaka na ljude i oni se ne osećaju potpuno slobodni da budu onakvi kakvi i zaista jesu -zapaža Kristina.

ISKRIVLjENA SLIKA

Mladi ljudi, kaže, žive isto kao i svuda: učenje, posle škole vreme se provodi sa porodicom i sa prijateljima, a onda se odlazi u kafiće. Što se nje tiče, trudila se da to dok je ovde izgleda barem malo drugačije.
– Svaki dan posle posla sam odlazila u teretanu, čitala sam knjige i vaše novine. Dopada mi se i gradski park, pa sam po ovim vrućinama često i tamo odlazila. Leti sam dosta vremena provodila i na bazenu sa svojim najboljim prijateljima.
Jedna veoma zanimljiva stvar mi se ovde dogodila. U mom okruženju su uglavnom ljudi koji ne slušaju narodnu muziku i ja sam početku mislila da će mi se, ako kažem istinu – da se meni dopadaju narodnjaci – svi smejati. Pa sam ćutala i tek kasnije se to otkrilo – smeje se Kristina.
Kao i većini stranaca, i Kristini se dopadaju naše kafane i naša hrana. Naravno, tu su i neizbežni trubači ali i svadbe koje idu gradskim ulicama, što je za nju bila prava egzotika jer toga u Španiji nema.
– Ono što mi je na neki način smetalo ovde, to je monotija. Veoma malo stvari se dešava u samom gradu, nekako je uspavan. Posebno se primećuje nedostatak događaja iz oblasti kulture. Nedastaju mi, recimo, koncerti alternativne muzike, koje ovde nema „ni za lek“ – kaže Kristina.
I pored svega što joj je ovde simpatično ima i dosta stvari na koje se teško navikla. Ali Kristina Maza bi volela da se, iako odlazi iz Vranja, jednom ponovo vrati. Kada stigne kući, u Madrid, svojima će ispričati ovo:
– Vranje je sasvim poseban grad. Ovde ništa nije kao kod kuće, sve je nekako teže i komlikovanije. Bilo mi je zanimljivo, ali da nisam ovde došla to nikada ne bih saznala, kao što to nikada neće razumeti i shvatiti oni koji ovde ne provedu jedan delić svog života. Vranje je autentična sredina i vredi ga upoznati.