Na vidnom mestu

Kancelarija je imala ukupno 41 stranku, od toga broj primljenih pritužbi je 14; primljenih dopuni pritužbe je pet; uputa za podnošenje pritužbe tri; konsultacija o statusu predmeta devet; uputa na nadležni organ devet; pružena savetodavno-pravna pomoć 11

Kancelarija republičkog zaštitnika građana za jug Srbije radi punom parom i već ostvaruje vidljive rezultate, uprkos kratkom vremenskom periodu od kada je otvorena; najvažnije ja sada da i građani ovog područja shvate njen značaj i postanu njen najbitniji i najmnogobrojniji deo. Uostalom, zbog njih je i otvorena
No, pre toga, kratak bekgraund: Kancelarija zaštitnika građana za tri opštine na jugu Srbije – Bujanovac, Preševo i Medveđu, otvorena je 28. juna 2010. godine, i zapošljava dvoje službenika – Maju Zlatković i Bekima Ajdinija. Oboje su diplomirani pravnici, sa poznavanjem srpskog, albanskog i engleskog jezika. U Bujanovcu rade ponedeljkom i utorkom, u Preševu sredom i četvrtkom, u Medveđi petkom. Kancelarija prima sve pritužbe građana sa ovog područja, u domenu gde se krše ljudska prava i prava manjina od strane državne uprave, ili drugih organa.

„NEVIDLjIVA“ LICA

-Rad Kancelarije – kaže Maja Zlatković – obuhvata prijem stranaka i upoznavanje sa njihovim konkretnim problemima, na kraju čega mi utvrđujemo da li je naša institucija nadležna, po Zakonu o Zaštitniku građana, da postupa u datom slučaju ili ne. Ukoliko se problem odnosi na oblast iz našeg zakonskog okvira mi primamo pritužbu i u skladu sa pozitivnim propisima, predmet obrađujemo. Ukoliko se desi da problem koji stranka ima ne spada u našu nadležnost, mi stranci dajemo adekvatan pravni savet, ili je upućujemo na nadležni organ.
U navedenom periodu Kancelarija je imala ukupno 41 stranku, od toga broj primljenih pritužbi je 14; primljenih dopuni pritužbe je pet; uputa za podnošenje pritužbe tri; konsultacija o statusu predmeta devet; uputa na nadležni organ devet; pružena savetodavno-pravna pomoć 11.
– Inače, prvi mesec našeg rada najviše je bio posvećen promociji kancelarije. Ističemo da još uvek građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa našim radom, tako da u ovoj početnoj fazi rada, veliki deo vremena izdvajamo i za povećanje vidljivosti naše kancelarije u lokalnoj sredini. U tu svrhu koristimo deljenje propagandnog materijala (brošure, flajeri, plakati).
-Prilikom prijema stranaka – nastavlja Maja Zlatković – i u razgovoru sa njima, nalazimo da se najveći broj njihovih pritužbi odnosi na prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, radnih odnosa, prava na lična dokumenta i na oblast pravosuđa. Na osnovu primljenih pritužbi na području ove tri opštine, a naročito u Bujanovcu,  zaključujemo da je jako izražen problem dobijanja ličnih dokumenata privremeno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

ARBITRARNOST

– To bi – kaže Maja Zlatković – u narednom i što skorijem periodu trebalo rešiti, i to će biti jedan od prioriteta Kancelarije. Bilo je i nekoliko pritužbi na rad organa lokalne samouprave. Građani su ukazivali na njihovu arbitrarnost prilikom odlučivanja o njihovim pravima, ukazivali su, takođe vrlo često, na moguću korupciju, za koju konkretne dokaze nisu nudili, ali opisuju način na koji zaposleni u organima lokalne samouprave postupaju da bi strankama nagovestili na to da od nje očekuju neku protivuslugu za obavljanje posla koji spada u njihov delokrug.
No, pored konkretnih problema koje su građani imali sa organima državne uprave i u kojim slučajevima je Kancelarija pritužbe tretirala, veliki je broj stranaka koje su se Kancelariji zaštitnika građana obraćale zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalaze. Ukazivali su na problem nezaposlenosti, koji je za sada najviše izražen na području Opštine Medveđa, i na niska socijalna primanja.
-Pravosuđe i problemi – kaže Maja Zlatković – sa kojima se građani susreću prilikom zaštite i ostvarivanja svojih prava u sudskim postupcima su nešto s čim imamo prilike da se vrlo često susrećemo. Glavni problemi građana odnose se na rad izvršnih odeljenja pri sudovima i sudskim jedinicama, to jest, na nepostupanje po izvršnim rešenjima.

DOBAR TIM
– Veoma smo zadovoljni dosadašnjim radom Kancelarije ombudsmana za jug Srbije – kaže Jasminka JAKOVLjEVIĆ, generalna sekretarka Republičke institucije zaštitnika građana – to je odličan dvočlani multinacionalni tim. Već se oseća bolja vidljivost Kancelarije, i mislim da je taj primarni cilj već postignut. Imamo konkretne rezultate na terenu, i u skladu sa tim ih ohrabrujemo, da ne čekaju pomoć iz Beograda, već da sami, sve više povećavaju vidljivost ombudsmana. Pored toga, istakla bih i njihovu odličnu saradnju sa institucijama države, gde je fluktuacija građana najveća, i gde stiču najviše poverenja.

SRBI NA KOSOVU ALBANCI U SRBIJI – SLIČNOSTI I RAZLIKE
Raskorak između želja i mogućnosti

Kao što obični ljudi, krajnji korisnici loše projektovanog budžeta snose najveći deo troškova u njegovom „krpljenju“, tako i kroz loše političke poteze običan građanin živi posledice tuđih želja i ambicija

Nedostatak konstruktivnog političkog dijaloga prelio se na niže slojeve društva i stvorio mnoge raskole na samom njegovom temelju. Nakon višegodišnjih oružanih sukoba i političkog neslaganja, prinudnih migracija što albanskog, što srpskog stanovništva, obe strane koje žive na „drugoj“ strani ne dišu punim plućima. Da li su u pitanju samo prepreke u glavama tih ljudi, ili postoji neka jaka „nevidljiva ruka“ koja sprečava da se na jugu Srbije i Kosovu ovaploti mulitietničko civilno društvo, pravog odgovora na to pitanje još uvek nema. Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji žive realnost koju smo sami stvorili, a kako kažu njihovi politički lideri potrebno je mnogo pozitivnih promena jer niko nije dobio ono što je želeo.

NACIONALNA MANjINA

Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji bio je kratak po pitanju razlika i sličnosti Srba koji žive na Kosovu i Albanaca koji žive u Srbiji. Prema njegovim rečima, nemoguće je praviti takvo poređenje jer su Albanci zapravo nacionalna manjina u Srbiji.
– Kosovo nije nezavisna država pa u skladu s tim nemoguće je govoriti o tome kao da Srbi žive u drugoj zemlji. Prema našem Ustavu, Albanci su nacionalna manjina. Oni su to na Kosovu i Metohiji i u ostatku Srbije. I imaju status kao svaka druga nacionalna manjina – ističe Jakšić.
Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo tvrdi da su Srbi koji žive na Kosovu u povoljnijem položaju od Albanaca u Srbiji. Prema njegovoj proceni, to se pre svega ogleda u tome što kosovske vlasti dozvoljavaju Srbima da istaknu srpsku zastavu, svoj nacionalni simbol.
– Razlike u njihovim životima su mnogobrojne. Postoji širok spektar prava koja imaju Srbi na Kosovu a Albanci u srbiji nemaju. Društvenopolitički život Srba na Kosovu se znatno razlikuje od albanskog u Srbiji. Može li neki Albanac da svoju albansku zastavu postavi u Srbiji? Ne može. A to upravo rade Srbi koji žive na Kosovu, što njima dozvoljavaju kosovske vlasti i oko čega ne prave problem. Albanci se ne mogu u Srbiji školovati na maternjem jeziku, što Srbi na Kosovu mogu. Nemaju plan i program nastave koji kosovski Srbi imaju – ističe Mustafa.
On kao bitan faktor razlike navodi ekonomski.
– Svaki srpski radnik na Kosovu ima duplo veću platu od Albanca koji živi na istoj teritoriji. On dobija novac i od srpske i od kosovske vlade. U Preševu je 70 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno, a tako nije kod kosovskih Srba. Takav broj se samo pominje u kontekstu procenta srpskog stanovništva koje treba da se vrati. Takođe, Srbi na Kosovu nisu integrisani u tamošnje društvo, a Albanci su prinuđeni da se integrišu u srpsko društvo – kaže Mustafa.
Međutim, Stojanka Petković, narodnik poslanik G 17 plus sa Kosova iznosi sasvim drugačiju teoriju.
– Život Srba na Kosovu se znatno razlikuje od života albanskog naroda u Srbiji. Srbima na Kosovu je mnogo teže, pogotovo zbog ugrožene bezbednosti. Poznato je da je Kosovo najveća „crna rupa“ što se tiče poštovanja ljudskih prava. Srbi su proterani odakle god su mogli biti proterani. Oni koji i dalje „dole“ žive ostali su bez posla jer su njihova mesta uzeli Albanci i sada naše stanovništvo živi u krajnjoj bedi. Mnogi koji Srbi koji su prebegli godinama žive po raznim kolektivnim centrima. Naši ne mogu čak ni da posete svoje mrtve, nego moraju da traže policijsko obezbeđenje. Takođe ne mogu ni da obiđu svoje svetinje, a biće još teže kada čuvanje svetinja preuzme KPS. Srbima na Kosovu nedostaje sve ono što čini život. A sve to podržavaju Evropa i Amerika – ocenjuje Petkovićeva.

SVI SMO MI LjUDI

Narodna poslanica smatra da, na drugoj strani, Albanci uživaju sva prava u Srbiji.
– Albanci u Srbiji imaju sve što Srbi na Kosovu nemaju. Potpuno su slobodni kao svugde na svetu. Vreme prolazi, a problemi Srba na Kosovu se ne rešavaju. Još mnogo treba da se uradi da bi život Srba na Kosovu bio bolji, a velike sile sve to ćutke gledaju – misli sagovornica.
Djorđe Lakušić potpredsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća na severu Kosova kaže da su mlađe generacije kosovskih Albanca srušile ono što se decenijama stvaralo.
– To je široka tema. I mi i oni smo živa bića. Životni prohtevi su nam isti. Vezani smo za prostor na kome zajednički živimo. Mi kažemo da smo kolevka pravoslavlja jer Srbi na Kosovu žive vekovima, a sa druge strane Albanci takođe tamo žive i rađaju se, pa smo svi zajedno u nekom antagonizmu oko toga čije je Kosovo i ko ima pravo na njega. Svi mi želimo lepše da živimo. Ono što je nestalo je ta tolerancija u kojoj smo mnogi odrasli. Zajedno smo se školovali i radili i živeli u međusobnom razumevanju. Međutim, posle 1980. godine mnogo toga se promenilo. Došle su neke mlađe generacije koje su bukvalno gazile sve pred sobom i onda je stepen uvažavanja počeo da opada, što je bilo obostrano. Postajalo je sve teže i tesnije i onda smo mi zasmetali. A pošto nam se kulture mnogo razlikuju, to je bio samo razlog više za one mlađe da nas sklone. Sada, kada je nagore prošlo, mi pokušavamo da se vratimo a oni nam ne daju. Postavlja se pitanje koliko je sve to ostvarljivo pošto su nas političari zaboravili i ostavili. A mi Kosovo osećamo kao deo svog bića i bez njega nemamo svoj identitet – kaže Lakušić.