Krvčica od željku

-Novinare, ostani mlad, belkim i ti si ga domladeo… Što će popiješ, ovako pred fajront? Ja da ti preporučim – batali ti ove rakije, vina, piva, med i mleko, i ostali otrovi, nego idi tamo u Kazanđol, lovi željke, ne čuvaj kučiki i mačiki, papagaji i ribice, nego, baš sam to teo da ti kažem, ako oćeš ribicu da sačuvaš, da napraviš željkarnik! Da zapatiš željke, i da ih `raniš bolje nego rođeni deca. A zašto? Ma, kakva vijagra, kakav cijalis, kakav med i orasi? Nikakva fajda od to nema, nego samo krv od željku! Kad popiješ, a on ovooliik, pa cvrs`, ne mož ga poznaš, kao da nije tvoj, kao da je tuđ! I nije ni onaj na sabajle, kad se probudiš misliš oči će ti istera, a kad se izmočaš, on od budišu bidnao ad`m, ovoličak. Vodenjak!
-Tehnologija ti je sledeća: kad oćeš da praviš jaribaš, treba da zakoljaš željku, da nacediš krvčicu u čorbaluče, i ono na eks da popiješ. Jes da je glotno, ali daje odlični rezultati; bolje ti da popiješ krv od željku, nego neki željko kurotresina da namiruje tvoju zakonitu ribicu.
-E sad, željka, iako je živinka, ne dava dušu tek tako; vidi te de stojiš izviše nju, u jednu ruku vrzlo peršun ili celer, da je namamiš, a u drugu sat`r, da joj otrupiš glavu. Vidi ona to, a umejatna životinjka, ne bi željke živele po trista godine, da su budale. Jedino mora da se varkaju od mekani čindo, a taj ti je sad širom sveta vladajuća kategorija, od kako žene izboriše polnu ravnopravnost, i od lepši se pretvoriše u jači pol. I sad više nema seks i grad, nego stres i glad. Eto, to preti istrebljenjem na željke, i sad oću to preko tvoj medij da objavim, pa će dođe i do animal planet i nacionalnu geografiju.
-Daklem, kad u brak zagori kao kaubojski tiganj, i kad počnu sumnjivi tipovi da ti zamočuju portu, ti izvadiš željku iz željkarnik, turiš je na trup, u jednu ruku vrzlo peršun, u drugu dobro naostren sat`r. I čim izmulji glavu po travku, ti z`k sa satr`če, a čorbaluk ti je već spreman, a možeš, ako je zor, da lokaš i iz pretrupen grcman. Ako je željka umejatna, pa neće da se prevari na peršun, ti primeniš sistem „užireni političar“. Namažeš maz na srednji prs` na levaču, i na željku zvizneš cajper. Ona, tela-ne tela, izmulji glavu iz oklop, a ti u trenutku s desnaču izvršiš egzekuciju; ona samo kvikne. Zašto „užireni političar“? Pa, kažu iz njihovi kabineti, jedino tako mogu da im vežu kravatu kad im dolazi ugledna delegacija iz Kazahstan ili Tunguziju, to je formula.
-Zašto ti ovo pričam? Muku si imam s babu i dedu, zajedno imaju tristapedeset godine, sad im došlo da vode ljubav, ne izonodeše se na život! I dzvirim ja u njinu sobu, kad legnu, da vidim baš što će rade u te godine, to me i mene čeka, i tebe, i svakoga. I jedno veče, legnaše, otud odovud, na dedu mu se utvrdi, kao ratluk; poče da se vrti oko babu, ona ovoliki oči, rados`, ali, kaže, ugasi televizor. Deda se uzvrteo, dobro de, će ugasim posle, sad imamo popametnu rabotu. I drž. Ama, uporna baba, ugasi televizor, grdnu struju ima da izabimo, pa još TV pretplata, a i ne mogu te rabote da radim dok su ovi naši političari na ekran, više mi oživeše! Deda se pa razbukario, dobro be, posle će ugasim, ti nemoj da gledaš i slušaš odbranu Kosova i ulazak u EU. Kad, baba principjelna! Ili ugasi, kaže, ili nema ništa, pa taman dovek da trpim! I deda siroma, digna se, otklendza do televizor, ugasi ga, i pol`čke se vraća u bračnu postelju, baba ovoliki kez, kao šarov na klanicu. Deda legna, prdna, okrena se na drugu stranu, i samo reče na babu – e sad idi, pa pravi jaribaš s televizor.
-Baba se ućuta, vide da je izela što se ne jede, a ni Tijanić joj nije pri ruku, da se naplati. U neko vreme, pita ga dedu – aj poštenski mi kaži, s otvoreno oko u grob će legnem ako ne znam, kolko puta si me prevario? Ama babo, brani se deda, pušti me da spijem, sabajle treba po penziju da se ide, u red u PTT da se čeka, muka golema, što ti sad to tekna? I kakve veze to sad ima, posle tolko decenije? Ne, zapnala baba kao pinter u čvor, mora da mi kažeš, kolko puta si me prevario! Da ti nije prosto va vjeki vjekov ako mi ne priznaš! I deda što će? Brani se, brani, te nisam, ži`mi oči, te što te briga, ja tebe pitujem li te, ali baba zaguljena – kolko puta si me prevario, pa kolko, ništa ti neću, eto, samo da znam. Izede čoveka, dokle deda ne diže ruke i prizna na gestapo – dobro, ako baš oćeš da znaš, prevario sam te samo jedamput, i to nisam namerno, nego komšika Persa me sasuka u mumuruzi, ne moga da odolim, turiš klas, izvadiš kurdeljku, a ako ti je za utehu, mnogo mi je smešno bilo, kako je dignala noge, zemnja iz opanci sve joj ide u oči, pa trepka kao koza na grmljavinu! Eto, kaže deda, pušti me sad da spijem, samo taj jedan put sam te prevario!
-Eeee, ote se na babu težak uzdah – kako ga tad i taj jedan put izabi, sad kako bi nam dobro došo!