Beg sa lajkovačke pruge

Eko Taxi Vranje

Beg sa lajkovačke pruge

„Simpo“ još neko vreme neće biti privatizovan. Strateških partnera još nema na vidiku, iako država čini sve ne bi li prodala svoj kapital u nekadašnjem vranjskom gigantu. U tu svrhu, „Simpovi“ dugovi biće smanjeni za oko 80 miliona evra



Država je još jednom bila galantna prema „Simpu“, kompaniji koja kod državnog rukovodstva uživa poseban tretman. O čemu se, dakle, radi? Naime, zaključkom od 12. februara 2010. godine, Vlada Srbije se saglasila sa predlogom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se obaveze po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, nastale od 31. decembra 2004, otpišu prema dužniku „Simpo“ AD i njegovim zavisnim društvima. Istim zaključkom, Vlada je preporučila ostalim državnim poveriocioma (Fond za razvoj, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave…) da takođe otpišu dugovanja „Simpa“, a do okončanja tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u ovom preduzeću. Radi se o sumi od oko 3,4 milijardi dinara, ne računajući kamate.
Sve u svemu, ako se većina poverilaca saglasi – a po svemu sudeći, biće tako – država će, zarad lakše prodaje svog kapitala, popraviti „krvnu sliku“ „Simpa“ za najmanje 80 miliona evra.

OTPUST, PA OTPIS

Podsećamo čitaoce da je u pripremi tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u „Simpu“, država donela odluku o tzv. otpustu duga prema državnim poveriocima, nastalim do 31. 12. 2004. godine (to znači da će se državni poverioci procentualno namiriti od iznosa dobijenog u tenderskoj prodaji). Ovde je reč o 4,5 milijardi dinara, koje vranjska kompanija neće morati da plati (na ime državnih kredita, poreza, doprinosa, struje, vode…). To, izgleda, nije bilo dovoljno, jer „Simpo“ poslednjih nekoliko godina nije bio atraktivan za investitore, pa je država zato povukla još jedan potez.
Zašto država to radi odavno je poznato. Prema dokumentu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, „direktne štete koje je Simpo pretrpeo od raspada zemlje iznose 120 miliona evra, a indirektne se teško mogu proceniti“ (ne pominje se, međutim, koje je državno-političke funkcije u to vreme obavljao Dragomir Tomić, kao ni njegova uloga u opstrukciji privatizacije nakon 2000. godine) . Takođe se navodi da na jugu Srbije, „trenutno, od kompanije Simpo, sa zaposlenima i njihovim porodicama, živi oko 30.000 ljudi“. Poenta je u tome da „drvna industrija Srbije sa raspoloživim šumskim bogatstvom kao prirodnim resursom, postojećim proizvodnim potencijalima i industrijskom tradicijom, kao i raspoloživim kadrovima, ima značajne komparativne prednosti u odnosu na druge privredne grane. U Nacionalnoj strategiji se insistira na tome da samo privatizacija i daleko adekvatnije organizovan sektor drvne industrije može da obezbedi realizaciju njenih strateških ciljeva.“
Bilo kako bilo, država želi da privatizuje i time spasi „Simpo“, i to je dobro, ali je pitanje kakve će posledice po domaću ekonomiju imati ta operacija.
„Vranjske“ su zato pitale Vladu Srbije da li će doneti slične odluke za „Jumko“ i druga vranjska, odnosno srpska preduzeća koja su u postupku privatizacije državnog/društvenog kapitala. Takođe smo želeli da saznamo kako će Vlada nadomestiti sredstva koja zbog otpisivanja dugova preduzeća u postupku privatizacije nedostaju u budžetu Republike, tj. kako će namiriti brojne budžetske korisnike. Jedno od pitanja se odnosilo na to da se otpisivanjem dugova pojedinim preduzećima, privatni biznis dovodi u neravnopravan položaj na tržištu. Odgovora Vlade na ova pitanja, međutim, nema.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da je otpis dugova neminovan kada država želi da proda velike firme poput „Simpa“, te da će se sa takvom praksom nastaviti i u budućnosti.
– To je, s jedne strane, jedini način da se mnoge firme prodaju. Kada bi prodali „Sartid“ sa dugovima koji su bili oko milijardu evra? S druge strane, to šalje poruku poslovnoj zajednici i bankama: ako se sada otpisuju dugovi, moguće da će toga biti i u budućnosti. A, ako će toga biti u budućnosti, to znači da su ovde poslovni rizici veći, pa u skladu s tim moraju i kamatne stope biti malo više. Prema tome, to što se radi da bi se prodale neke firme ima svoju cenu – smatra Prokopijević.

NE DAMO NAŠE

Osim privatnih preduzetnika koji će poslovati u pogoršanoj klimi, pomenutu cenu će platiti i budžetski korisnici, kako na nivou Republike, tako i na nivou nekih lokalnih samouprava. Prema dokumentu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, „Simpo“ opštinama i gradovima duguje preko 100 miliona dinara, i to na ime poreza na imovinu, naknada za isticanje firme, za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, za zaštitu životne sredine…
Koliki je dug prema Gradu Vranju (gde zaposlenima u Gradskoj upravi, recimo, kasni isplata zarada dva meseca) nismo uspeli da saznamo, ali je gradonačelnik Miroljub Stojčić bio nedvosmislen kada je rekao da mu na pamet ne pada da „Simpu“ oprosti dugove (vidi okvir).
Ovakav stav, međutim, otvoriće sasvim sigurno mučnu političku raspravu među koalicionim partnerima na lokalu. Tomiću se, ipak, ne može tek tako reći „ne“, i to u njegovoj „bazi“, pogotovu zato što demokrate još nisu načisto sa tim šta da se radi. Gradska vlast će se vrlo brzo suočiti sa ozbiljnim dilemama, a da će se stvar zakuvati, potvrđuje predsednik Skupštine grada Slobodan Stamenković, koji nije imao konkretan odgovor na pitanje šta činiti sa preporukom Vlade, i to u trenutku dok je na njegovom stolu stajao zahtev „Jumka“ za otpis kamata po osnovu javnih prihoda koje ubire grad.
– Sve relevantne službe moraće da naprave analizu, kako bi se donela odluka. Moramo da pokažemo odgovornost, kako prema zaposlenima u „Simpu“, tako i prema svim subjektima koji su korisnici lokalnog budžeta. Ova odluka nije pitanje za pojedince, već za sve relevantne činioce u lokalnoj samoupravi, a konačnu odluku morala bi da donese Gradska skupština – kaže Stamenković.
U čitavoj priči, međutim, postoji još jedna vrlo opasna začkoljica. Vlada je većini državnih poverilaca, pa i lokalnim samoupravama, preporučila da „razmotre mogućnost otpisa obaveza po osnovu javnih prihoda za period od 31. 12. 2004. zaključno sa poslednjim danom meseca koji prethodi mesecu u kome će nastupiti dan ispunjenja, definisan Ugovorom o prodaji akcija“. Drugim rečima, ukoliko se usvoji preporuka Vlade, „Simpo“ neće morati da plaća svoje obaveze prema državnim poveriocima sve dok se ne okonča tenderska prodaja. A, iz Agencije za privatizaciju ne stižu ohrabrujuće vesti po pitanju rokova. Otuda navode da ekonomska situacija nije povoljna, kako kod nas, tako i u svetu.
– Tendera sigurno neće biti u naredna dva meseca, a kada će biti raspisan javni poziv zavisi od mnogih faktora. Pored ostalog, i od toga kada će se završiti procedura oko otpisa dugova. Na tome rade „Simpo“ i državni poverioci. Čitav proces mora da se dobro pripremi, jer ne smemo da rizikujemo da privatizacija ne uspe: da objavimo poziv, a da se ne pojavi adekvatan partner ili da se kao u nekim slučajevima pojave neozbiljni kupci. „Simpo“ ipak nije neka firma iz Lajkovca – kažu u Agenciji za privatizaciju.


UZDRŽANOST BIRAČE ČUVA
Šef opozicionog DSS-a Dejan Stanojević kaže da bi odluku o otpisivanju dugova „Simpa“ prema gradu trebalo da donese Gradska skupština.
– To je dobro za „Simpo“. A, da li je dobro za grad i druge poverioce, o tome valjda razmišlja Vlada – smatra Stanojević.
Šef odborničke grupe SRS Predrag Stojković kaže da bi najpre trebalo pozvati na odgovornost menadžment „Simpa“ koji je kompaniju doveo u situaciju da ima dugove prema lokalnoj samoupravi, ali i predstavnike gradskih vlasti koji nisu naplatili potraživanja.
– Pitam da li bi grad trebalo da živi od privrede ili privreda od grada? Izgleda da se samo kod nas preduzeća finansiraju iz budžeta grada, a da u isto vreme imamo „porodične“ imperije koje su sagrađene zahvaljujući mukotrpnom radu zaposlenih u proizvodnji. Mislim da bi time trebalo da se pozabavi Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. A, ukoliko na dnevni red Gradske skupštine dođe pitanje otpisa dugova „Simpa“, uzdržaćemo se od glasanja, uz obrazloženje da to koristi radnicima kompanije, ali šteti gradu i budžetu.

GRAD PLAĆAO SIMPOVE DUGOVE
Da je lokalna samouprava već pomagala „Simpu“ potvrđuje i priča o plaćanju troškova eksproprijacije zemljišta čiji je trenutni korisnik „Simpo“. Naime, naslednici Milića Stankovića, nekadašnjeg vlasnika parcele od jednog hektara u blizini Železničke stanice, na kojoj se danas nalazi „Simpov“ otpad, naplatili su prošle godine gotovo 12 miliona dinara od Grada na ime eksproprijacije zemljišta u korist nekadašnje „Veme“, iako je pravni naslednik ove firme, dakle i obveznik plaćanja, upravo „Simpo“.
– Reč je o tome da je Opština Vranje svojevremeno izvršila eksproprijaciju za potrebe „Veme“. Mi smo u dogovoru sa „Simpom“ na putu rešavanja tog problema. Naime, dogovoreno je da kroz prodaju određene lokacije Kompanije odmah pored te parcele nadomestimo troškove – kazao je prošle godine gradonačelnik Stojčić.
U međuvremenu je Grad namirio ove troškove upravo preko te parcele koju je naveo Stojčić.

MIROLjUB STOJČIĆ
NE OPRAŠTAMO SIMPOVE DUGOVE

– Radi se o preporuci Vlade, što znači da nije obavezujuća za lokalnu samoupravu. To znači da nećemo doneti odluku o otpisu dugova, ne samo kada je reč o „Simpu“, već i o ostalim preduzećima. Ukoliko ovi subjekti ne izmire svoje obaveze, izvršićemo konverziju duga u kapital – kaže gradonačelnik Stojčić.
Procena prvog čoveka Vranja je, dakle, da je od lošeg dužnika dobro uzeti i koš pleve.
– Nećemo doneti odluku o otpisu dugova, ne samo kada je reč o „Simpu“, već i o ostalim preduzećima. Ukoliko ovi subjekti ne izmire svoje obaveze, izvršićemo konverziju duga u kapital – kaže gradonačelnik Stojčić


DA LI DRŽAVA TREBA DA PRAŠTA DUGOVE FIRMAMA?
Daniel Dojčinović (29), privatnik:
– Nekim firmama da, nekima ne.
Marko Nikolić (23), student:
– Ne nikako, ne postoji razlog za to.
Milica Petrović (22), radnik:
– Ako se nikome ne praštaju, ne vidim zašto bi se firmama praštali.
Jovana Trajković (22), student:
– Niko ne prašta dugove, ne vidim zašto bi država praštala.
Jasmina Stošić (33), privatnik:
– Ne bi trebalo nikako, ali ne znam da li se država toga pridržava.



  • Ostavi komentar