Dobrovoljni harač

Eko Taxi Vranje

Dobrovoljni harač

Svi se pozivaju na Savet roditelja i Školski odbor; ali, ko njima pa to predlaže, a oni usvajaju? Ispada da su roditelji finansijski mazohisti, koji po svojoj volji izglasavaju troškove koje sami podnose, za ono za šta je nadležna lokalna samouprava. Eto, zameljalo se



-Dobrovoljno?! Ma šta je dobrovoljno tu – retorički se, u ogorčenom tonu pita jedan od roditelja, iz razumljivih razloga insistirajući na anonimnosti, koji svome detetu uplaćuje takozvani „đački“, u nekim školama „roditeljski“ dinar – kao, ne moraš da daš, ali kako da ne daš? Pa sutra da mi neko dete gleda popreko, ili da mu, ne daj bože, smanjuje ocenu, što nisam platio taj reket? Ma plaćam i ćutim, nek idu bestraga!
Lavinu protesta ojađenih roditelja, ali i svojevrsni oprez kod uprava škola, pokrenuo je nedavni skandal u Paraćinu, gde je uhapšena direktorka škole, koja je nezakonito i nenamenski trošila novac od „đačkog dinara“. Kako stoji stvar u Vranju?

SUPROTSTAVLjENI STAVOVI

-Da, imamo instituciju đačkog dinara – kaže Dušan STEVANOVIĆ, direktor OŠ „Vuk Karadžić“ – koja iznosi 400 dinara godišnje po đaku. Tu odluku donosi Savet roditelja, ali naglašavam da je sve na dobrovoljnoj bazi. Ko nema, ili ne želi da plati, ne snosi nikakve konsekvence. Inače, svaki od tih dinara se pravda, a ove godine, recimo, škola je taj novac utrošila na kupovinu knjiga za nagrađivanje odličnih učenika, kupili smo fotokopirni aparat, interaktivnu tablu, uređenje dvorišta, krečenje školskih prostorija… ja kao direktor predlažem plasman sredstava, a Savet roditelja odobrava ili ne, ali njemu se podnosi izveštaj.
U OŠ „Radoje Domanović“, pak, ne postoji institucija đačkog dinara.
-Bilo je pokušaja – kaže direktor Voja FILIPOVIĆ – pre koju godinu da se to uvede, ali nismo naišli na razumevanje roditelja, tako da kod nas đački dinar ne postoji.
I u OŠ „Svetozar Marković“ postoji đački dinar, koji iznosi 200 dinara.
-To je odluka saveta roditelja – kaže direktor Žika MLADENOVIĆ – i nije obavezujuća. Tim sredstvima pomažemo siromašnim učenicima, kupujemo im udžbenike, plaćamo ekskurzije, pomažemo na razne načine. Novcem raspolažu isključivo Savet roditelja i Školski odbor. Ima određeni broj roditelja koji ne plaćaju, ali deca zbog toga ne smeju da snose posledice.
Neke škole daju povlastice, kao recimo OŠ „Dositej Obradović“, gde je suma 400 dinara.
-Ali – kaže računovođa Ivana STANOJEVIĆ – postoje stroga pravila; prvo, đački dinar nije obavezan, drugo, ako dva učenika iz jedne porodice idu u našu školu, samo jedan plaća đački dinar.
Neke škole pak žale što nisu u mogućnosti da prihoduju na ovaj način, kao OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“. Tamo ne postoji institucija đačkog dinara, jer je račun u blokadi zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada, pa bi ovaj novac otišao zakinutim nastavnicima, a ne za potrebe škole i učenika.
Svi se dakle pozivaju na Savet roditelja i Školski odbor; ali, ko njima pa to predlaže, a oni usvajaju? Ispada da su roditelji finansijski mazohisti, koji po svojoj volji izglasavaju troškove koje sami podnose, za ono za šta je nadležna lokalna samouprava. Eto, zameljalo se.
Ali, ima i suprotnih stavova.
-To nije predviđeno zakonom – kaže Zdravko VELIČKOVIĆ, direktor OŠ „Branko Radičević“ – i ja nikada nisam podržavao tu ideju. Mi smo na budžetu, i zna se od koga za sve naše potrebe treba da tražimo novac. Uostalom, to nije neka velika para, i uopšte mi nije jasno zašto bi se neko ovako brukao za to. Pa uvek ćete za ta sredstva naći sponzora, jaku firmu ili privatnika, koji će izaći u susret. Na šta se troši đački dinar? Ako već dajem, hoću da znam da je strogo namenski, da se nabave kompjuteri, da se opremi taj i taj kabinet ili laboratorija. Ovako stihijski, nije u redu.

BOŽJI POSAO

Situacija nije ništa drugačija ni u srednjim školama, i tamo se „valja“ đački dinar, koji plaćaju roditelji, rastrzani između nemaštine u „južnom privrednom čudu“, stida da im deca ne budu stigmatizovana kao sirotinja, i brige da zbog odbijanja ili nemogućnosti da plate, dete ne bude izloženo gnevu nastavnog osoblja, koje je i samo na ivici egzistencije.
-Ranijih godina – kaže Dragan ANDjELKOVIĆ, direktor Poljoprivredno-veterinarske škole – bilo je toga, đački dinar je iznosio 1.000 dinara, pa i to nismo uspeli da prikupimo. Ove godine, međutim, po odluci Saveta roditelja, nije izglasan. Sredstva su bila većinom namenjena za prevoz do poljoprivrednih dobara škole, gde se vrši praktična nastava, i za obavezne sanitarne preglede. I sve više to postaje „božji posao“ – kakvu će odluku Savet roditelja da donese, i da li će to roditelji moći li hteti da plaćaju.
-Imam saznanja – kaže Branko TRAJKOVIĆ, direktor Ekonomske škole – da neke škole naplaćuju đački dinar još prilikom upisa, što je protivzakonito. Kako će se onda upisati učenik, kome roditelji nemaju, ili jednostavno, iz principa, neće da plate đački dinar? Kod nas je ta suma prošle godine bila 1.000 dinara, ali tek nakon konstituisanja Saveta roditelja, koji odluku donosi septembra, na početku nove školske godine. Kako ćete to uraditi na kraju godine, kada četvrti razred odlazi, a prvi još nije upisan, pa ne može pola škole da donosi odluku i plaća đački dinar, a pola ne.
-Inače – nastavlja Trajković – ta se sredstva isključivo namenski troše. Sve je na dobrovoljnoj bazi, evo prošle godine, recimo, đački dinar je uplaćen sa oko 60 posto, namaju ljudi novca. Ali, škola opet vidi neku vajdu, znate već kako lokalna samouprava uplaćuje svoje obaveze.
S druge strane, direktor Hemijsko-tehnološke škole Nenad MIŠIĆ, stogo sledi odluke Saveta roditelja i Školskog odbora povodom đačkog dinara.
-Taj iznos je kod nas – kaže Mišić – 500 dinara, na osnovu odluka nadležnih tela. A kad se odluka donese, nema mesta dobrovoljnosti. Četiri-pet učenika nisu problem, ali to ne bi smelo da uzme maha; pogledajte samo kakve mobilne telefone imaju, a nemaju za đački dinar? A od njega su koristi za školu i učenike višestruke: za ovu godinu je od tih sredstava kupljen pribor za hemijsku laboratoriju, finansirano je takmičenje učenika sa smera grafičarstvo na nivou Srbije; i ostalo je još para, ali one čekaju svoj trenutak, gde će na osnovu odluke Saveta roditelja biti raspoređene.
I gimnazija „Bora Stanković“ ima odluku Saveta roditelja da đački dinar bude 1.000 dinara, međutim, ona nije realizovana.
-Stiče se utisak – kaže Dragan ILIĆ, direktor najstarije i najuglednije srednje škole u Vranju – da roditelji ne žele da daju ono što nije nužno. Ali, to jeste nužno za ustanovu i za učenike, i mi se nećemo odreći te inicijative.
-Mi smo – kaže Ilić – državna ustanova, koju svako može da ignoriše ako mu se prohte; a s druge strane, država je na umoru, i svaka pomoć je dobrodošla. Mi imamo 1.000 učenika, pa to pomnožite, a taj novac opet se vraća đacima i ustanovi, kroz namenske programe.
Ilić ovo izjavljuje kao direktor gimnazije, a kao član Gradskog veća za prosvetu apeluje:
-Ne radi se ni o kakvoj iznudi, ja samo pozivam na solidarnost, koja je neophodna, a sredstva na taj način prikupljena su strogo namenska. Iapk treba verovati prosvetnim radnicima, Savetu roditelja i Školskom odboru.
Tako verovaše i Paraćinci, ne budi primenjeno.



  • Ostavi komentar